ЛЕПОТА!?

Постоји једно место у роману „Браћа Карамазови“ код којед, кад год се латим читања овог дела, увек застанам, и поново се, безброј пута, њему враћам. То је мисао о лепоти, коју изриче најстарији од браће, Дмитриј. Враћам се прочитаном и размишљам колико истине има у тој исповести. У свакој њеној реченици. Много питања а одговора нема...Као да је свако од нас ту исповест изустио сад, овог тренутка где год да је, и ма ко год да је. Мисао почиње лепотом а завршава се болом. Биће да у лепоти чучи бол, да једно без другог не иде. Човек ће због лепоте и све зарад лепоте учинити све...А лепота је...

„...страшна језива ствар! Страшна је јер је још нико није докучио нити ће то ико моћи, зато што Бог стално ставља пред нас нове загонетке. У лепоти се сусрећу две обавале и све супротности постоје упоредо. Ја нисам учен човек, брате, али сам моного о овоме размишљао. Заиста, тајнама нема краја! Много је у животу непознаница за човекова нејака плећа. Решавамо их како знамо и умемо и опет смо на сувом. Лепота! Неподношљива ми је помисао да човек племенита срца и узвишеног ума, који је кренуо у живот са идеалом Мадоне у срцу, заврши у Содоми. Још је страшније што се човек коме је Содома у срцу, не одриче лако идеала Мадоне и што у дубини душе може да изгара од истинске чежње за лепотом, као у доба младалачке наивности. Да, широко је људско срце, прешироко. Волео бих да није тако. Сам ђаво зна шта све то значи. Оно што је разуму мрско и срамно, често је срцу мило и драго. Има ли лепоте у Содоми? Веруј ми, многим је људима Содома лепа. Да ли си знао за ту тајну? Оно што ме ужасава је да лепота није само застрашујућа, већ пуна тајни. Бог и ђаво се ту боре, а бојно поље им је људско срце. Али, људско срце хоће да прича само сопствени бол...“

Биће да је драж лепоте управо у тој њеној тајновитости. Заправо, у људској немоћи да је докучи, схвати и разуме...На крају зашто би је резумели!...Можда би живот после тога био монотон и досадан. Овако је много слађе. Дође му некако као забрањено воће, загрузеш а ниси сигуран шта ће бити.

Новембар, 2006.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ГОГОЉЕВ „ШИЊЕЛ“ – ПРИЧА О УНИШТАВАЊУ „МАЛОГ ЧОВЕКА“

KRATKO RAZMIŠLJANJE O ROMANU „MAJSTOR I MARGARITA“

POVOD I IDEJA - “ZLI DUSI”