MOJA PRIČA

- Motivi iz romana Braća Karamazovi -

Bojažljiv, go i divalj, krio se
Troglodit u stenovitim pećinama
Skitao se nomad po poljima
i polja pustošio.
Grozni zverolovac, sa kopljem i strelama
jurio je po poljima
teško onome koga talasi izbace
na nemile obale.
Sa olimpijskih vrhova silazi mati
Cerera za ukradenim Prozerpinom
divlji svet leži pred njom.
Tamo nige za boginju nema ni skloništa
ni dočeka, niti hramovi svedoče o
poštovanju bogova.
Poljski plodovi i slatko grožnje
ne blistaju se na gozbama
samo se puše ostaci od telesa
na krvavim oltarima.
I kud god se tužnim pogledom Cerera okrene
ona svuda vidi čoveka u dubokom poniženju.
Nemoj misliti, Aljoša, da sam ja samo prostak u oficirskom činu, koji pije konjak i živi u razvrtatu. Ja, baćuška, samo o tome mislim, o tom poniženom čoveku, zato što sam i sam takav čovek.

Da bi se čovek iz niskosti s dušom moga podići, neka s drevnom majkom zemljom stupi u savez večiti. Ali kako ja da stupim u savez sa zemljom zanavek? Ja zemlju ne ljubim. Ja joj ne param grudi. Ja idem, a ne znam da li sam u smrad pao i sramotu ili svetlost i radosti. Eto gde je nevolja, sve je na svetu zagonetka. I kad mi se dešavalo da tonem u najdublji sram razvrata, a meni se samo to i dešavalo, onda sam uvek tu pesmu o Cereri i čoveku čitao. A da li m je ona ispravljala? Nikada. Zato što sam ja Karamazov. Zato što kad ja jednom poletim u bezdan, onda letim strmoglavice, i to sa stopalima naviše, i čak sam zadovoljan što u tako ponižavajućem položaju padam i smatram to za sebe kao nešto lepo.

Neka sam proklet, neka sam nizak i podao, ali neka i ja ljubim porub odeće u koju se oblači Bog moj. Neka u isto vreme idem i đavoljim tragom, ali ja sam ipak tvoj sin, Gospode, volim te, i osećam radoset bez koje svet ne bi moga da postoji.“

Коментари

Популарни постови са овог блога

„IDIOT“, PRIČA O PRELEPO POZITIVNOM ČOVEKU

PONIŽENI I UVREĐENI

KMET SIMAN I NJEGOVA PRAVDA