ZAPISI U OSAMI

PREMREŽEN MAŠTOM ZOJKIN STAN

2012-02-26T20:32:00.002+01:00

Koliko god se puta vraćao ponovnom čitanju Bulgakovljevog dramskog dela„Zojkin stan“ ne mogu se otrgnuti ustisku koji me jednako prati pri svakomčitanju da u rukama držim tekst koji je u svojoj osnovi jedna velika tragikomedija.Jedna velika urnebesna tragedija. Žanrovski je ovaj tekst definitivno jasnoodređen i tu ne može biti nikakave dileme, bar po meni. Bulgakov je nad svakimod junaka ove priče stavio oreol tragedije koja je kod nekih trenutna, a koddrugih traje kao usud njihovog života. Srećnih ljudi u ovoj priči nema, a ikako će ih biti kad skoro svi likovi do svoje sreće dolaze preko tuđe nesreće.

Zojkin stan je mikrokosom Zojke Denisovne Pelc, u kojem ona može slobodno da mašta, u kojem ona može biti to što hoće, to što želi. U tom stanu ona pletesvoju mrežu od želja, htenja i sreće. Mrežu u koju će se drugi uloviti, kojiopet u toj mreži pletu svoju mrežu kao zamku za druge i tako sve do sopstvene tragedije. U tom začaranom krugu traganja za sopstvenom srećom preko pločnikatuđe nesreće leži sva tragičnost ove drame. U tome je tragedija i Zojke Pelc, injenog rođaka Aleksandra Tarasoviča, i Borisa Semjonoviča komercijalnogdirektora fabrike za „vrlo, vrlo teške metale“, i Ale Vladimirovne ljubavniceBorisa Semjonoviča, i Zojkine sobarice Manjuške, i Handazalina i Heruvima i mnogihdrugih junaka ove priče. Jedini koji ostaje u svom svetu bez želje za traganjemza nečim većim, boljim i lepšim jeste grof Pavel Fjodorovič, kojeg je Zojkanašla na đubrištu istorije. On ostaje veran svom svetu kojeg više nema. On sedavno pomirio da je njegova duša davno umrla i da je ostalo samo golo telo kojeviše nije ni bitno. Zbog toga često puta grof ponavlja jednu te istu rečenicu:„Gde sam ja to. Kuda sam pošao.“ Zapravo, Zojkin mikrokosmos je slika u malom onogvelikog kosmosa u kojem se sve utapa, koji sve proždire bez milosti a koji sepruža van tog stana kojeg su pak drugi izmaštali po svojoj volji. Svet kojeg sudrugi svojom maštom premrežili, svet koji traži svoje žrtve i tragičare. Ako seu svemu tome ogleda tragedičnost likova, gde se onda vidi njihova komičnost. Komičnostse vidi u njihovoj bespomoćnosti u njihovoj jadnosti. Vidi se u njihovoj željida budu to što nikada ne mogu i neće da budu. Vidi se u tome što žele da verujuu srećnu zvezdu koje nema. Vidi se po tome na šta su sve spremni kako bi svojuiluziju o boljem životu sačuvali. S nestankom te iluzije nema više ni njih.Bekstvo u neki drugi mikrokosmos, kao što to rade Aleksandar Tarasovič, iliHandazalin i Heruvim je privid spasenja. To nije ništa drugo nego mučno odlaganjekonačnog kraja. U novom realnom svetu oni su već davno nestali.

Što su prilike u realnom svetu, svetu koji nas okružuje teže, mučnije,nečovečnije to su maštanja ljudi veća. Na kraju svaki čovek želi da bude srećansamo što to ne polazi za rukom svakom čoveku. Ako ne može da dosanja san osreći u realnom svetu onda čoveku ostaje mašta da bar u njoj bude ono što urealnom svetu ne može da bude. Rečenica koju na kraju Zojka izgovara: „Zbogom,zbogom moj stane!...“ ne znači ništa drugo nego zbogom, zbogom moje maštanje,zbogom moje želje, zbogom moja nadanja, zbogom moja srećo. Nestao je još jedanmikrokosmos, rodiće se neki drugi na nekom drugom mestu u glavi nekog drugogčoveka. Neki drugi stan će biti premrežen maštom. Kraja kao da nema.

„IDIOT“ - PRELEPO POZITIVAN ČOVEK

2012-02-16T22:43:00.000+01:00

Fjodor Mihajlovič Distojevski roman „Idiot“ napisao je u periodu svogživota kada je bio daleko od Rusije, zemlje za koju je smatrao da mupredstavlja neiscrpnu inspiraciju za njegova dela. Osnovna ideja oko koje jepisac gradio priču u ovom rimanu jeste ta da se prikaže „prelepo pozitivančovek“. Ne mogu se otrgnuti utisku da je inspiraciju za ovu ideju FjodorMihajlovič našao u njegovoj rečenici: „Lepota će spasiti svet.“ Upravo polazećiod toga što je u središtu ideje želja da se prikaže „lepota“ (normalno nefizička, već ona unutrašnja, duševna) koja je i za samog pisca bila nedokučivatajna, sasvim je lako razumeti opravdan strah pisca koliko će u tom svom poduhvatuuspetu. Koliko god ovaj roman bio težak za čitanje, a jeste težak, on je u istovreme i veoma interesantan.

Glavni junak romana „Idiot“ je knez Lav Nikolajevič Miškin, čovek kome jeDostojevski u svom romanu poverio misiju da bude „knez Hristos“. Ovakva misijase završava tako da sudbina ovog junaka neodoljivo podseća na sudbinu IsusaHrista. Lav Nikolajevič je odrastao daleko od otadžbine. Odrastao je uŠvajcarskoj lečeći se od epilepsije. No koliko god bio daleko od otadžbine knezMiškin je jednako u sebi nosio želju da se toj istoj otadžbini vrati, da sevrati svom narodu, svojim korenima sa iskrenom željom da „svom“ narodu pomogne.Imajući tu plemenitu nameru u vidu sasvim je jasno da je Dostojevski imao veomatežak zadatak da kroz tu prizmu oslika karakter glavnog junaka romana „Idiot“. Međutim,želja kneza Miškina, da se nađe svakom u pomoći bila je vidljivo na svakomkoraku. Tako npr. prilikom posete kod Jepančinih knez je u Aglaji videoizrazitu lepotu iza koje se krije duboki unutrašnji nemir i emotivni nesklad. Sdruge strane u Nastasiji Filipovnoj knez vidi ženu duboke prirode, strasnu,nemirnu, ekscentričnu koja puno pati i koja se nalazi u jednoj vrsti nervnograstrojstva usled poniženja, doživljenog bola i uvreda kojima je bila izložena.Upravo način na koji je knez Miškin obema ovim ženama prilazi izazivalo jeveliki šok, nerazumevanje i negodovanje u društvu. Jevgenije Pavlovič Radmoski na jednom mestukaže: „Kako on to njih obe voli? Nekakvim dvema raznim ljubavima?Zanimljivo...Jadni idiot! I šta će sad biti s njim?“. Ta borba između dobra izla u ljudskim srcima neprekidno traje tokom cele priče u ovom romanu. Lomovi, prevrati,neočekivani obrti, nerazumni potezi su sastavni deo proznog prikaza junaka ovepriče. Ta unutrašnja duševna rastakanja, kao što imamo kod Aglaje Ivanovne iNastasije Filipovne, imamo i kod Rogozina, i kod Gavrila Ardalionoviča, i kod Ipolita,i kod Lebedeva...Svi ti likovi u razgovoru sa knezom Miškinom otkrivaju da jenačin na koji knez prilazi njima u želji da ih razume, nešto što je u njimadavno umrlo i da je s toga njihov život davno uništen. Svi oni su iznenađenitakvim nastupom kneza Miškina. Za njih je to „skandal“. Kao da nemaju odgovorna ono što vide. Zapravo, odgovor nalaze ali oni taj odgovor sami sebi na silunameću bez istinske želje i s primetnim strahom da proniknu dublje u svojudušu. Zbog toga je taj odgovor u neskladu sa onim što istinski osećaju. To jezapravo borba i veliki lom duše svakog od njih ponaosob. Ali i pored takvihotkrovenja Lav Nikolajevič pokušava da u njima probudi bar delić vere, tamantoliko koliko je „gorušičino zrno“, kojabi im pomogla da prevaziđu sva ta negativna razmišljanja koja nose duboko usebi. Svakako da najveće zasluge za „odumiranje čovečnog“ u tim ljudima imadruštvo tj. sistem vaspitanja i odrastanja koji je tada vladao u Rusiji štoovom romanu sem izrazito jake i koloritne psihološke komponente, daje iizuzetno snažnu sociološku dimenziju. Istini za volju knez Miškin nije uspeo dasačuva Nastasiju Filipovnu, ali je ipak uspeo da u njoj probudi dušu i daotkrije njeno veliko i duboko, skoro zaboravljeno osećanje da ume ipak da voli.Tragedija Nastasje Filipovne se ipak nije mogla izbeći. S druge strane knez jeuspeo da pomogne Aglaji Ivanovnoj da otkrije uzorke svoje aksioznosti ihirovitosti koja je vodila konstantnom sukobu sa roditeljima. Šta je AgajaIvanovna osećala prema knezu Miškinu najbolje svedoči deo romana u kojem Aglajarecituje Puškinovu pesmu o „siromašnom vitezu“ u kojem pesnik daje slikuidealnog muškaraca. Najmlađa od tri ćeri Generala Ivana Fjodoroviča sasvim je dobrorazumela ove stihove iza kojih se krije poruka da se takav muškarac može i moravoleto do kraja, ako ne ovom ono u nekom drugom veku. Knez Miškin se na krajuvraća tamo odakle je i krenuo u Švajcarsku, bolesniji nego što je iz te zemljeput Rusije krenuo. Kao da je sve nedaće ljudi koji ga tamo okruživaše primio nasebe. Namerno.

Iako je prošlo dosta vremena od kad je Fjodor Mihajlovič napisao roman„Idiot“ veoma su se malo društva promenila što govori o univerzalnosti pričeovog romana. Posle svega sam više nego siguran da „otkrovenja“ do kojeg čitalacovog romana može da dođe može pomoći mnogima. Dovoljno je prisvojiti samo delić„prelepo pozitivnih osobina“ kneza Miškina i biće sasvim dovoljno za spas..Neka taj delić bude koliko gorušičino zrno i čovek će se mnogo bolje osećati.

REVIZORU LEPO STOJE ESPADRILE

2012-02-13T12:07:00.001+01:00

Iliti predstava "Revizor" na naš način.

U smiraj jednog lepoglenjeg dana u jednom našem mestu, čijeime namerno neću reći, pronela se vest da ćeu to mesto, sutra negde oko podneva, doćinovoustoličeni revizor novopotvrđene gubernije. Sama vest se poputdobro osmišljenog trača brzinom svetlosti pronela tim mestom. Nijebilo meštanina koji za tu vest nije saznao. Lokalne kafane, ta mestau kojima se i raduje i tuguje, postale su tesne da prime sve goste.Svi su u kafane svraćali da čuju sopstvenimušima da li je vest tačna. U njih su došli čak i oni kojikafanu smatraju najvećim porokom, kojiuzmaju gutljaj dobre kapljicesamo na shranama ili parastosima za pokoj duše. Noćje već uveliko pala na, inače mirnomesto, ali život u njemu nije prestajao.Zaboravio se naporan i umoran dan. Kancelarije u kojima su smešteničinovnici svetlile su kao božićni lampijoni, a živost koja je iznjih dopirala bila je veća nego kad jeobičan radni dan. Odjenom su se u kancelarijamapojavili i oni koji su uzeli slobodne dane da pozavršavajusvoja privatna posla, koji su tražili predah od teških pečata,masnih i socem umrljanih crnih mufova. Jednom rečju svi su bili tujer je sama pomisao da će revizor doćiizazivala pravo uzbuđenje. Kod običnogsveta to uzbuđenje je prtokano zadovoljstvom,a kod činovnika nemirom.

Kada sekomešanje lokalnog življa izazvano vešću malo umirilopristupilo se pravljenju protokola oko dočeka revizora. Ali,prethodno je trebalo oformiti odbor za doček. Kako to obično bivasvako onaj koje sebe držao za važnim u tom mestu smatrao je da trebada bude u odboru. Jednog momenta se učinilo da će svi meštani bitiodbor, jer su svi sebe smatrali važnim i da zapravo to mesto, beznjih ne bi bilo to što jeste. Počelo se sa licitiranjem zaslugakoje su otišle do tih granica, da su nekisvoje zasluge našli u zaslugama njihovih predaka koji nisu ni živeliu ovom mestu, niti su ikada u životu čuli za ovo mesto. Lokalniučitelj je pokušavao da okupljene urazumi da to što čine vodibesmislu, ali kako to obično biva, ne samo da je ućutkan već je iprokazan kao nazadni element koji hoće da tim svojim opaskama naudimestu i meštanima. U tom obračunu potegli su se i tračevi koji suza masu postali snaga argumenta dovoljnodobra da se pamet ućutka. Elem, taman kad se pomislilo da ćeformiranje odbora ići teže nego što se mislilo lokalni mislilackoji je za sebe mislio da je pametan mada mu pamet nije bila bašjača strana, predložio je solomonskorešenje. Da svi meštani izađu u vreme kad revizor dođe, jer ćese na taj način pokazati koliko je on drag gost, a da se istomobrati sa par prigodnih reči starešina mesta. Predlog je saoduševljenjem prihvaćem uz klicanje revizoru i starešini.Međutim, sam doček ne bi bio pravi kad se meštani pred dragimgostom ne bi pokazali kao pravi domaćini pa je odlučeno da se učast milog im gosta napravi bogata trpezau dvorištu zgrade gde su smeštene kancelarije. Istotako rodi se i ideja da s obzirom da dolazi takav gost ne bibilo prikladno, čisto da se gost ne uvredi, da sutra činovnicirade. Pa je stoga odlučeno da u tom mestu sutra bude neradan dan.Radiće samo oni koji po sili zakona moraju da rade anjih nije puno. Ostali su slobodni. Preporučeno je da paorine idu na njivu, jer bože moj letina može da sačeka. Sat jeuveliko izbio ponoć i ulazak u novi dan kad su se meštani polakopočeli razilaziti sa spontanog narodnog zbora. Žene su već počeleda smišljaju šta od đakonija da spremaju, a muškarci su umeđusobnim razgovorima o tome šta bi trebalo sutra reći gostupolako odlazili put svojih kuća. Opštezadovoljstvo je bilo provejavalo na svakom koraku. Dubokanoć je svojim crnilom pokušala daprikrije svu maskaradu koju u ovom selu prirediše akteriove cirkusijade. Pokušala, ali nije uspela.Jedini ko je ostao usamljen i ostavljen, a u isto vreme iduboko nesrećan onim što je video i doživeo je bio učitelj.

Novi dan je osvanuo brzo,stekao se utisak kao da prelaza iz jednogdana u drugi nije ni bilo. U vazuduhu je lebdeo osećaj napetostii isčekivanja. Mirisi raznoraznih đakonija su se od rane zoreširili mestom. Tačno se moglo po mirisu osetiti koja domaćica štasprema. U jednoj ulicise širio neodoljivi miris pečene štrudle sa makom ili rogačem, udrugoj miris svežegibanice, u trećoj miris krofni, itako redom od ulice do ulice. Domaćini su sa tavana skidali tankoisečene listove šunke, kabasicei mesnate slanine dok su u podrumu natakalidomaće vino i rakiju. Svak je znao svoj deo posla. Kako je danodmicao užurbanost je bivala veća pa sam tim i nervoza zbog dolaskadragog gosta. U dvorištu je postavljen veliki sto na kojem jeprostrt veliki beli, vezeni stolnjak. Tako čisto iumiveno dvorište odavno nije bilo viđeno, a činovnici svi doteranikao pod konac. Hodnici između kancelarija su bili oribani,kancelarije izluftirane a suvišni predmeti, ili odloženi u stranu,ili sklonjeni od očiju. Valja prikazati da je u ovom mestu sve onakokako treba. Radni stolovi su bili potpuno čisti, na njima nije biloni jednog jedinog papirića.

Podne se vraški brzopribližilo i to je kod meštana izazvalo veliku zebnju. Sad će,samo što nije. Starešina sela je obukao svoje najlepše odelo ionako sveže obrijan i podšišan šetao je gore dole nadgledajućipripreme, mrmljajući sebi u bradu ponavljao tekst dobrodošlice kojije, kako se kasnije saznalo, celu noć uz pomoćdece sastavljao. Meštani su se lagano skupljali. Donosili supripreljene đakonije i predavali ih kome drugom do ženi starešinesela, koja je kao najiskusnija pravila raspored na stolu gde će štada stoji. Problem je nastao kad jeustanovljeno da đakonija ima više nego što može da stane na tomvelikom stolu. A sto je bio toliko velikida se oko njega moglo zaigrati veliko kolo da se kolovođa i kec nedodirnu. Valjalo je brzo reagovati i naći rešenje. Lokalni parohpredloži da se višak pripremljene hrane odnese u crkvu i postavi nastolove koje je on eto sasvim slučajno poređao u porti, valjda poonoj narodnoj „zlu ne trebalo, nek se nađe“. Tako je i urađeno.U tom opštem komešanju, meštani zajapureni što od žurbe i sunca,što od neizvesnosti i nervoze ustanoviše da je podne već poodmakloa da dragog im gosta još nema. Čekanje seodužilo. Kako to obično biva crv sumnje počeo je da nagrizameštane. Poče da se postavlja pitanje; da li će revizor uopšte idoći? Počeše u isto vreme i priče da kolaju mestom; da je on većprošao i da su ga neki videli ali, eto nisu hteli da kažu da su gavideli, da je promenio plan zbog nekih neodložnih poslova, da ćedoći ali da se tačno ne zna kad.... i tako redom. Skoro svakimeštanin je imao neku svoju priču, neko svoje viđenje novonastalesituacije. Žena starešine sela, sva zajapurena, uporno i vrednokrpom je rasterivala muve sa stola na kojem je postavljena trpeza. Odte zajapurenosti jutarnja šminka nije više bila tako upečatljiva iviše je ličila na pastel nekog slikara naivca negoli na šminku.Taman kad su svi već pomislili da od posete nema ništa u daljiniglavne ulice poče da se nazire kolona automobila. To iznenadnopojavljivanje unese potpunu zabunu i neviđeno komešanje međnarodom. - Evo ga dolazi, povikašemeštani! Starešina koji je svoj monolog od ranog jutra već tolikoputa ponavljao da je sam sebi postao dosadan zbunjeno izađe naveliku ćupriju koja vodi u činovničku zgradu da dočeka revizora.Meštani su se poput roja pčela okupili oko njega pokušavajući dauhvate najbolji položaj. Valja biti viđen. Velika crna limuzina sezaustavila a iz nje izađe dragi gost. Narod poče da mu kliče izsvog glasa. Zbunjen ovim prizorom na smrknutom licu revizora navučese kiseli osmeh. Starešina mu priđe i kao po dogovoru poče svojmonolog: „ Dragi nam gospodine....“, ali rečenicu ne uspe dazavrši jer se odjednom revizor nage nad starešinomi upita ga, onako diskretno ali ipak, ispostaviće se kasnije dostaglasno „Gde vam je ovde toalet?“ Pitanje koje je gost postaviostarešini isto tako se brzo proširilo okupljenom masom kao i samavest da će revizor doći u ovo mesto. Zbunjeni starešina snevericom na licu objasni gostu gde je taj deo zgrade i, kao dobardomaćin, ponudi se da gostu do tog mesta pravi društvo.Gost sad većsasvim ozbiljnog pogleda i glasa, pritisnut nuždom vrlo odsečnoodgovori, „Ne!“ i u par koraka nesta u pravcu mesta za koje seraspitivao. Svi pogledi okupljenog življa bili su upereni ka mestuodakle se očekivao povratak revizora. Svi su se pitali da li je tomesto pripremljeno za gosta. Nisu bili sigurni u kakvom su ga stanjuostavili. Zebnja je postajala sve veća i veća. Odužilo se točekanje. Činilo se kao večnost. Ženu starešine mesta već jesavladao umor od bezuspešne jurnjave po stolu za muvama koje je nisuslušale i baš su sletale tamo gde ne treba. Iscrpljeno i umornolice sve je govorilo. Svita koja je bila u pratnji gosta nijenapuštala svoja udobna mesta u svojim rashlađenim automobilima.Posle nekog vremena, ukaza se lice gosta. Hod mu je bio sad mirniji.Polako je prilazio sa osmehom na licu, osmehom koji je govorio ovelikom olakšanju. Starešina se opet usparvi i poče svojpripremljeni monolog: „ Dragi nam gospodine...“ i opet ne završirečenicu. Opet ga je dragi gost prekinuo: „Da, da...Vidim da jeovde sve kako treba. Drago mi je da smo se videli“. Rukova se saskamenjenim starešinom i sede u svoj automobil. Kolona je krenuladalje i izgubila se u toplotnoj jari, a okupljeni ljudi su ostalisa podignutom rukom u znak mahanja. Ženastarešine više se nije trudila da rasteruje muve sa stola, čak sestekao utisak da one slobodno sad šetaju i po njoj samoj, da jojuopšte ne smetaju. Muk međ okupljenim narodom je trajao jedno vremea sve oči su bile uprte prema starešini od kojeg kao da seočekivalo da nešto kaže. Starešina duboko uzdahnu kao da jetražio prave reči. Pogleda okolo po svojim sugrađanima i lakonskiizgovori: „Eto, bio nam je revizor. Kao što vidite stanje jeocenio kao dobro... “ Posle kraće pauze sa osmehom zadovoljstva isreće nastavi dalje započetu rečenicu:“ Revizor nam dobroizgleda, i baš mu lepo stoje one espadrile“.

Sigurno se dragimoji pitate šta je bilo sa onom silnom hranom. E, ona sepojela. Verovali vi ili ne. Jelo se na dva mesta i to u činovničkojzgradi i u porti. Jelo se i pilo koliko je ko mogao, neko i prekotoga. Narod je otišao svojim kućama zadovoljan i sit. Zadovoljanjer je ugostio, bar na trenutak, novog revizora a sit jer je jeozadovoljan.

POVOD I IDEJA - “ZLI DUSI”

2012-02-10T19:56:00.002+01:00

Povod za roman „Zli dusi“ ( naslov na ruskom glasi „Бесы“ )Dostojevski je pronašao u događajima vezanim za tzv. „ Nečaevski proces“. Očemu se zapravo radi? Novembra meseca 1869. godine u Moskvi se dogodio zločin,ubijen je student akademije Ivanov. Moskovske novine su prenele da je zločinpočinila grupa od pet zaverenika na čelu sa Sergejom Nečaevim. Vrlo brzopolicija je rasvetlila slučaj i uhapsila je zaverenike, ali Sergej Načaev jeuspeo da pobegne u inostranstvo. Tokom ispitivanja uhapšenih policija jeutvrdila da je razlog ubistva želja studenta Ivanova da raskine sa tajnim„revolucionarnim“ bratstvom u kojem je bio član zbog promenjenih njegovih pogledana osnovne ideje koje je to bratstvo proklamovalo. S obzirom da su članovitajnog bratstva dali zavet „na krvlju“, Načaev je to iskoristio takvu„revolucionarnu hipnozu“ i ubedio ostale članove bratstva da se izdajnik Ivanovima ubiti.

Dostojevski je pomno pratio sve ono što je bilo vezano za tajpolicijsko-sudski proces. S obzirom da je Fjodor Mihajlovič imao izrazitonegativan stav prema revoluciji „kao obliku iskazivanja političke borbe“ ovajproces ga je dodatno zaintrigirao kao potencijalno moguću ideju za novi roman.Dostojevski je čak uzeo da pročita „Катехизис революционера“ delo koje je napisao sam Načaev. U tom delu Načaev jepublikovao osnovne principe radikalnih revolucionara koji su bili okupljeni okotajnog društva. Po Načaevu revolucionar nema porodicu, nema prijatelje, nemadomovinu. Celo biće revolucionara, kako Načaev piše u tom delu, je usmereno napostizanje konačnog cilja a to je pobuna. Cilj do kojeg se želi doći, poNačaevu, opravdava sva sredstva pa čak i kriminal. Polazeći od takve ideologijenije za čuditi što je vođa ove tajne organizacije svojim drugovima, članovimatajnog udruženja, predložio ubistvo studenta Ivanova.

Dostojevski je, kao neko ko je umeo da predvidi razvoj događaja u ruskomdruštvu, u ovom video simptome društvene bolesti koja će u narednom perioduizazvati destruktivne događaje u ruskom društvu vidu Oktobarske revolucije.Imajući to u vidu Fjodor Mihajlovič je došao na ideju da napiše roman u kojemje želeo da prikaže koliko je opasna ideja koja u sebi nosi negaciju morala,religije, ljudskih odnosa, porodice kao osnovnih temelja društva. To je osnovna ideja romana „Zli dusi“. Uovom romanu Dostojevski prikazuje mali krug zaverenika „nihilista“ kod kojihglavnu reč vodi Pjotr Verhovenskij, cinik, provokator jednom rečju čovek bezmorala. On je organizovao ubistvo Shatova, koji je, kao i Ivanov, odlučio da raskinesa takvom ideologijom i da u sebi pronađe druge vrednosti verujući u neku druguRusiju, u neku drugu misiju ruskog naroda koja nije revolucionarna. S obziromda je koloritnost priče u romanu „Zli dusi“ bila izuzetno upečatljiva iverodostojna pisac je morao da da dodatna objašnjenja u vezi svog romana i to daon nije lično poznavao Načaeva, već da je lik Verhovenskog umetnička slika a neportret odbeglog revolucionara Načaeva. Fjodor Mihajlovič u svom romanu jasnoističe da nihilisti nisu ništa drugo nego šaka „đavola“ koji sprovodeći svojupaklenu ideju u vidu želje da se ostvari revolucija oko sebe seje patnju, strahi smrt ljudi veoma često bez jasnog stava zašto je tako nešto potrebno. Istotako Dostojevski se u svom romanu osvrće i na samu pojavu „nihilizma“ kao i nanjeno poreklo za koju kaže da je to ideja koja se bazira na lažima. Kroz roman„Zli dusi“ Fjodor Mihajlovič je sasvim jasno i krajnje uverljivo istakao dapojava grupe zaverenika nije slučajna, ona je po Dostojevskom nužan proizvod kojije nastao kao posledica velikog širenja u to vreme liberalnog shvatanja da jesve ono što dolazi sa zapada dobro i da se ima prihvatiti bez rezerve kaoispravno i tačno, kao nešto što je Rusiji kranje potrebno i nužno, prenebregavajućisvu štetnost koju u sebi nose takvashvatanja po rusko društvo. Odgovornost za pojavu takve ideologije pisacstravlja na predstavnike intelektualne elite u tadašnjoj Rusiji. U romanu „Zli dusi“ Dostojevski takvoshvatanje crta kroz lik Stepana Trofimoviča Verhovenskog, oca PjotraVerhovenskog, kojeg opisuje kao izrazitog liberala zapadnjačkih pogleda kojinaivno veruje da sa zapada dolaze samo dobre ideje koje mogu pomoći u reformi Rusije.Takvim shvatanjem otac gura sina u čeljusti nihilizma i od njega stvara prvopotencijalnog, a potom i pravog ubicu. Međutim, centralni lik ovog romana jeNikolaj Vsevolodovič Stavrogin, koji kao izraziti predstavnik aristokratskog reda prijatne ilepe spoljašnjosti u sebi nosi duboki unutrašnji pustoš i nevericu koja će gana kraju romana odvesti u čin samoubistva. I u ovom liku, kao i kod mnogihdrugih likova, Dostojevski se nije zadovoljava spoljašnjom formom lika već jenaprotiv tragao za onim unutrašnjim nagonom koji se golim okom ne vidi. Pisackao da kaže; Eto šta se dogodi kad čoveka koji je bez vere ophrvaju demoni. Tragedija je nužna!

U romanu „Zli dusi“ čitalac uranja u atmosferu opšte sujete, gordosti,gubitka čvrstih moralnih vrednosti, nemanja vere. Roman je zapravo istinskatragedija koja će se kasnije prelomiti sa svom svojom pogubnošću na kompletnorusko društvo.

ГОГОЉЕВО „БАДЊЕ ВЕЧЕ“

2012-02-06T20:24:00.000+01:00

Имајући у виду моју изразиту наклоност ка списатељству НиколајаВасиљевича Гогоља узео сам уочи овогодишње бадње вечери да прочитам његовупричу „Бадње вече“. Нисам ту причу раније читао па сам се из тог разлогаискрено радовао првом њеном читању.

Одмах ћу кренути од краја па ћу рећи да ми сеова по много чему необична прича допала. Допала ми се из једноставног разлогашто су у њој на невероватан начин у пуном књижевном колориту преплићу реалности фантазија. Радња је смештена у селу Дикањки у којем се упоредо са животомпростих сељана, који је описан у персонажи украјинског фолклора, свакодневниживот преплиће са магијом. Читалац ове приче је сведок како се кроз историјуоживљавају предања и веровања. Тако на пример постоји предање да у бадњојвечери „нечисте силе“ постају посебно активне и да могу урадити све што науме.Управо од тог предања Гогољ је градио фабулу своје приче „Бадње вече“.

Најупечатљивији представник „нечисте силе“ пописцу је пакао који покушава да разним интригама, сплеткама и другим штетнимрадњама нашкоди добрим људима. У средишту приче са паклом је ковач Вакул. Пакаокраде месец, подиже мећаву у сред ведре зимске ноћи, покушава на сваки могућиначин да Вакулу узме душу у замену за папуче за Окасну. На крају оштроумни ипобожни ковач Вакул издржао је све „паклене замеке“ па је тако испратио у бадњисат с осмехом на лицу, али и у срцу у неповрат „нечисту силу“ звану пакао. Бићеда је писац преточио у прозну реч јеванђеоску мисао по којој вера спашавачовека. У причи „Бање вече“ писац је кроз предање поставио још неколикопрепрека пред човеком од којих је једна дата у виду прелепе Солохе. Испоставићесе на крају приче да је Солоха вештица. Она лети небом на метли, краде звезде снеба и претвара их у животиње. Онај житељ Дикањки који је видео њен задњи реп,видео је слику црне мачке и свиње. Свакако да је део приче са видаром Пацјукомпосебно интересантан а са становишта религије и веома поучан. Ради се о човекукоји је по ономе што је у ноћи господњојрадио - сличан ђаволу. Пацјук на бадње вече не пости, у његовој кући се набадње вече пије млеко и једе сметана. Таквим својим понашањем Пацјук је видео,али и осетио све чини „нечисте силе“ у бадњој вечери. И у овом делу Гогољевеприче може се читати још једна јеванђеоска мисао која каже да је много званих,али мало одабраних.

Оживљена персонажаукрајинског фолклора даје целој причи изузетно занимљим тон, а саму причу чинивеома читљивом. Овакав начин приповедања којем је Гогољ прибегао у причи „Бадњевече“ помогло је писцу да читаоцу пренесе у пуном сјају богатство и особеностнародне митологије.

ISTORIJA ROMANA „BELA GARDA“

2012-02-03T09:52:00.002+01:00

Bulgakovljevroman „Bela garda“ prvi put je u Rusiji, mada ne u celini,štampan 1924. godine. Interesnatno je to da je ovaj roman prvi put ucelini bio objavljen u Francuskoj 1924. godine. Mnogi će se složitis tim da je roman „Bela garda“ zapravo autobigrafski romanzanovan na ličnim doživljajima samog pisca u Kijevu krajem 1918 ipočetkom 1919. godine.

PorodicaTurbin je sa velikim stepenom podudarnosti porodica Bulgakov i to po ženskoj liniji. Bulgakov je roman „Bela garda“ počeo da piše1922. godine nakon smrti njegove majke. Nažalost originalan rukpisaromana nije sačuvan. Da li je ovaj roman bio zamišljen kaotrilogije teško je reći, mada postoje indicije da je Bulgakov takonešto bio zamislio. Postoje beleške pisca iz kojih se moženaslutiti da je trilogija trebala da nosi naslov „Beli krst“. No,tako nešto se ipak nije dogodilo. Junaci romana „Bela garda“ suzapravo drugovi i poznanici Bulgakova. Tako npr. kroz lik poručnikaViktor Viktorovič Mišlaevskog pisac je opisao svog druga izdetinjstva Nikolu Nikolajeviča Sigaevskog. Za lik poručnikaŠervinskog piscu je poslužio još jedan njegov drug iz mladostiJurij Leonidovič Gladirevski. Pišući roman „Bela garda“Bulgakov je imao nameru da pokaže narod i inteligenciju urevolucinarnom kovitlacu kojem je Ukrajna u to vreme bila izložena.U liku glavnog junaka ovog romana Alekseja Turbina sasvim izvesno daće čitalac prepoznati samog Bulgakova, normalno sa određenimodstupanjima. U romanu su suprotstavljene dve grupe oficira. Prvagrupa su oficiri boljševici koji su spremni sa velikim žaromdirektno da uđu u borbu – to su oficiri koji vrednujurevolucinarni život, dok je druga grupa oficira ona koja se vratilaiz rata i koja na osnovu svega proživljenog i viđenog hoćeljudski, a ne revolucionarni život. Bulgakov u ovom svom romanu sneverovatnom preciznošću opisuje društvena gibanja u tom vremenu.Isto tako u ovom romanu se do nepogrešivosti može videti vekovnamržnja između seljaka, zemljoposednika i oficira. U toj dubokojmržnji jednih naspram drugih, jedni druge doživljavaju kaookupatore. U beleškama koje je Bulgakov iza sebe ostavio jasno semože videti da je on kao glavnu crtu romana „Bela garda“ videonastojanje da se uporno prikaže slika ruske inteligencije po kojojje ta ista inteligencija najbolji deo društva u jednoj takoostrašćenoj zemlji. Inteligencija je u tim nemirnim vremenima bilabačena u lager koji je bio obeležen kao bela garda. Zbog toga netreba da čudi ako tokom čitanja ovog romana steknete utisak da jeovaj roman ostao u tradiciji, po odnosu spram inteligencije,Tolstojevog romana „Rat i mir“.

Definitivnoroman „Bela garda“ je kritika marksizma dvadesetih godina prošlogveka. Kritika jedne ideologije koja se tad opasno nadvila nad svetom.Na osnovu ovog, ali nikako samo na osnovu ovog, romana za Bulgakovase može reći da je bio pisac kod kojeg talenat za pisanje nije biotoliko dubok, koliko blistav i veliki. Dela koja je Bulgakov napisaonisu narodna. U njima nema ništa što bi moglo da direktno utiče nanarod u celini. Za Bulgakova fenomen mase, naroda je velika tajnakoja nije lako rešiva.

PONIŽENI I UVREĐENI

2012-02-02T23:54:00.002+01:00

Ponovo sam pročitao romanDostojevskog “Poniženi i uvređeni“.Posle svega ne mogu tačno reći zašto toliko volim ovog ruskog, zapravo svetskogklasika. Možda zbog jezika kojim piše, možda zbog filozofskih misli, možda zbogoba ta elementa. Međutim, jedno je sigurno volim ga zbog pravog života unjegovim delima. Volim ga zbog istine koja izvire iz skoro svake njegoverečenice. Istine koja i ubija i vaskrsava, istine koja je i suze i smeh, istinekoja je jedinstvena i čista poput netaknute kapi jutarnje rose. Volim Dostojevskogzato što u njegovim delima nema laži i licemerja.

Za sve ovo što napisah moždaje najbolji primer upravo roman „Poniženi i uvređeni“. Sve ono što jeDostojevski u ovom romanu opisao možete prihvatiti kao svoje. Kao svojeponiženje, kao svoju uvredu, kao svoju nepodnošljivu bol, kao svoju velikutugu, kao svoje traganje za srećom i radošću. Ono što je najinteresantnije jeto da čitalac jednako diše i živi sa glavnim junacima ovog romanazaboravljajući na sebe. Ako se čovek lati da pročita roman „Poniženi iuvređeni“ onda to mora uraditi do kraja ne sme stati, ili ne treba uopšte dazapočinje čitanje ovog dela. Metaforički rečeno ili će čitalac živeti život SanPeterburga, ili ga neće uopšte živeti. Pitanja na koja čitalac tokom čitanjaromana „Poniženi i uvređeni“ traži odgovor su: Šta je ljubav? Šta je strast?Šta je oprost? I svako ima svoje odgovore. Ne samo pisac i njegovi likovi, veći čitalac. Ovaj roman je pravi klasik književnog opusa. Dok čitate ovo delo izvaših očiju neće suza kvasiti vaše obraze. Neće zato što u romanu nema pozivana tako nešto, na to vas ništa neće podstaknuti, nema dozvole. Zašto je totako? Zato što je to spirala istine i života.

MAĐARSKA RAPSODIJA

2012-01-15T10:56:00.001+01:00

Zima 2005. Decembar. Budimpešta.Obreo sam se u ovom gradu na gostovanju sa, ne velikom, ekipom iz pozorišta. Igram ovde predstavu u pozorištuTalentum. U Budimpeštu smo došli niti kasno, niti rano. Nekako taman. Nakon štosmo se smestili u sobe i ručka kojeg je domaćinorganizovao za nas, imali smo dosta vremena za odmor. Ekipa nije bila bašraspložena za šetnju, odmor su bukvalno shvatili, pa sam odlučio da se samprošetam ovim gradom. Nisam im toliko zamerio zašto neće da mi prave društvo ušetnji jer oni su ovde već nekoliko puta bili za razliku od mene. S drugestrane i nebo nad Budimpeštom je bilo preteće. Normalno, mađarski jezik ne znamali me to nije nimalo sputavalo niti obeshrabrivalo da se osmelim i da samkrenem ulicama ovog grada. Prvi put sam ovde i duh avanturizma je preovladao. Sobzirom na moj odnos spram mađarskog jezika odlučio sam da se tokom šetnjeoslanjam na faktografsko pamćenje koje me je još uvek dobro služilo. Sve jenekako ličilo na onu dečju priču o Ivici i Marici, samo što ja iza sebe nisambacao kamenčiće, već sam gledao okolne zgrade i tražio na njima neko obeležje,neki znak prema kojem ću se orjentisati. A tih znakova na zgradama ovoga gradaima. Lepi su to znaci. Kao da svaki od njih govori za sebe, govori neku svojupriču.

Hodajući Budimpeštom ušao sam ujednu veliku ulicu, bulevar. Ako sam dobor pročitao i razumeo ulica se zoveEržebet. Hodajući tom velikom ulicom šarajući pogledom po njenim zgradamaspazih s desne strane zgradu na kojoj je pisalo Madách Színház. Pozorište! Odsvih mađarskih reči koje sam imao prilike da čujem tu sam s razlogom zapamtio.Jednom prilikom, imalo je tome dosta vremena, jedan moj poznanik u jednom od našihdugonoćnih razgovora govorio mi je o ovom pozorištu. Govorio je lepo iintrigantno tako da na osnovu onoga što sam od njega čuo dvojbe uopšte nijebilo, krenuo sam ka toj zgradi i ušao u nju. Osoblje koje je bilo u predvorju,kod biletarnice primetilo me je. Prišli su i tada je nastao problem kako da sesporazumemo. U tom trenutku istorija je učinila svoje pa smo ustanovili da namje zajednički imenilac koji nam je omogućio da se sporazumemo bio ruski jezik.Interesantno i zanimljivo. Objasnio sam im ko sam, kako sam se obreo u ovomgradu i na kraju kako sam dospeo kod njih. Rekao sam im da sam čuo za ovopozorište i da bi bila neoprostiva greška da budem u Budimpešti, a da ne vidimovo zdanje. Ljubazni domaćini kao da su bili zatečeni pričom ali u isto vreme ioduševljeni, ponudili su mi da li bi hteo da pogledam hol pozorišta i njegovusalu. Pitali su žabu hoće li u vodu. Naravno da sam prihvatio poziv, na takonešto sam i računao kad sam se uputio ka ovom pozorištu. Krenuli smo…Holprostran, lep, uredan u kojem je igra svetla tom istom holu daje jedan magičnisjaj od kojeg mi je, zašto ne reći, zastajao dah. U podnožju hola smeštena je,od belog mermera, bista tačnije poprsje Imrea Madača, velikog mađarskog piscapo kojem je pozorište dobilo ime. Na zidovima hola izložene su fotografije izpredstava koje su u ovom pozorištu igrane i koje se još igraju. Punofotografija, puno predstava – bogata istorija. Kad sam ušao u salu bilo je tojoš jedno iznenađenje. Lepota! Sala velika, prostrana urađena u baroknom stilu.Iznad partera su se uzdizala dva nivoa galerija. Sedišta su u boji trulevišnje. Impresivno u svakom slučaju. Na podu itison u istom dezenu kao što susedišta. Sve čisto i uredno. Sjaj zaslepljuje oči. Ljubazni domaćini ništa negovore samo se blago osmehuju. Ponosni su na ono što vidim. Ja takođe ništanisam govorio. Zapravo, reči su u tim trenucima bile suvišne. Nepotrebne. Nasceni je bila spuštena velika teška zavesa od pliša. Svetla u sali čiji jeodsjaj od zlatnih detalja na zidovima i preovlađujuća boja trule višnjestvarali su koloritnost koja me je na momente vodila kroz vreme. Preplitali suse na tom mestu i prošlost i sadašnjost. Dok sam svečano šetao pozorišnom salomu glavi su mi odzvanjali taktovi Listove “Mađarske rapsodije”. Sasvim samrazgovetno mogao svaki ton te kompozicije da čujem u svojoj uobrazilji.Vizuelno, bili su to zaista trenuci mađarske rapsodije.

Posle nemog i laganog razgledanjaovog zdanja ljubazno sam se zahvalio domaćinima. Čekale su me nove obaveze.Čekala me je naša predstava. Moji slučajni domaćini su me ispratili do izlaza iuz srdačan stisak ruke zahvalili mi na mom interesovanju za ovo pozorište. Dalisu mi nekoliko primeraka programskih svezaka kao uspomenu na moju posetu ovompozorištu. Dok sam se vraćao ka mestu gde su moje kolege bile smeštenerazmišljao sam o onome što sam video. Usput svratih u jednu prodavnicu i kupihjedan malipoklon upravniku koji vodi pozorište preko kojeg smo došli u ovaj grad. Kupihmu malog Budu. Za uspomenu i sećanje na naše druženje, na ovo gostovanje. Menitakav poklon ili pak sličan njemu nije trebao. Moje uspomene i sećanja na ovajgrad će u velikoj meri biti, poput lovorika, okruženi utiscima koje sam poneonakon posete pozorištu koje se zove Madách Színház.

WHY?

2010-12-29T10:26:00.001+01:00

У смирај дана, уморан од њега, упутио сам се у лагану шетњу на Калемегдан. Договорио сам се са једним мојим познаником, иначе позоришним редитељем да се предвече видимо „Код Руског цара“ на чашицу разговора. Припремајући се за виђење са мени драгим познаником, одлучио сам да шетњом прекратим време. Ходао сам сасвим опуштено са осећањем неке чудне среће и задовољства. Боже, колико има истине у Андрићевој мисли: "Чудно је како је мало потребно да будемо срећни, и још је чудније: како често нам баш то мало недостаје." Није било пуно људи у тој оази у центру града. Ту и тамо, који пролазник. Прија ми самоћа. Лепо је све уређено. Трава покошена. Скоро су је покосили јер се мирис свеже покошене траве осећао у ваздуху. Киша која је данас пре подне падала, некако, као да је ваздух прочистила. Дишем пуним плућима.

Док сам се спуштао ка павиљону Цвијете Зузорић приметио сам с десне стране тројицу младића. Ништа посебно aли, ти младићи су стајали, правилно распоређени у облику троугла, и играли неку своју игру на простору који за то није превиђен. Стајали су на једној зеленој површини благо накошеној. Помислио сам зар је могуће да ти млади људи у себи носе толики немар и немир да се налазе тамо где не треба да буду, да се налазе тамо где чак ни деца несталног и немирног духа не иду. Међутим, то није био једини разлог због којег су ми ова три младића привукла пажњу. Они су играли неку чудну игру. Која је то игра? Моја знатижеља као и бучност игре коју су играли привукли су моју додатну пажњу па сам се због тог одлучио да се овој тројици непознатих младих људи приближим и да покушам да одгонетнем о чему се заправо ради. Док сам прилазио почео сам да разазнајем говор. Уследило је прво непријатно изненађење. Ти млади људи су странци! По језику којим су се споразумевали рекао бих да су из земље која припада скандинавском говорном подручију. Моја близина их није ничим омела, за њих сам био само ваздух. Чак ни осећај нелагодности нисам приметио код њих, с обзиром да их је посматрао човек који је на свом лицу имао јасну упитаност и једну врсту прекора; зар не видите да тај простор где се ви налазите није предиђен не само за игру него ни за шетњу. Искрено, то моје не констатовање с њихове стране, ме није толико погодило јер је такав однос у духу данашњег времена и поимања система вредности уопште. Човек се временом, додуше тешком муком, навикне на то али, се ипак навикне. Оно што је још интересантније, од некултуре, јесте игра коју су играли. Није требало пуно времена да закључим о каквој је игри реч. Цела игра се састојала у томе ко ће кога јаче да погоди тениском лоптицом!? Заправо, ко је колико спреман да поднесе, издржи бол задобијеног ударца? Ко ће дуже пркосити болу! Болне гримасе које су ти млади људи, након ударца, слагали на својим лицима су у мени изазивали сажаљње, али не због задобијеног ударца, претрпљеног бола, већ сажаљење према њима као људима и њиховог односа према животу, боље речено смислу живота. Стајао сам ту једно извесно време и немо посматрао слику жалосног призора. За мене је било жалосно, за њих сигурно не. Они су просто уживали у томе. Смех с призвуком плача! Игра је требала да буде доказ нечега. Чега? Разлика између њих и мене је била више него приметна.

Дуго сам после тога размишљао о ономе што сам видео. Више нисам примећивао лепоту окружења, већ сам испред себе, у мислима, имао увек изнова та три младића. Та три странца! Шетња се не својом вољом претворила у размишљње и упорно трагање за одоговором на питње: Зашто? Насиље и бол под ореолом среће и задовољства? Не. Привид? Можда. Немоћ? Да. Изопштење? Свакако. Ако младост подразумева лудост те врсте, онда се добром сигурно не можемо надати. Будућност?

Јул, 2008.

VRAĆANJE KRLEŽI

2010-12-17T11:01:00.002+01:00

Završio sam ponovno čitanje Krležinog dramskog teksta „Gospoda Glembajevi“. Namerno sam uzeo iznova da pročitam taj tekst zato što ga smtaram njegovim najboljim dramskim tekstom. Siguran sam da ima onih koji bi mi na ovoj konstataciji zamerili, ne bi se sa njom složili, i to je sasvim normalno. Pluralizam mišljenja je potreban ako ni zbog čega drugog, ono radi provere sopstvenih saznanja i otvaranja novih vidika koji nikada nisu konačni. Međutim, nije taj tekst bio povod da se latim moje beležnice, mada bi se i o njemu moglo mnogo toga interesantnog zapisati, već je on jedne sasvim druge prirode. Prirode koja zadire u moja sećanja na neka davna vremena. Sećanja kad sam sebi dozvolio, usled mladalačkog neiskustva i lakomislenosti, takav luksuz da izgovorim reč nikad.

Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, kako to strašno sada zvuči, dok sam pohađao srednju školu jedna od obaveznih lektira iz srpskohrvatskog jezika i književnosti je bila zbirka pripovedaka Miroslava Krleže pod nazivom „Hrvatski bog Mars“. Lektira je bila obavezna! Sećam se da je knjiga koju sam uzeo u srednjoškolskoj biblioteci imala tvrd povez i zeleni omot na kojem je stajalo plavim slovima odštampan naziv dela i ime pisaca. Zašto se ove knjige posle toliko godina tako dobro sećam? Zato što mi je čitanje te knjige bilo toliko zamorno i dosadno da sam imao osećaj da nikada neću stići do njenog kraja, a moralo se. Čitanje se zapravo pretvorilo u jedno mučenje. Krležine i ovako duge rečenice, su mi se učinile još dužim. Duge kao večnost, kao beskraj. A kada sam stigao do kraja knjige zaboravio sam šta je bilo na njenom početku. Zvuči smešno ali istinito. Na kraju čitanja pojavili su se pomešani osećaji. Osećaji očaja i besa. Posle te, čitalačke golgote, tako sam je doživeo, rekao sam sebi da više nikada Krležu neću uzeti u ruke. Jednostavno nisam bio spreman na njegov stil pisanja, na njegovu filozofsku misao, na njegove neverovatno duge rečenice koje su toliko bile duge da su se u samo jednoj od njih pojavljivale dve radnje i tri misli. I tako do kraja...Bio sam, zapravo ubeđen da ovaj pisac ne ume i ne zna drugačije da piše od toga kako piše. Međutim, kako je vreme sve više odmicalo a ja postajao stariji menjalo se i moje interesovanje za književnost. Ono je počelo da raste i postalo je raznovrsnije pa su samim tim počeli su i drugi vidici da se otvaraju. U ruke su mi došla, u početku ne baš voljno, već po nagovoru nekih ljudi neka druga njegova dela koja su moj pogled na tog pisca u velikoj meri promenila. Nakon, s neverovatnom lakoćom, pročitane drame „Vučjak“ a pogotovu dramskih tekstova „Gospoda Glembajevi“ i „Leda“ više nisam bio od onih koji su Krležu kao pisca izbegavali. Odjednom mi se, nakon pročitanih tih njegovih dela, učinio kao inetresantan pisac čiji mi je stil pisanja postao prihvatljiv. Zbog toga se sada često puta umem vraćati ponovnom čitanju njegovih dela, ako ne svih ono bar nekih koja su mi ostala u pamćenju kao interesantna.

Biće da čovek i u književnosti, baš kao i u životu, nikada ne treba da kaže nikad i da ovde važi ono staro zlatno pravilo - da sve dođe u svoje vreme.

SUDAR S REVIZOROM

2010-12-08T20:46:00.001+01:00

U proleće 1836. godine sa scene se čula rečenica, više fraza: „ Ja sam vas pozvao gospodo, da bih vam saopštio neprijatnu vest – stiže nam revizor“. Revizor se pojavio i ruskom društvu priredio potpuni, nadasve uzbudljiv doživljaj i to onakakv kakav se obično „čuvstvuje“ u susretu sa velikim umetničkim delom. Novopridošli „Revizor“ je mimo, do tada, ustrojenih pravila iskočio iz svih pozorišnih očekivanja i navika. Publika se susrela sa nečim sasvim novim i neočekivanim.

Kako je proteko susret gledalaca i „Revizora“ može se samo naslućivati ali, ono što je interesantno je to da su sami glumci bili u nedoumici. Panaeva, ćerka poznatog i priznatog glumca, Aleksandrovskog pozorišta, Brjanskog piše: “Svi glumci koji su učestvovali u predstavi su se izgubili, osećali su da su tipovi koje je uveo Gogolj u predstavu, novi za njih i da se ta predstava ne sme izvoditi na onaj način na koji su oni navikli da na sceni igraju svoje uloge, na ruski način sa francuski prevedenim vodviljima“. Ako tome dodamo i priznanje glumca Grigoreva koji je „Revizoru“ igrao ulogu sudije Ljapkina-Tjapkina onda je ilustracija potpuna. Grigorev piše: “ „Revizor“ Gogoljev je kod nas ostvario veliki uspeh! Gogolj se proslavio! Predstava je odlično prošla, samo ne znam da li će dugo opstati na sceni, ta je predstava za nas joč uvek zagonetka. Ona je još uvek nešto toliko novo, da mi još uvek ne možemo oceniti iz jednog ili dva izvođenja. A i kako bi! Pa ne može se sve odjednom!...“

Šta je to što je izazvalo veliku nedoumicu prilikom pojave „Revizora“? Strah od nečeg novog, nečeg što do sada nije bilo...Možda...Ne treba zaboraviti da se komedija Gogolja pojavila u vremenu kada su se po ruskim pozorištima masovno igrale predstave vodviljskog i melodramskog tipa. Sam Gogolj na jednom mesto, o vremenu kada se pojavio „Revizor“, piše: „ Ruska pozorišta su puna „svraćenih gostiju“ koji su preplavili scenu i prestonice i provincije“. Nova predstava, je nalagala i nove norme i nova shvatanja. Androsov kritičar „Moskovskog posmatrača“ piše: „ Da bi se tačno okarakterisala komedija takvog sadržaja, kao što je „Revizor“, kritici ne dostaju odgovarajući pridevi. Ako se pravila pišu od dela, a ako delo prikazuje društvo – onda je naše društvo nešto drugo, a ne ono kako su ga Ritoriki i Piitoiki sastavljali“.

Trebalo je da prođe pune 73 godine da bi se Gogoljev „Revizor“ okarakterisao kao novi tip drame. To je uradio, a ko drugi do, Nemirovič-Dančenko u svom, ne velikom, članku pod nazivom „Tajne scenske očaranosti Gogolja“. U tom svom članku Nemirovič-Dančenko primećuje da se prilikom analize „Revizora“ susrećete sa „radosnim izbezumljivanjem“.

Kada dođete u sudar sa „Revizorom“ otkrićete da postoje tri kamena na kojima počiva ova Gogoljeva komedija, a to su: umetničko dostojanstvo komedije, novina i originalnost. Smeli zaplet koji Gogolj uvodi je, na kraju to uvidite i sami, u harmoniji sa krajem predstave. Ma koliko puta se vraćao na ponovno isčitavanje kraja ove komedije, ne mogu se otrgnuti utisku da je to jedan od, možda, najbolje napisanih finiša scenske književnosti. Igrajući na kartu neočekivanosti on na kraju svoje komedije, u trenutku euforičnog transa, uvodi poštara koji saopštava svima prisutnima, da činovnik, koji je sa svim počastima primljen, zapravo nije revizor. Frazom započet zaplet, frazom završen zaplet. Briljantno, genijalno. Ruku na srce, „Revizor“ neće ostati zapamćen samo po sjajnom zapletu i raspletu već i po interesatnosti dramske građe koju Gogolj koristi. Doslednost priče smeštene u malom gradiću upotpunjena je širokom lepezom karaktera „ljudske duše“ sa svom svojom prostotom i primitivnošću.

„Revizor“ je došao i povrh svega ostao, kao originalnost umetničke misli sa zaprepašćujućom sveobuhvatnošću.

НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТОМ

2010-12-01T10:16:00.001+01:00

О смрти Николаја Васиљевича Гогоља мање-више све се зна. Познато је да је овај велики светски писац у тридесетој години свог живота оболео од маларије и да је болест изазвала оштећења на музгу писца. Чести напади проузроковани болешћу утицали су на Гогољеву неурачунљивост што је резултирало тиме да је овај писац у неким од напада уништио, спалио неколико поглавља другог тома његове поеме „Мртве душе“. Често се може прочитати да је Гогољ био изложен „верском лудилу“ што се баш не може узети као тачно јер Гогољ није у правом смислу те речи био верски човек. Пре би се могло рећи да се радило о човеку који је гајио у себи аскетски начин живота. Гогољ је умро 1852. године.

Након смрти посмртни остаци великог писца пребачени су у Русију и он је уз дужне почасти сахрањени на гробљу Даниловског манастира у Москви. Ваља напоменути да је овај манастир у својој дугој и богатој историји био седиште Руских патријарха. На том мести Гогољеве мошти су почивале пуних осамдесет година. Након велике октобарске револуције и успостављања совјетске власти у Русији су се десиле велике промене. Почетком тридесетих година прошлог века совјетска власт је покренула опсежну кампању против религије. Срушен је храм Христа спаситеља, а исто тако одлучено је да се Даниловски манастир затвори као и гробље које је било у његовом склопу. Монаси из манастира су били протерани, а манастир је променио своју намену па је тако постао место за пријем напуштене деце. Цео посао био је поверен агентима НКВД-а. Међутим, приликом спровођења партијске одлуке појавио се један проблем, а то је шта урадити са Гогољевим посмртним остацима. Чак ни совјетска власт није могла да оспори квалитет овог писца. Респект је постојао. Одлучено је да се посмртни остаци пребаце на гробље Новодевичког манастира. Почело се са отварањем крипте. Када је ковчег из крипте извучен агенти НКВД-а су га отворили. У ковчегу је стајао скелет обучен у сиву хаљину, кости рука су биле савијене на грудима, на ножним костима су стајале чизме, али главног дела скелета није било. Није било лобање. Агенти су брзо почели да истаружују и утврдили су да је Гогољ сахрањн са главом на раменима. Мистерија је настала. О овоме је одмах обавештен Стаљин. Одговор из врха је стигао да све мора остати велика тајна јер совјетска власт не признаје постојање вандализма. Наређено је да се спроведе опсежна истрага о томе шта се заправо десило. Лобања великог писца се мора наћи!? Од тог момента мистерија око нестанка Гогољеве лобање обилује контрадикторностима. Од свих прича које колају најупечатљивија је следећа. Агенти НКВД-а су почели опсежна испитивања свих монаха који су богу служили у том манасиру. Изузетака није било. Није био поштеђен ни сам игуман. На основу сазнања до којих су агенти дошли, утврђено је да су приликом обележавања стогодишњице од Гогољевог рођења на гробљу спровођене активности око уређења гробља које су указивале на могућност да је тада гроб овог писца похаран. Заправо тада је крипта гроба ојачавана, што значи да је постојала могућност да је сандук са посмртним остацима отваран. Цео посао реконструкције финансирао је извесни Бахрушин, познати московски милионер, војни лиферант и велики колекционар. У оно време Бахрушин је био екстравагантна личност Москве. Радило се о човеку пуном енергије, ерудити који је имао циничан поглед на свет и људе, а при томе је био и страсни колекционар. Опсесија му је била скупљање позоришних реликвија. Та страст га је гонила на спремност на свакојака дела, чак и на светогрђе. Хиљаде и хиљаде јединствених позоришних реликвија се налазило у његовој колекцији. Сумња је после свега пала на њега. Све је указивало да је неко за њега оскрнавио леш Гогољев и украо лобању. Прича се да је Бахрушин лобању чувао у једној кожној, само за ту прилику скројеној опреми међу медицинским инструментима, желећи на тај начин да је заштити од случајног открића. Међутим, Бахрушин је умро 1929. године и са собом у гроб однео тајну о томе где се тачно налази Гогољева лобања. Након октобарске револуције Бахрушину је наређено да све реликвије које има преда совјетској власти. Све је реликвије предао без поговора али је ону највреднију сачувао, оставио ју је некоме или као аманет, или као проклетство. Од прикупљеног материјала совјетска власт је отворила музеј којег је лично отворио Лењин. Данас се на том мести налази Позоришни музеј са преко милион експоната и преко 60.000 позоришних свезака.

Мистерија око нестанака Гогољеве лобање није добила епилог. Како то обично бива приче и дање колају. Можда садашња власт зна где је лобања, али се о томе још увек ћути. Нико не зна зашто? Било како било посмртни, осакаћени остаци Никлаја Васиљевича Гогоља пренети су на ново место. Сахрањен је труп без главе. По личном Стањиновом наређењу направњен је нови споменик у облику попрсја док је стари споменик у oблику крста на којем је писало „Голгота“ бачен. Ипак, тај стари, бачени споменик и данас живи. Не у целини, али једном добром својим делом, да. Неко други сe с њим покрио.

ЛОМАЧА

2010-11-30T09:56:00.002+01:00

Пре неки дан био сам на путу. Ништа ново, за човека немирног духа као што сам ја путовања су сасвим нормална појава. Дакле, на том путовању видео сам једну сцену која је у мени тада пробудила велику неверицу и тугу. О томе сам дуго размишљаo. Возећи се ка мојој, за тај дан одређеној, коначној дестинацији возач аутобуса је направио једну краћу паузу у једном месту. Место је нити мало – нити велико. На крају, уоште није битно како се то место зове. Није битно само зато што тих и таквих сцена има веома много и оне, сигуран сам, нису карактеристичне само за то место. Зато име тог места нећу споменути. Неупоредиво ме више заинтригирао сам чин, од места чинодејствија. Док сам заједно са путницима шетајући по околини разгледао околиш, дружио се с цигаретом и чекао да возач и кондуктер испију наручену кафу приметио сам два човека који су у непосредној близини места нашег одмора, у дворишту једне куће, ложили ватру - боље речено бацали су нешто у њу. Нашто су спаљивали. Ватра и дим су били више него видљиви. Моја радозналост је опет ступила на сцену. Ђаво ми није дао мира па сам под притиском моје радозналости пришао сасвим близу том месту да боље видим о чему се ради. На моје велико и непријатно изненађење та два човека су, тешко ми је да ово и напишем, спаљивали књиге. Износили су књиге из куће и бацали их на, за њих припремљену ломачу. Нисам могао да верујем да присуствујем једном таквом скарадном чину. После неколико тренутака мог немоћног ћутања, преко ниске ограде, упитах једног од двојице егзекутора шта то раде. Наметнути разговор један од присутне двојице је прихватио, док ме је други с неповерењем гледао.

„Чистимо кућу од ђубрета“ следио је одговор.

„Па зар су књиге ђубре?“ упитах ја даље.

„Шта ја знам...Тако је газда наредио. Њему те књиге не требају. Купио је ову кућу и хоће да буде све чисто. Хоће да је реновира“ одговори мој саговорник и у исто време наставио даље „А што ти мене то питаш?“.

„Ако му књиге не требају, могао их је некоме поклонити“ одговорих му ја. Не чекајући одговор наставио сам даље: „Ко је живео у тој кући?“

„Неки брачни пар. Учитељи су били. Умрли су, а деца кућу продала“ одговори вредни радник који је бришући зној са лица мало поћутао па уз осмех рече: „Тај што је купио кућу...том не требају књиге. Он зна да чита само бројеве. Он има толико пара да може и тебе и мене и све ове књиге да купи и то заједно на камару“.

После ових речи све ми је било јасно. И ко је у питању, и какав је човек тај који је наредио прављење ломаче за писану реч. Сваки даљи разговор ми се учинио сувишним. Пре него што сам се окренуо да се вратим ка аутобусу јер је пауза била готова замолио сам мог саговорника да ми да једну књигу са тог стратишта. Са чуђењем ме је погледао, али је удовољио мом захтеву. Узео је једну нагорелу књигу са обода ватрене стихије. Прилазећи огради на коју сам био наслоњен, радник је о своје ноге ударао књигом како би ухваћени жар на књизи угасио. Дао ми је књигу у руке и рекао:

„Ти мора да си неки писац кад се толико интересујш?“.

Узео сам књигу из његових гаравих руку и одговорио му: „Не. Нисам писац, али јесам неко ко воли књиге“.

„Нека ти је са срећом“ рече, окрете се и пође назад на посао.

Држао сам књигу у руци и размишљао о томе колико је људских душа у том пламену изгорело...Мирис гарежи је био јак. Током путовања књигу сам листао. Читао сам је само онолико колико ми је угашена ватра, која ју је оштетила, дозволила. Књигу сам донео у свој стан и ставио такву, ватреним језичцима оштећену у своју библитотеку. На спашеној књизи је писало „Не тугуј бронзана стражо“ издање 1968. Година мог рођења.

SEĆANJE NA “RASPUĆIN”

2010-11-23T17:49:00.000+01:00

Pre neki dan zvao me je jedan moj poznanik iz Moskve. Dugo smo razgovarali o svemu i svačemu. Kako to obično biva nismo mogli a da se u tom razgovoru ne dotaknemo prošlih, ne tako davnih, vremenima kada su nam se životni putevi ukrstili u tom gradu. Reče mi da je skoro, s nekim društvom, bio u restoranu “Raspućin”. To saznanje me nije nimalo iznenadilo ali me je vratilo u vremena kada sam šetao od starog Arbata i Crvenog trga do Male Dimitrovke i Tverskog bulevara, kada sam posećivao Park kulture i Patrijaršijski ribnjak, kada sam šetajući ogromnim spomen parkom Caricino odmarao dušu i sređivao misli. Sva ta sećanja su u meni probudili usnulo sećanje na restoran "Raspućin. Posećivao sam ga nekoliko puta ali, jedna poseta je ostala, onako baš urezana u pamćenju.

Sećam se da je bilo veoma kasno kada sam zbog pritiska nervoze krenuo u šetnju tražeći u njoj smirenje. Noć je uveliko već bila pala na Moskvu. Kada se noć spuštala na ovu metropolu tada je ona počinjala da živi jedan sasvim novi život. Drugačiji! Život pun uzbuđenja i doživljaja. To veče sam proveo sam. Iznuđenu šetnju pretvorio sam u odlazak s namerom u restoran „Raspućin“ u kojem sam te večeri ispijao dobru rusku vodku i razmenjivao koketne poglede sa damama sumnjivog morala...I dan danas sam spreman da kažem da su Ruskinje izuzetno lepe žene a pri tome imaju jednu neverovatnu sposobnost,da kao malo koje, mogu muškarcu uđu pod kožu a da on to i ne oseti. Možda se toj ženskoj sposobnosti ne treba opirati?! Treba uživati i prepustiti se prstu sudbine...Muzika koja se tada čula u restoranu uopšte mi nije smeta, naprotiv čak šta više, prijala mi je. Oko mene je bilo puno ljudi...Osećao sam se kao Raspućin. Ispred mene je, pored nekoliko praznih stakančika od ispijene vodke, stajao i pregršt salveta, kao sneg bele boje. Na njima sam pisao... Papir sam bio zaboravio, imao sam samo olovku kod sebe. Zapravo, obećao sam jednom mom, mnogocenjenom poznaniku, da ću mu poslati završnu priču o moskovskim pozorištima. Trebalo je priču sročiti da ona stane u dve novinarske šlajfne...Kakva je to glupost bila!...Mučilo me kako to da uradim? Kako na jednom malom prostoru napisati svoja osećanja o moskovskim pozorištima? Kako na jednom parčetu papira napisati sve utiske viđenim, doživljenim? Kako, kad su oni poput pustinjskog peska nepresušni? Nemoguće! Ali, dao sam bio reč, a data reč obavezuje! Sve ovo me je razjedalo ali, u isto vreme davalo podstreka mojoj dremljivoj inspiraciji. Na kraju sva ta razmišljanja su, možda bila i kritika sopstvene lakomislenosti zbog onoga što sam obećao?! Svi redovi koje sam tada napisao na belim salvetama ostali su kao svedočanstvo jednog trenutka ili kao svedočanstvo jedne nemoći?...Dok sam hvatao misli oko mene se razlegao instrumental pesme “Podmoskovske večeri”. Toliko mi je bilo lepo da sam poželeo da to osećanje koje me obuzelo večno traje. Mislim da me je tada ophrvala ona, slovenska melanholija. To osećanje je lepo ali isto tako i opasno...Sećam se da mi je jedan moj poznanik, Rus, jednom prilikom, u jednom od mnogobrojnih naših razgovora, rekao „da kad počne ono besciljno tumaranje, ona jezovita odvojenost od sveta da tada ode na jedno mesto gde mu je lepo, gde se oseća prijatno, gde je svoj. Ode u pozorište“. Da, tim citatom sam završio obećanu priču, a počeo sam je ovako…” Došlo je vreme da zaokružim, kako reče bar za mene mnogocenjeni urednik, priču koja se zove “Pozorišta Moskve”. Na početku reportaže obećao sam vam dragi čitaoci da ću vam preneti kap od onoga što se zove pozorišta Moskve. Obećao sam vam kap, a preneo sam vam samo delić te kapi…” Dalji nastavak tog članka nije više bitan. Postoji u arhivi zatvoren i pohranjen kao što su uostalom i naša sećanja pohranjena.

PRVI SNEG

2010-11-17T23:32:00.000+01:00

Sredina novembra. Rusija. Jekaterinburg. Pao je prvi sneg. Panaorama koja se jutros pružala iz mog stana bila je prelepa. Mraz je na prozorima načinio svoje šare i učinio lepši ugođaj oku. Ruska zima! Minijature od ljudi su se, poput mrava, kreteale širokom ulicom. Za danas sam bio dogovorio viđenje sa Dmitrijem Vasiljevičem Šćerskim, mladićem sa kojim sam se sasvim slučajno upoznao tokom jednog poslovnog razgovora. Radi se o veoma interesantnom čoveku koji je u sebi uspeo na pravi način da spoji školovanje i lično obrazovanje. Rusi imaju jednu poučnu i lepu poslovicu koja kaže: “Čovek se prima po odelu, a ispraća po pameti”. Upravo tako smo, nakon prvog našeg viđenja, jedan drugog ispratili. Kasniji naši susreti su bili svaki put sve sadržajniji i zanimljiviji tako da su oni na kraju bili više od druženja, a manje od prijateljstva. Dogovorili smo se da se nađemo u Kamernom teatru muzeja pisaca Urala. Interesantno je da je mesto našeg novog susreta bio njegov predlog. Ja sam to oberučke prihvatio, nisam imao ništa protiv.

Nakon jutarnjeg rituala koji se sastojao u ispijanju dve velike šolje kafe, pojedenih nekoliko cigareta i obavljenih nekoliko telefonskih razgovora sa meni dragim osobama koje su daleko od mene, uputio sam se na zakazani sastanak. Iako je mesto sastanka podosta udaljeno od mog stana nije mi teško palo da se uputim ka njemu. Čak šta više prvi sneg mi je šetnju učinio još prijatnijom. Na vreme sam krenuo pa sam na vreme i stigao. Dmitrij je već bio tamo. Čekao me. Naručio sam čaj. Ruski. Crni. Dok smo ispijali topli napitak razgovarali smo o svemu i svačemu, onako opušteno-neobavezujuće. U jednom trenutku dotakli smo se Čehova. Podsvesno kroz svesno rekao bi Konstantin Sergejevič. Dmitrija ta tema nije iznenadala, naprotiv vrlo rado ju je prihvatio. Započeti razgovor smo nastavili u prirodi u parku koji se nalazi između Eparhijskog dvora i Uralskog univerziteta. Oko nas je bilo puno sveta. Rusi vole zimu…Osećao sam se isto onako kao kad je Ljevin u “Ani Karenjinoj” došao na klizalište da se vidi sa svojim poznanikom Stivom Oblonskim. Baš tako…Slika kao preslikana…U toj našoj šetnji i razgovoru bili smo meta poneke dečije grudve iza koje se krio veseo dečiji pogled željan igre. Shvatajući dečiju želju, jer sam i sam otac, i ja sam tu i tamo grudvom otpozdravo deci, na njihovo opšte odobravanje, jer za njih je ovo pravi raj. Na kraju ja još u svom životu ne videh mirno dete i lepu babu. Da je suprotno ne bi bilo dobro…Šetnja je trajala, zimu nismo osećala. Graja oko nas. Započeti razgovor smo, s ne dugim prekidima, nekoliko puta nastavljali. Na moju opasku da u Čehovljevim delima kao što su “Galeb”, “Tri sestre”, “Višnjik”, ima dosta nerazuljivog i nejsanog Dmitrij mi je odgovorio:” Ne dragi moj, kod Čehova nema ničeg nejasnog. On je savršeno jasan. No, da bi razumeo ono o čemu on piše moraš razumeti ovaj narod, moraš razumeti senzibilitet njegom, njegova osećanja, njegove strahove, njegova nadanja. Bez te spoznaje nećeš razumeti ni Čehova….”. Dok je Dmitrij to govorio primetio sam devojku koja je lagano šetala i čitala knjigu. Hod joj je bio odmeren i ženstven. S vremena na vreme bi podigla glavu kao da je želela da vidi nešto. Prelepo izgleda…Sama je. Imala je obučen dugački crni kaput sa plišanom kragnom. Na glavi je imala kapu a oko vrata šal boje trule višnje. Lice belo, nežno prošarano rumenilom koje je izazavano mrazom. Usne…Ruke su se sakrile iza rukavica ali, pomislih i one moraju biti iste kao…Telo…Na licu joj je stajao blagi osmeh. Lagano je hodala i išla nama u susret…Dimitrij je nešto govorio ali ga ja više nisam čuo…Lepota viđenog me je zaslepela. Pomislio sam moramo se mimoići. Putevi će nam se sresti…Moja ušeprtljanost i požuda otkrivali su moj nemir. Trenutak našeg prolaza se približavao brže nego što sam i sam na to bio spreman. Dok smo se mimoilazili podigla je pogled i uperila ga poput strele ka meni. Oči – lepe, krupne crne kao zift skamenile su me…Blagi osmeh se lagano raširio po njenom lepom nežnom licu. Odejdnom toplota…Ja sam zastao i samo treptajem oka otpozdravio. Trenuci kao večnost….Njen na ternutak usporen hod, trebao je nešto da znači, ali se onda nastavio isto onako kao i pre. Odmereno i dostojanstveno… Dmitrij je u svojoj priči već podosta odmakao od mene, a ja sam ostao na mestu nemog mimohoda nemajući hrabrosti da se okrenem. Krenuo sam ka svom sabesedniku, koji se na moju zastalost koju je i sam osetio samo šeretski osmehnuo…Krenuo sam dalje sa osećajem pogleda neznanke na meni.

Kažu da kad ugledate prvi sneg valja pomisliti želju. Jutros kad sam ugledao sneg želju nisam pomislio. Ili je Bog tako hteo, ili prst sudbine? Kako god okreneš jedno kajanja čoveku u životu ne gine!

MRTVI DOM

2010-11-17T23:12:00.002+01:00

Put me je naneo u Toboljsk, stari carski grad u Sibiru. Ovde se nađoh ne svojom voljom ali, ne ni protv nje. Prihvatio sam ponuđeno iz čiste radoznalosti i umetničkog avanturizma. Da nema tog avanturizma život bi bio monoton i dosadan. Čuo sam da u ovom gradu postoji tvrđava koja je nekada davno bila carski kazamat ( Rusi kažu ТЮРЬМА ) i da ona, na onoga koji je poseti, deluje u isto vreme i impresivno i zlosutno. Hteo sam da je vidim. Prilika se ukazala zašto je propustiti. Siguran sam da normalnom čoveku tako nešto nebi nikada palo na pamet, ali s obzirom da sam ja u pitanju sve je moguće. Zapravo hteo sam da sprovedem jedan eksperiment. Lucidno s moje strane, nema šta.

Skoro sam završio čitanje romana „Zapisi iz mrtvog doma“ i biće da su me razmišljanja o tom romanu odvela na put koji malo ko može da razume. Može li ambijent pomoći da se bolje razumeju Aleksandr Petrovič Gorjančikov, Akim Akimič, Gazin, Sirotkin, Dutov, Orlov, Nurra, Alej, Isaj Fomič.... Svi oni koji se se našli u kazamatu? Može li čovek pomoću svoje uobrazilje postati deo te družine? Ruku na srce šašava zamisao ali za ljude nemirnog duha vrlo interesantna i intrigantna. Zbog toga sam zamolio ljubazne domaćine da me odvedu u tu tvrđavu. Blago je reći da su bili iznenađeni mojim zahtevom, na njih je moj zahtev delovao potpuno “iščašeno”. Nisam ni tražio da me razumeju već samo da mi udovolje želji. I udovolji li su. Našao sam se tamo gde sam želeo. Tražio sam da ostanem sam. Strah je počeo polagano da me obuzima, i moja uobrazilja je poprimila jasne obrise osećaja „Da, to je to“…Bože šta se iza ovih zidina može videti? Ništa! Čak ni ptice, onim delićem neba koje se otvara iznad tebe, ne proleću. I njih je strah tuda da lete. „I taj krajičak neba visoko nad zemljom, iza i ispred, dan i noć, razilaze se stražarnice, i pomislih kako će proći čitave godine, a ti ćeš sigurno isto tako proći i gledati u taj krajičak neba, ali ne onog neba nad tamnicom, već nekog drugog, dalekog, slobodnog neba.“ Knjiga koju sam sasvim slučajno dobio od jednog, isto tako nesrećnika kao ja, na putovanju za tjurmu bila je jedina moja veza sa spoljnim svetom i ja sam je grčevito stezao na svoja njedra plašeći sa da mi i taj deo mene ne uzmu. Pomislih - treba vremena da se čovek privikne na život u novoj okolini. Da treba vremena da bi se čovek saživeo, ali kako prihvatiti uvredljive pojave novog života? „ Pomiriti se sa takvim životom bilo je nemoguće, a prihvatiti ga za savršenu činjenicu odavno je bilo vreme. Sve nedorečeno koje je ostalo još u meni, potopio sam unutar sebe što sam mogao dublje. Nisam više tumarao tamnicom kao izgubljen i nisam pokazivao svoju tugu. Divlje radoznali pogledi zatvorenika se nisu više tako često zaustavljali na meni i nisu me sledili sa tako izraženom naglošću. Ja sam se takođe, očigledno, primicao njima i to me je radovalo.“…Glasovi...A onda, taj osećaj radovanja, koji je u meni probudio ogroman strah a koji me je odjednom obuzeo izazivajući u meni duboki nemir, jer u ogledalu vidite nekog drugog vama strnog, predstavljao je ujedno i kraj moje spremnosti da budem neko drugi, neko ko nije ja. Ono što je ostalo kao trajno u meni je utisak: težak, jednolik, smarajući.

Dugo posle toga razmišljao sam o onome što mi se desilo u Toboljskoj tjurmi. Prikupivši ponovo hrabrost da se suočim sa onim što se dogodilo, nađoh i opravdanje za nagli prekid svoje uobrazilje…Ne treba govoriti o pojedinostima, neka one ostanu deo nedovršene priče. Priče koja se zove....

Драга Аграфена Александровна!

2010-11-16T13:52:00.000+01:00

Пишем Вам овом писмо са сазнањем да га нећете никада добити. Оно неће никада бити послато Вама. Ово писмо је исповест једног човека о његовој немоћи и заточеништву, о његовој неспремности да прихвати оно што му се оберучке понудило. Док исписујем ове редове знам да према мени осећате дубоки презир и бес. Презир јер сам искористио Вашу љубав, Ваша осећања, Ваше тело а бес зато што сам отишао без поздрава без иједне изговорени речи попут лопова који се крадомице ушуњао у Ваш живот украо емоције и без трага нестао. Све што бих Вам сада рекао Вама ће звучати као једна велика лаж, као невешти покушај правдања због свега што учиних спрам Вас. Верујете драга Аграфена Александровна, драго „малено моје“ само ће Вам звучати јер се иза свега тога крије искрено покајање учињеним. Покајање човека који је био и остао заробљен у мрежи сопствених слабости, сопстевног проклетства.

Често ми у мислима „малено моје“ долазите у посету. Често! Сећам се сваког тренутка којег сам провео са Вама. Најситнијих детаља...Сећам се како смо кришом крали тренутке среће од животне свакодневице. Сећам се како смо страховали да ће нашу тајну љубав други открити и проказати. Сећам се наших маштања у тренуцима док смо били једно покрај другог. Сећам се Вашег осмеха и топлог погледа пуног жеље и страсти. Сећам се Ваших љутњи и прекора. Сећам се бесаних ноћи пуних нежности. Сећам се када је Ваше лице прекривала сенка забринутости. Сећам се нашег првог сусрета и немирних погледа које смо покушавали сакрити, а који су већ тада дали наслутити којим путем ће све поћи. Сећам се прве ноћи када смо били сами. Сећам се са колико смо храбрости и лудости пркосили животу. Свега тога се сећам „ малено моје“ и на та сећања, и поред времена које је протекло, није пала ни једна једина сенка заборава. Сигурно се драга Аграфена Александровна питате зашто је онда морало да буде тако...Зашто?...Проблем је у мени а не у Вама „малено моје“. Ваша љубав коју сте несебично према мени показивали ме је уплашила. Дали сте ми Ваше срце а ја нисам знао шта ћу са њим....Жеља да будем само Ваш у мени је произвела осећај спутаности. Мој немирни дух, за којег сте и сами рекли да је такав, тако што није могао поднети. Побунио се. Тражио је одступницу. Вама драга Аграфена Александровна треба мушкарац који ће Вас, како рекосте за разлику од Вашег мужа, волети до краја и без остатка. Мушкарац поред којег ће те се осећати као вољена жена. Мушкарац који ће на сваком месту и у свакој прилици своју љубав показивати. У такој љубави Ваше давање је бесконачно, чисто и искрено. Једном за сва времена. Без иакавих нових знакова питања и недоумица. Ви драга Аграфена Александровна заслужујете таквог мушкарца! Да. Заслужујете. Такав мушкарац ће бити миљеник среће...Но, знали сте да вам ја тако нешто не могу приуштити. То сте у пар наврата у тренуцима заноса и сами рекли. Ја нисам мушкарац код којег се љубав једном за сва времена подрзумева. За мене је љубав увек нешто ново, увек неки нови изазов, увек неко ново трагање, увек неко ново откривање. Лутам и тражим а ни сам не знам шта. Ваљда зато „малено моје“, поврх свега, у животу остајем увек сам. Ваша љубав тражи мирно море и сигурну луку. Ви љубављу успевате да угасте жеђ....Моја љубав, као уклета, увек иде ка немирном, отвореном мору - бежи од свега онога што је може усидрити. Ја љубављу не гасим жеђ већ пожуду. Проклетство је моје. Волео би кад бих могао тако као Ви да волим...Али, крст који на себи носим је обележен и сраман.

Желим Вам „малено моје“ да будете срећни. Да ваша љубав нађе пут до човека који је достојан ње. Мене заборавите...Ја Вас заборавити нећу никада. Заправо, не могу заборавити све и да хоћу....Кад се будемо срели на оном свету молим за Ваш опроштај. Ако можете опростите драга Аграфена Александровна, а ако не можете биће то још једна моја степеница ка страшном суду.

Ваш...

NESREĆNA LJUBAV MLADOG SLIKARA

2010-11-15T09:50:00.000+01:00

Danima pokušavam da pronađem jedan zapis koji sam sačinio boraveći u Rusiji, prilikom moje posete gradu Jaroslavlju. Prevrnuo sam sve moje beleške, prevrnuo svaki kutak za koji sam mislio da može biti mesto gde zapis može biti pohranjen i, ne nađoh ga. Nikako ne volim kad mi se zapisi zagube. Nikako! U takvim slučajevima mi se javlja osećaj da je jedan deo moje prošlosti izgubljen, nestao. Sećam se da sam ono što sam tada čuo zabeležio na karo papiru, u jednoj gostinici, sedeći u društvu sa nekolicinom mojih, tadašnjih, domaćina koji su mi celu priču i ispričali. Pošto originalnog zapisa nema ovu ću belešku sačiniti onako po sećanju, ili bolje rečeno sačiniti na osnovu onoga što je ostalo od sećanja...

Priča je bila vrlo interesantna, onako prava ruska – melodramatična primerena slovenskoj melanholiji, o jednom mladom umetniku, slikaru koji je zarad ljubavi sve izgubio i na kraju ostao bez igde ičega. Rasprodao je sve što je imao. Prodao je svoju malu kuću u kojoj je živeo, prodao je svoje slike i krenuo u Moskvu za devojkom, koju je voleo. koja se tamo sa roditeljima odselila. Otišao je put ljubavi i nikada se više nije vratio. Govorili su mi da je to bila velika, ali tiha ljubav. Mladić je bio tih i miran, naočit i veoma talentovan slikar ali dosta siromašan. Imao je samo majku, otac mu je umro dok je bio još mali. Imao je i starijeg brata, koji je bio njegova sušta suprotnost. Brat mu je krajem devedesetih godina otišao iz Jaroslavlja u Amerku, otišao u pečalbu – trbuhom za kruhom. Posle toga ga nikada niko više nije video. S druge strane devojku su pratile tri strašne stvari. Prva je bila njena lepota, druga strašna stvar je bila ta da je bila jedinica i treća da su joj roditelji bili novokomponovani bogataši. Sećam se da su mi moji domaćini govorili da su se njih dvoje ipak voleli, ali da je njihova ljubav bila zabranjena. Uspevali su povremeno krišom da se vide, onako da niko ne zna. Ali džaba, sve je bilo prekinuto - ispostaviće se na kraju da je ta ljubav, jednom prekinuta, bila prekinuta za sva vremena. Devojka se sa roditeljima odselila. Ubrzo posle devojkinog odlaska mladićeva majka je umrla. Ostao je sam. Rešio je da proda kuću i sve svoje slike i da se uputi ka Moskvi da pokuša da otpočne novi život, ali u isto vreme i da bude što bliže devojci koju je voleo. Od toga ništa nije bilo. Planovi o sreći se nisu obistinili. Nedugo po odlasku iz Jaroslavlja našli su ga u Moskvi mrtvog ispod „Velikog kamenog mosta“ koji premošćuje reku Moskvu. Bio je decembar mesec. Kažu da je umro od zime. Našli su ga sklupčanog kao da spava. U rukama je grčevito držao ogroman buket crvenih ruža među čijim laticama je stajala cedulja sa posvetom, bez adrese. Na posveti su bili ispisani stihovi jedne pesme od Jesenjina. Bila je ispisana cela pesma, ali se ja, sada, ne mogu setiti nje cele. Ono što se sećam, što mi je ostalo urezano u pamćenje, jeste da su stihovi na posveti počinjali ovako:

„Я помню, любимая, помню
Сиянье твоих волос.
Не радостно и не легко мне
Покинуть тебя привелось...“

Momak je sahranjen na jednom groblju u Moskvi. Sahranjen je onako kako se sahranjuju beskućnici i siromasi. Buket crvenih ruža sa posvetom nikada nije došao u ruke onoj kojoj je bio namenjen. Devojka zbog koje je nesrećni mladić tako skončao svoj život...o njoj mi moji domaćini nisu znali ništa reći. Posle svega ostala je ova priča o nesrećnoj ljubavi. Parafrazirajući početne reči iz romana Ana Karenjina mogu napisati; Sve srećne ljubavi su jednako srećne, svaka nesrećan ljubav nesrećna je na svoj način.

ЧЕРГА

2010-11-15T00:01:00.002+01:00

Пре неког времена поново сам узео да погледам филм „Скупљачи перја“. Овом филму се увек радо враћам, не знам зашто али се враћам. Волим овај филм јер у мени буди нека чудна осећања меланхолије и стамене туге. Након што сам филм одгледао сетио сам се једне епизоде из свог живота...Шетајући својим родним местом пут ме је одвео на речни насип. Ми би овде рекли долма. Био је леп пролећни дан. У шетњу сам отишао сам, друштво ми није било потребно. Зелена боја тек олисталог дрвећа и пробуђене траве деловали су умирујуће. Ходајући насипом дошао сам до једног места са којег се пружа прелепа панорама места у којем сам провео најлепше године свог живота. Године дечаштва и наивне младости. Застао сам на том месту и пустио поглед ка крововима кућа који су се у даљини видели. Све је било као и пре. Заправо, скоро све...Нешто је ипак недостајало. Недостајала је черга која се баш са тог места где сам стајао, најбоље видела. Нема је. На том месту се седа налази једна зараван без икаквог обележија. Да. Черга! Било је то чудно место. Сећам се да сам последњи пут ту свраћао почетком деведесетих година прошлог века, некако одмах после тога и она је нестала и отишла у заборав. Сео сам на насип и са травком свеже траве међ зубима, гледајући у правцу нечега чега више нема, почео се присећати наше черге.

Пут до черге је водио од крста који је обележавао почетак или завршетак, све зависи с које стране гледате, улице Маршала Тита преко дела мог родног места који се зове - ћуковац. Ево ни до дан данас не знам зашто се тај део мог места зове баш такао као што се зове иако та улица носи назив Слога...Елем, кад сте дошли у подножије те улице па кад сте савили мало у лево долазили сте на крај села одакле вас је каљави пут водио у чергу. Черга је имала једну улицу, ако се то тако може назвати. Прашњав а после кише блатњав сокак је то био. С леве и десне стране стајале су објекти који су били налик кућама. Намерно кажем налик јер тешко да је тамо ишта имало правилан облик. Мало цигле, мало дрвета, мало картона, мало блата, мали прозори...Довољно да се направи заклон и да се не спава баш под ведрим небом. Кад је било лепо време, с пролаћа и лета и черга је бујала од живота али када су наступали они суморни јесењи и зимски дани онда је и она замирала и тонула у неки дубоки сан. Е, тамо у њој у том делу на крају света, делу који је био интересантан Александру Саши Петровићу кад је снимао његов култни филм „Скупљачи перја“, могли сте да видите све и свашта. Могли сте да чујете до краја појачан радио, песму и тамбурицу од јутра до мрака, али исто тако и плач. Могли сте да видити циганчиће босе и голе који су трчкарали горе доле јурећи псе и мачке до изнемоглости и играјући се неких игара које су само они разумели. Они пак мало старији су размишљали о бољем, лепшем животу – маштали о срећи. Могли сте ту да видите и чујете како жена куне мужа због пијанчења или пак курвања. Могли сте да чујете како мајка куне ћерку што је изгубила невиност па се сада не може добро удати а копиле у кућу не треба. Могли сте да чујете како мајка грди сина због тога што је и оно мало пара што имају профућкао у кафани. Могли сте видети како муж до крви туче своју жену зато што га је попреко погледала. Могли сте да видите и како жена туче мужа само зато што га воли и што му жели добро. Могли сте да видите и како се људи воле. Могли сте да чујете први плач тек новорођеног детета. Могли сте да видите како се тугује. Могли сте да чујете како се радује. Могли сте да чујете како се неодољиво и маштовито лаже...Могли сте много тога да тамо видите и чујете. Овде је живео један посебан свет. Свет који је имао нека своја правила и норме понашања. Мештани нису често свраћали у овај крај. Заправо долазили су веома, веома ретко. С друге стране Цигани из черге су одлазили свакодневно у место, или како се то популарно називало, ишли су у варош. Ишли су на пијац у продавницу у кафану у прошење по кућама на утакмицу или већ неким другим својим послом. Али су ишли. Кад год би се нешто лоше десило у селу криви су били Цигани из черге...Ако је нешто опљачкано у селу прст сумње је на њих падао, ако је била суша опет су они били криви јер је тобоже нека циганка закопала мртворођено дете па је зато суша наступила, ако су се неке болести почеле местом ширити опет су они били криви јер су прљави и неокупани и зато је и болест дошла и тако редом - краја увредама као да није било. Није уопште било важно да ли је прст сумње правилно упрт или не, кривац се знао. А они...Они су све то стоички подносили, сваки ударац мирно примали. Кад год би им неко лупио шамар они су окретали други образ за још један ударац. То су били људи који су свој крст живота носили и подносили и то с осмехом на лицу, али сигуран сам не без бола у души.

Черге више нема. Нестала је као и много тога што је нестало у овом место а што је месту давало један рекао бих непоновљиви шарм. Стари Цигани из черге су помрли а млади се разбежали трбухом за крухом. Отишли су да потраже своју срећу о којој су маштали...Пре неког времена док сам био у месној амбуланти чекајући да ми мој доктор препише лек, у амбуланту уђе један од оних Цигана из черге који је отишао у потрагу за срећном звездом. Ми смо га звали Лахор. Док сам седео и чекао он ме је препознао пришао ми је и поздравио се са мном. Живи у Аустрији. Дошао је својим колима да обиђе родно место. Ожељен је. Има двоје велике деце, два сина. Оба му иду у школу и добри су ђаци. Каже да им неће допустити да буду пробисвети и лезилебовићи већ ће морати да заврше школе. Слабо говоре српски, каже Лахор, али има да га науче јер је то језик којим су говорили њихови преци. Питао ме је како сам. Ја му рекох да нисам баш најбоље а он ми на то рече да се не секирам и да ће Бог дати да буде све како треба. Он је отишао. Поздравио се у одласку исто онако као и кад смо се први пут срели. Искрено и људски. Ја сам остао да чекам свој ред и да размишљам...Дневник увреда је бар једним делом затворен а звезда среће, е она сигурно да постоји само што је свако не досегне!

ПЕЧОРИН – ХЕРОЈ НАШЕГ ДОБА

2010-08-19T12:23:00.002+02:00

Узео сам да прочитам Љермонтовљев роман „Херој нашег доба“. Оно што се на први поглед намеће кад завршите читање овог романа јесте запажање о пуној, богатој колоритности приче. Постојање те и такве колоритности у роману не треба да чуди имајући у виду историју која је предходила писању самог романа. Михаил Јурјевич Љеромонтов је почео 1836. године да размишља о томе да напише роман о петербуршком виоком друштву. Почео је да пише дело имајући у виду концепт заснован на амбијенту који га је окруживао. Међутим, 1837. године због написане песме „Смрт песника“ посвећене Пушкину – Љермонтов је протеран на Кавказ, територију царске Русије која је увек био немирана, ратом оптерећена и у којој боравак никада није био нимало пријатан, а понајмање сигуран. По доласку у место прогонства Љермонтов је боравио у Пјатигорску, Кисловодску, јахао у првим борбеним линијама па се тако десило да скоро није погинуо у козачком селу Таман. Све то је утицало на Љермонтова да прекине започето писање новог дела. Направио је нови концепт базиран да доживљеном, почео ново писање. Тако је настао његов роман „Херој нашег доба“. Кад се има у виду овакава историја која је предходила писању романа онда не треба да чуди, с почетка истакнута колоритност приче.

Не могу се отргнути утиску да кад почнете да читате овај роман као да долазизе на један избраздан пут који вас води,води, и води... Који као да нема краја. Такав утисак сам имао и када сам роман завршио. Цело читање је било заправо ходање по том и таквом путу. Када је Љермонтов написао овај свој роман, Печорин главни јунак приче, представљао је „мрљу“ у друштву гледано са аспекта друштвених околности оног времена. С друге стране он је, по мом скромном суду снажна, интелигентна личност која пркоси искривљеним друштвеним нормама на тај начин постајући „актуелно зло“. Ако је таквих људи, који су били спремни да се супротствае нормама које гуше индивидуу, раније било веома мало, данас скоро да су нестали, због чега су они постали посебно вредни. Због тога, чими ми се да ће мисао по којој је Печорин херој нашег времена бити једнако истинита за десет, двадесет или педесет година. Она ће једнако бити актуелна. Печорин је константно трагао за одговором на питање „Ко сам ја?“. Умро је а одговор није нашао! Код многих ће ово трагање главног јунака отоврити дилему да ли је то доборо, или лоше. Милисм да је добро. Зашто? Зато што уколико би се нашао одговор на постављено питање изгубила би се драж живота, човек би духом брзо остарио и умро би млад. Док сам читао роман могао сам Печорину да опростим његово играње са туђим судбинама, да му опростим његово мешање у туђе животе, али никако нисам мога да разумем његову одлуку да своју судбину препусти другима и да избегне сопствено спасење. Уместо сопственог спасење он је спасао друштво. Спасао га је од пропадања и уништења, на крају спасао га је од једнообразности и муке која из те муке произилази. Кроз неколико главних ликова овог романа читалац може сасвим јасно пратити судбину целокупног ондашњег друштва. Читалац може осетити сву поквареност и нагон за преваром оличену у Грушинтском, може осетити сву великодушност и отвореност срца Максима Максимича, може да осети сву мудрост др Вернера, може да осети неизглед приметну несавладивост Књегиње Мери...Заправо читалац може много тога да осети. Може да створи сасвим јасну слику свих тих особа пред собом. Ликовност је у овом роману више него присутна. Управо зато свако од нас док чита ово дело Печорина може да види онако како хоће. Неко ће га видети као храброг, снажног човека способног да се носи са појединцем и друштвом. Неко ће, напротив, у Печорину видети слабића , човека сломљене воље, изгубљену личност која услед свих тих својих слабости свети се појединцу и друштву на тај начин демонстрирајући слаб карактер. Ја, нисам склон да пред собом имам лик Печорина по којем је он слабић, кукавица. По мени Печорин је личност која је имала храбрости да се суочи са масом и то ја најважнија ствар. Небитно је да ли би се он са том масом тукао, много је важније да је стао испред ње. Да јој се успротивио. Сваки човек, без обзира колико је он стабилан, без обзира на чврстину воље коју у себи поседује не може кад се суочи са масом, остати исти. Појединац се тада налази у констатнтном сукобу са оним што је испред њега. Промене су код таквих људи нормалне, неминовне Управо постојање њега и масе, постојање сукоба показује да је он другачији од њих. Показује да не прихвата норме које гуше људску индивидуу. Сви ликови романа су заправо стављени у функцију истицања снаге главног јунака, његове супериорности наспрам њих, и њихове инфериорности наспрам њега. То се може најбоље осетити у деловима романа у којима Печорин, у тренуцима јасног сукоба не посеже за акцијом, већ за проналажењем унутрашњег мира. А људи у сукобу чекају акцију. То, условно речено не чињење доводи га у ситуацију да успева да завлада туђим душама, да уравља туђим осећањима на тај начин испитујући сопствену вољу. Печорин је окренут самом себи и трагању за одговором на животно питање које је га нон-стоп мучи.

Љермонтов свог главног јунака ставља у различите животне ситуације. Провера га у љубави, пријатељству, познанствима са различитим представницима сталежа друштва, присиљавајући га да расправља са самим собом. Печорин на тај начин заправо експериментише. У ром експериментисању он никоме не жели зло, али исто тако не ради ни добро. Он на тај начин у великој мери урушава живот људи који га окружују, са којима комуницира а који прихватају друштвене норме. На тај начин Печорин интервенише у животима других људи. Печорин у себи поседује невероватну енергију и вештине које многи, који су око њега не увиђају. Дајући Печорину те могућности Љермонтов открива унутрашње стање главног јунака. Када затворите последњу причитану страницу романа стичете утисак да је Печорин лик који дефинитивно презире људе који су свесни својих слабости - али који немају храбрости да се тим слабостима супротстве, да се ради о лику који уме да освоји женско срце не на кратко, већ за дуго можда чак и заувек, да се ради о лику који на путу којим хода може све уклонити и уништити, да се ради о лику којег прати само једна, али велика несрећа а то је да он не зна где иде јер нема одговор на питање „Ко је он?“. Херој свакако јесте, како јуче - тако данас - тако и сутра!

SATIRIČNO PSEĆE SRCE

2010-08-17T14:43:00.005+02:00

Kompletna priča koju je Bulgakov ispričao u svom delu “Pseće srce” odnosi se na samu ideju Ruske revolucije, “probuditi” društvenu svest proletarijata. Šarikov, glavni junak u ovom delu, predstavlja alegorijsku sliku ruskog lumpen proletrijata, koji neočekivano dobija veliki broj prava i sloboda, ali koji veoma brzo otkriva lični interes u tim pravima i slobodi. Koristeći dobijeno, a ponešen ličnim interesima predstavnik tog staleža, Šarikov, kreće ka penjanju na društvenoj lestvici koristeći instrumente izdaje i uništavanja protiv onih koji su mu ta prava dali, protiv svih onih koji mu smetaju u tom napredovanju, isto onako kao što pas lutalica ubija druge životinje koje mu se nađu na putu.

Cela priča ovog dela izgleda veštačka, bez spoljne intervencije pa je stoga sudbina osnivača Šarikova neminovna. Prosto se nameće razmišljanje da je ovo Bulgakovljevo delo uvod, ili bolje rečeno predviđanje masovnih represalija koje su u sovjetskoj Rusiji usledile tridesetih godina prošlog veka. Bulgakovljevo “Pseće srce“ definitivno se može okarakterisati kao izuzetno jaka politička satira uperena ka rukovodstvu sovjetske vlasti sredinom dvadesetih godina prošlog veka. Primera koji potkrepljuju takvu tvrdnju u ovom delu ima mnogo. Navešću samo neke, tako na primer sredsvom alegorije Bulgakov kaže da prof. Preobraženski ( Lenjin ) ni sam ne zna odgovore na neka pitanja kako zemlju transformisati, da je njegov asistent i desna ruka dr. Bormental ( Trocki ) u konstantnom sukobu sa Šarikovim ( Staljin) a da asistent Zina ( Zinovjev ) ne zna da li da pomogne dr. Bormentalu oko sukoba sa Šarikovim ili ne, rukovodeći se u toj dvojbi ličnim interesima. Sovjetska cenzura nije blagonaklono gledala na ovo Bulgakovljevo delo pa se tako desilo da je prilikom njegovog javnog čitanja, u prisustvu partijskih cenzora, konstatovano da njegovo objavljivanje može imati negativne posledice po razvoj sovjetskog društva jer u sebi nosi štetne posledice. U cilju prevencije sovjetska vlast je rukopis dela “Pseće srce” konfiskovala, da bi isti bio vraćen autoru krajem dvadesetih godina prošlog veka na intervenciju Maksima Gorkog. "Pseće srce" je prvi put štampano početkom tridesetih godina prošlog veka kada su se već uveliko izdešavale stvari o kojima je Bulgakov govorio u ovom svom delu. Biće da je Mihail Afanasjevič pored spisateljskog i besedničkog dara, u sebi posedovao i dar predviđanja. Ovakva tvrdnja nije bez osnova. Mala digresija, kada je pred sam kraj svog života, znajući da je vreme smrti blizu, ispijao čašu hladne vode, ništa drugo nije ima da ponudi, sa njegovim prijateljem Sergejom Vasiljenkom izgovorio je: „ Mogu vam čak i reći kako će biti. – ležaću u kovčegu a kada počnu da me iznose, evo šta će se desiti: pošto je stepenište usko, moj kovčeg će početi da okreću i on će desnim uglom udariti u vrata Romašova, koji stanuje sprat ispod mene.“ Sve se zapravo desilo onako kako je Bulgakov govorio. Ugao njegovog kovčega udraio je u vrata dramskog pisca Borisa Romašova...Sahranili su ga. Postao je besmrtan kao i njegovo satirično delo „Pseće srce“.

„ПСЕЋИ ВАЛЦЕР“

2010-08-16T15:26:00.008+02:00

У сваком, иоле бољем циркусу једна од најатрактивнијих тачака јесте дресура паса. Гледаоци тада са уживањем гледају дресера који тера псе да играју, да плешу. Уз музику и награду, коју дресер држи у руци у виду укусног залогаја, пси плешу свој псећи валцер. Обавезно након те тачке публиком се проломи громки аплауз праћен смехом и радосним покличима...У богатој и непресушној музичкој баштини постоји једна дечија класична композиција која се свири са два прста. Композиција се зове „Псећи валцер“. Деца која крену на часове клавира радо свирају ту композицију јер је мелодија те музике веома пријемчива за уши, просто вам мами осмех на лицу. Поносни родитељи често своју децу терају да деца своје музичко знање пред другим људима демонстрирају управо свирајући ту мелодију...Леонид Андрејев је давне 1916. године написао драму у четири чина, која у поднаслову гласи поема усамљености, и дао јој име „Псећи валцер“. За разлику од циркуске тачке „Псећег валцера“ као и дечије истоимене композиције, Андрејевљев „Псећи валцер“ читаоцу на лице не навлачи смех, а понајмање усхићење и радост. Напротив, његов „Псећи валцер“ читаоцу у устима оставља опор укус, а осмех који се подкраде на ободима усана последица је жалосног сазнања до којег дођете када затворите последњу прочитану страницу те драме.

Када је, својевремено, Леонид Андрејев кренуо у писање драме „Псећи валцер“ имао је у виду Шопенхауерову изреку „Да је човек једина животиња која наноси бол другима без иједног циља сем жеље да то учини.“ У својим белешкама о овој драми Андрејев је између осталог записао:“ Псећи валцер је најскривенији и сурови смисао трагедије, која пориче смисао и разумност људског постојања. Изједначавање света и људи са псићима који плешу, које неко вуче за канап или им је показао коцку шећера – можда је светогрђе, али никако није једноставна и глупа неодлучност.“ Када је драму написао Андрејев је у својим белешкама нотирао следеће. „Тешко да ће се наћи храбро позориште и глумци, који се неће бојати неизбежне пропасти. Драма „Псећи валцер“ је велики испит и изазов за публику“. Управо је тако као што је и Андрејев написао. Колико год се враћао овом тексту у глави ми једнако одзвања питање колике су могућности гледаочеве перцепције у препознавању себе самог у том „светогрђу“?! Без обзира да ли се анализирају односи између Хенрија Тилеа и његовог брата Карла, или пак њихов заједнички или појединачни однос спрам Феклуше, или пак однос Хенрија према Јелисавети или на пример срећној жени, или неки други однос између протагониста ове приче увек ће се доћи до истог питања, само осветњеног из друге перспективе - о трагичности спознаје смисла људског постојања. Ко смо заправо ми? Што су времена у којима живимо грђа, што више у њима има варања, убистава, лажи, превара, подсмеха, суровости, то је тражење одговора на постављено питање неупоредиво теже. Рекао бих да је у таквим временима трагање за одговором на постављено питање равно сопственом уништењу због чега се радо клонимо од тражења одговора па на тај начин радо стапамо свој живот у наше мисли формирајући на тај начин своје свето двојство по којем живимо и свој живот уређујемо.

На крају не треба да чуди што више волимо да у циркусу видимо тачку дресуре паса у којој псићи плешу псећи валцер и да се томе слатко смејемо, и да томе радосно аплаудирамо, јер то су само слатки мали псићи...или да послушамо дечију композицију «Псећи валцер» коју нам невине детиње ручице, с два прстића и са осмехом на лицу, свирају на клавиру, него да прочитамо Андрејевељеву драму «Псећи валцер» и да о њој размислимо. Кад прочитамо ову драму видимо, боље речено откривамо да су ти мали псићи, којима се тако слатко смејемо у циркусу, заправо ми. Откривамо да се смејемо сами себи!

НИКАД ПОСЛАТО ПИСМО

2010-08-05T18:47:00.002+02:00

Уважени Иване Семјоновичу!

Ово писмо Вам пише неко кога Ви не познајете. Сасвим сам сигуран да ме неће никада ни упознати јер је то немогуће. На крају то и није толико важно јер моја маленкост у мору људских судина је потпуно безвредна. Оно што је неупоредиво важније је то да сам ја имао прилику Вас да упознам. Да, добро сте ме разумели; Ја сам Вас упознао Иване Семјоновичу. Нисте ме ни приметили кад сам Вам први пут пришао. А и како би ме приметили кад сте Ви човек коме су многи прилазили и коме ће још многи прилазити. Сигурно се питате кад је то било и ја нећу од Вас то крити. Нема разлога да тај сусрет кријем. Ако бих га крио онда би то значило да га се стидим. А то није истина, напротив. Наш први сусрет је био, веровали или не, у мом стану. Дошли сте сасвим случајно захваљујући једном човеку који је покушавао да одгонетне енигму, у коју сте и сами били уплетени а која је била повезана са односом између талената и обожавалаца. Сложићете се да је у питању несвакидашњи разлог.

Драги Иване Семјоновичу морам Вам искрено призанти да сам уистину био пресрећан кад сам после бојажљивог мог приласка Вама установио да у Вама нема ни трунке охолости и да сте човек који воли да говори истину. То ми је пријало јер у последље време све мање се срећем с људима који у себи имају спој таквих особине. Мени је познанство с таквим човеком, с обзиром на ситуацију у којој се налазим, било преко потребно. Због тога Вам се овом приликом најсрдачније захваљујем. Практична памет о којој сте говорили у мени је након тога побудила велико интересовање и пажњу. Дуго сам о томе размишљао и могу Вам сасвим искрено рећи да је Ваш поглед на живот лишен је било каквих животних мантри. Он је дубоко укорељен у животну свакоднвеицу. Реалан...Делим Ваше мишљење када кажете да на младалачки дух не треба гледати са подсмехом и омаловажавањем. Тачно. Ту сте потпуно у праву. Јер тај немирни, попут птице слободни, дух младости лети и уме да оплемени посусталу и уморну душу свих нас који смо дубоко огрезли у животној прози. У животној причи која нас је прогутала. Прогутала нас је само зато што смо се кретали увек у сфери могућег остварњивог и дабоме душа нам је тада постала ситна - племенити узвишени планови нам не падају на памет. Све сам више убеђен драги Иване Семјоновичу да су четрдесете године старосне доби најгоре човекове године. Касно је за велике планове, а рано за животну предају. Зато је лепо слушати младе људе. Та слобода која се код њих осећа, као и циљеви ка којма она стреми јесте племенита и јесте осуђена на пропаст, али управо због своје племенитости њено постојање у једном тренутку људског битисања је неопходна човеку. Без тих и таквих планова човек би у младости већ постао стар, тада би му било сасвим све једно шта ће са својим животом да уради. У старости људи немају планове јер нису сигурни да ли ће имати времена да их остваре. Због тога је младост лепа, допушта човеку да машта и сања о будућем животу, али исто тако и да се бори за њега. Млади људи племенитх планова још нису отворили врата пакла за разлику од нас који смо својим делима и поступцима већ поодавно закорачили на тај пут па би сада да се са њега вратимо, да почнемо све из почетка и да одемо у рај, али нам греси које у животу починисмо тако шта не допуштају. То је гола истина коју не види само онај ко то не жели да види. Од тога се не може побећи. То се не може ни сакрити ни избрисати. То је белег који свако од нас носи. Свако од нас је свој камен уз брдо живота гурао онако како је знао и умео. Колико је у том гурању било моралног достојанства то је већ питање на које човек нема договора све док не дође судњи дан. Ја верујем да ће тај дан доћи. Не плашим га се јер сам после свега онога што сам чуо шта сте говорили многе дилеме из сопстевеног живота отклонио. Због тога је Ваш практицизам та Ваша практична памет, када се ствари називају правим именом без обзира како то у нашим ушима одзвања, коју сте Ви тако супериорно u беседи испољили мени у великој мери помогла у сагледавању мог живот који је закорачио у четрдесете године старости.

Желим Вам све најбоље Иване Семјоновичу. Никада се нећемо више срести. Наш сусрет се десио на једној од многобројних станица животног пута. Оно што Вам желим на крају рећи јесте то да сте Ви постали део мене. На то сам Вам веома, веома захвалан. Искрено се надам да ће те у том Вашем ходочашћу којег Вам је наменио Ваш створитељ наћи још по коју изгубљену душу којој треба практичне памети. Будите сигурни да таквих људи још има.

Ваш...

Март, 2010.

О ЗЛОЧИНУ И КАЗНИ...

2010-08-05T11:07:00.001+02:00

Јутрос рано сам завршио поновно читање романа „Злочин и казна“ ( „Преступление и наказание“ ). С обзиром да је данас нерадни дан могао сам себи тако нешто приуштити, без бојазни да ће се то ноћно дружење с књигом лоше одразити на моје ангажовање на послу. Леп, и не тако топао летњи дан измамио ме је да одем у шетњу. Отишао сам у „Царицино“ по мени једно од најлепших излетишта у овом многомилионском граду. Размишњао сам о роману. Попут импресиониста који су ловили светлост, ја сам у тој шетњи ловио и бележио своје мисли о прочитаном, које су попут лептира неmirno летеле...

Фјодор Михајлович Достојевски је, бар по мени, један од највећих мајстора психолошког романа, не само на руском језику, већ и у размерама светске књижевности. У свом друштвено-филозофскoм, психолошком роману „Злочин и казна" Достојевски обрађује различите филозофске теорије, пореди идеале, вредности живота. Родион Романович Раскољников - протагониста романа је бивши студент, приморан да напусти студије због недостатка новца, који живи у најсиромашнијим четвртима у Санкт Петербургу. Али, он је у исто време и интелигентан човек, личност способна да процени реални свет.

Жеља за налажењем потврде размишљања по којој постоје две врсте људи „они који имају право“ и „они који су гнусна створења“ просто провејава из овог романа. Подела на „обичне“ и „необичне“ људе. Обични њуди су они који су намењени репродукцији, умножавању света а необични су они који владају светом којима је све допуштено који су досегли висине и којима је допуштено на том путу униште све и сваког зарад својих циљева. Да ли је Раскоњников представник прве или друге групе људи? Одговор на то питање он може добити тек ако сам почини злочин убије криминалну старицу, лихварку. Жеља да себи и другима олакша живот. „За једну смрт сто живота у замену“ каже Раскољников. Све иде по плану сведока нема - сумња пада на другог човека. Али, људска природа га води. Савест почиње да мучи Раскољникова. Постаје раздражљив, сумњичав на ивици нервног слома.

Смрт старице није донела срећу ни њему нити некоме за кога је он мислио да ће донети. Почиње да развија терорију да треба да мрзи све оне које воли. Та теорија га почиње одвајати од људи. Грижа савест постаје тежа од најстроже казне за учињени злочин. Нечовечна идеја полако почиње да убија херојске мисли Раскољникова. Колапс теорије почиње да се догађа након састанка са Соњом. Након убиства старице целокупна његова суштина, његова добра осећања, као што су сасосећање, љубазност, брига о ближњем, дарежљивост су почели да протестују против злочина над његовим умом. Поносан, арогантан, одсечен од света, Раскољников одлази тамо где је једино могао да и да оде и да повери своју тајну, одлази код Соње, жени блудници која је такође починила злочин али над собом. Међутим, Соња је духовно много већа од Раскољникова. Она у себи носи хришћанске идеје праштања и смирења. Носећи те идеје у себи она наговара Раскољникова да иде да се исповеди. Али исповест није теорија јунака и он више не може да прати Соњу. Коначан слом идеје дешава се у сну јунака, сну који негира његову теорију. У последњем сну види сопствено уништење. Раскољников одлази у полицијску станицу и признаје злочи. Бива осуђен и послат на робију. Соња га прати и на том путу. У затвору се дешава морални препород јунака приче. Напушта своју теорију и враћа се хришћанским вредностима које проповеда Јеванђеље. Схвата да се срећа не може градити на злочину. У свом роману Достојевски није хтео да прикаже баналну причу о убиству већ је пишући своје дело стварао слику искуства и патњи учиниоца убиства. Достојевски за разлику од Толстоја, развија ликове у сталној потрази за смислом живота настојећи да кроз причу пронађе извор порекла оног нехуманог у човеку, онога што код човека развија нехуману теорију, да покаже све штетне последице такве теротије на људе. У свом психолошко-филозофско- социјалном роману „Злочин и казна“ Достојевски оштро критикује буржоазију која својим односом према човеку не ствара само видњиво зло, већ ствара много горе и дубње зло које се јавља у дибини људске свести. То се десило и са Раскољниковом. Убисто се претвара у бунт против стања, против сиромаштва, против беде у бекство из сандука у којем се људи, жељни живота, сахрањују. Жеља за променом свог живота, судбине мајке и сестре кроз промену целокупног постојећег поредка ствари. Ту лежи смисао протеста, ту лежи његов бунт. На ред су дошле неправде. Зато и убија старицу у којој је видео метафору таквог неправедног стања. Због племенитих намера постаје злочинац и и бива кажњен за злочине. Живот му нуди лекцију, која се састоји у моралној агонији коју је доживео после је почињног убиства. Достојевски истражује свест и подсвест јунака. Подсвест јунака приче каже да након убиства старих жена јунак почиње убијати сам себе, почиње убијати своју душу. Због изражајности ове идеје Достојевски у роману уводи снове и визије јунака. Зло никоме није дозвољено.

После убиста Раскољников је константно изложен физичким и психичким болестима. Понекада не може из кревета да устане. Експеримент је био узалудан, потврда његовог оправдања није дошла. Он схвата да експеримент није успео. Покушај, да се докаже да су Наполеон и Месија једно те исто, није добио портврду. Тиранин и добротвор не могу бити у исто време у једној особи. Он схвата колико је његова идеја неисправна, па сам закључује да је за почињени злочин добио казну али, да та казна не може да га ослободи моралне патње због почињеног убиства. Раскољников напушта своју антиљудску, антихуману теорију покушавајући да се окрене новом животу али, како каже Достојевски - то није крај приче. Дакле, писац у свом роману поручују да ма колико год намера била племенита не умањује тежину злочина. Неприхватљиво је људском друштву да развија теорију по којој ће се нешто рушити тако што ће се појединцу ускратити право на живот, право да постоји.

У хватању лептира нисам ни приметио да је сунце већ поодавно променило свој положај на летњем небу. Да ли сам успео да ухватим лептира не знам...Сутра је нови дан...Сутра почиње нови лов.

Јул, 2007.

„UČITELJU, POKRIJ ME TVOJOM TUČANOM KABANICOM“

2010-08-04T09:48:00.001+02:00

Uzeo sam da pročitam Bulgakovljevu „Belu gardu“. S obzirom da su poslednjih dana noći nesnosno tople i da zbog te ponoćne vrućine san teško pada na oči, imao sam dosta vremena za čitanje. Knjigu sam uzimao u ruke onda kada su svi oko mene polegali i utonuli u duboki san. Dok sam čitao „Belu gardu“ u pamet mi dođoše misli koje nisu ama baš ničim direktnim bile izazvane, ili bar ja tako mislim. Podsvest je čudo! Setio sam se moje posete Novodevičkom groblju u Moskvi i obilaska groba ovog sjajnog, čini mi se nikada do kraja shvaćenog pisca. Setio sam se posete i mog čuđenja nadgrobnim spomenikom koji je stajao na njegovom grobu.

S obzirom da je radoznalost u isto vreme i lepa, ali i opasna čovekova potreba koja čoveka uvek i na svakom mestu prati, tako sam i ja kao neko ko je po svom umetničkom nagonu rusofil, nakon posete groblju krenuo u potragu za odgonetanjem onoga što videh i što me je zbunilo...Tražih, tražih i nešto pronađoh...Biće da je to ono podsvesno koje se javilo dok sam čitao „Belu gardu“...Kada je 1940. godine Bulgakov umro, njegovo telo je bilo spaljeno i sahranjeno na Novodevičkom groblju. Sahranjen je među grobovima istaknutih i znamenitih glumaca tog doba. Sahranjen je bez krsta i bilo kakvog drugog obeležija. Dugo je na njegovom grobu stajala samo trava u obliku pravougaonika. Jelena Sergejevna je želela da spomenik koji će se podići bude dugovečan , ničim ne nametljiv i bez ikakvog obeležija. Tako šta u ono vreme je bilo tečko naći. Dok je obilazila raznorazna mesta tražeći nekakav kamen ili ploču za spomenik Bulgakovu, Jelena Sergejevna, udova Mihaila Afanasjeviča, je u jednoj jami primetila poveći komad mermera koji je svetlucao. Na tom komadu mermera stajalo je ispisano Golgota. Bila je zbunjena jer nije znala o čemu se radi. Tek kasnije su joj objasnili da su ti komadi mermera zapravo, ostaci Gogoljevog spomenika, Golgota s krstom, koji je stajao na grobu Gogoljevom u Danilovskom manastiru. Simbolika više nego jasna. Spomenik više nego primeren životu Gogoljevom. Podesećanje na mesto gde je stradao Hristos. Kada su Gogoljevi posmrtni ostaci tridesetih godina prošlog veka preneti na Novodevičko groblje tada je izrađen novi spomenik za ovog velikog ruskog pisca. Spomenik je uradio arhitekta Tomski u obliku biste, ispod kojeg sam sasvim se dobro sećam, postavio buket crvenih ruža. Stari spomenik Golgota s krstom je porušen a ostaci bačeni u jamu. Upravo te ostatke je videla Jelena Sergejevna. Na njen zahtev ti ostaci su izvučeni iz jame. Dovučeni su do Bulgakovljevog gorba i duboko su zaronjeni u zemlju nad grobom. To je zapravo onaj, za mene, čudnog oblika spomenik koji videh na Novodevičkom groblju, ispod kojeg takođe položih cveće. Položih prelep buket belih rada.

Prst sudbine ili nešto drugo? Niko to ne zna. Tek eto desilo se da je Mihail Afanasjevič Bulgakov uradio do sada, siguran sam da će to još dugo tako ostati, najbolju dramatizaciju Gogoljeve poeme „Mrtve duše“, a da je za uzvrat Gogolj ustupio svoj kamen sa krstom Bulgakovu. Desilo se upravo onako kako je Bulgakov u jednom od svoji pisama razmišljajući o Gogolju napisao: „Učitelju, pokrij me tvojom tučanom kabanicom“. Rečeno – obistinjeno!

ZLATNO TELE NEŠEG DOBA

2010-08-04T09:40:00.003+02:00

Skoro sam na televiziji imao priliku da pogledam filmski serijal “Zlatno tele“. Ponovo ga repriziraju i ponovo ga gledam Radi se o ekranizaciji satiričnog romana, kojeg sam pročitao mnogo ranije, o čemu ću nešto reći na kraju ove moje beleške, pod istim nazivom, kojeg su tridesetih godina prošlog veka napisali sovjetski pisci Iljf i Petrov. Ono što je interesantno za ovaj roman je to da su pisici uspeli da, u vremenu kad je roman nastao, prevare strogu sovjetsku cenzuru pa je tako ovaj roman ugledao svetlo dana još u vremenu Staljinove vladavine. Dok sam gledao filmski serijal, a ranije u čitanju, smejao sam se spoju satire i komike. Ali, taj smeh je bio i ostao obojen gorčinom.

Roman kritički govori, kroz jak satirični jezik o sovjetskoj vlasti, sovjetskim reformama o jednom sistemu koji je kada je ustoličen za nekoga bio sloboda a za nekoga ropstvo. U tom sistemu gde je ideološka forma bitnija od životne sadržine ne čudi postojanje svakondevice u kojoj prevarant hoće da prevari prevaranta koji je pak pre toga prevario društvo pa po tom osnovu došao do bogatstva. Lopov pljačka lopova koji je pre toga opljačkao narod. U ovakivim situacijama logički sled nalaže sledeći način razmišljanja; Ako je neko moga da opljačka narod, onda ja mogu da opljačkam tog što je opljačkao narod, ali isto tako i neko drugi može mene da opljaka koji sam opljačkao onoga koji je opljačkao narod. To je začarani krug apsurda i degradacije pravih sistema vrednosti. Ono što je najstrašnije je saznanje da svako vreme, svako društvo ima svog Bendera, svog Šuru, svog Panikovskog, svog Adama Kozljeviča, svog Korejku. Svako od njih, u okviru svog esnafa, traži svojih pet minuta da dođe do cilja. Želi ostvarivanje svojih snova. Svaki od njih ima svoj cilj. A ciljevi su im isti, doći do bogatstva. Doći do novca koji daje moć. Po onoj narodnoj cilj opravdava sredstvo, sve je dozvoljeno. Priča je toliko univerzalna da je njena univerzalnost takva da je ne samo da je prevazišla prošlost i sadašnjost, već je zakoračila i u budućnost. Bez obzira da li čitate roman ili gledate film ne možete se otrgunti utisku da su asocijacije na našu svakodnevicu i brojne i mnogostruke. Vraćam se na početak ovog mog pisanija. Roman sam imao prilike da pročitam početkom devedesetih godina, sad je to već dosta davno, kao student. I tada sam, u tim prilikama koje su nas okruživale, čitajući ga nalazio toliko sličnosti naše svakodnevice sa radnjom romana. Priča traje...Treba li primera za tu tvrdnju? Ne! Svako od nas to vidi i oseća.

Zlatno tele je nastalo davno u doba Mojsija, nastalo je u podnožiju Sinajske gore i evo sve do današnjih dana je opstalo. Nastalo je kao ljudska potreba, kao ljudski nagon. Nastalo je kao predmet obožavanja i klanjanja. Zlatno tele je i danas tu. Ne samo što je opstalo već se ono kroz vekove podgojilo i raskrupnjalo. Niko nije spreman da uništi zlatno tele koje tako lepo sija, čiji sjaj zaslepljuje oči. Možda će jednog dana zlatno tele samo, od svoje gojaznosti i uhranjenosti, pući i rasprsnuti se u hiljade komada. Zlatno tele će samo sebe uništiti. Šta će biti posle...O tome niko neće, ne želi da razmišlja.

SVE JE ISTO A OPET...

2010-08-03T21:16:00.001+02:00

Sedim, ćutim i slušam...

Šema, Jizrael, Adonaj elohenu, Adonaj ehad...
Baruhšem kevou malhuta leolam vaed,
ve avta et Adonaj, eloeha behol leaveha ufhol
Nafšeha, ufhol neodeha...

Domine, Deus salutis meae,
In die clamavi et nocte coram te.
Elongasti a me amicum et proximum,
Et notos meos a miseria.

Бисмилахир – Рахманир – Рахим!
Алах ил Алах!
Алаху акбар!

Отче наш иже јеси на небесјех,
Да свјатитсја имја твоје,
да приидет царствије твоје,
да будет воља твоја на земљи јакоже на небу;
хљеб наш насуштниј дажд нам днес,
и остави нам долги нашја
јакоже и ми остављајем должником нашим...

Sedim slušam i čudim se. Sve je isto, a opet kao da neki ludi vetrovi mute razum. Zagledani u svete knjige ne čujemo glas srca svog. Ne verujemo glasu srca svog. A svete knjige su iste. Isto govore, isto nam kažu...Ništa gore od verovanja u neverje. Teško nama, teško nama i opet teško nama.

SMRT I PLES

2010-08-03T21:10:00.001+02:00

Posle nekoliko pokušaja započinjanja ali ne i završetka čitanja Strinbergovog “Mrtvačkog plesa” uspeo sam da sebe dovedem u takvo psihičko stanje da čitanje mogu i okončati. I…Drago mi je zbog toga…Čovek se, ipak, mora pripremiti za čitanje s interesovanjem…Moram priznati da odavno nisam bio impresioniran nekim klasičnim dramskim delom, a da ne potiče sa ruskog govornog područja, kao što mi se to dogodilo nakon čitanja ovog dela. Iako je ovo delo u osnovi naturalističko, primetna je velika alegorija zbog čega mi se u toku čitanja desilo da imam osećaj da u stvari čitam delo koje naginje ka dramskom simbolizmu. Nije mi to smetalo. Naprotiv, čitanje mi je učinilo prijatnijim. Davalo mi je vremena da u toku čitanja predahnem ali, isto tako i da ostanem u sferi naturalističkog. Sama fabula dela je dosta jednostavna, odnos između muškarca i žene, ali ono što je veoma interesantno, bar meni, je to da je Strinberg u stvari kroz prizmu tog odnosa dao jedanu izuzetno snažnu, do temelja uzdrmavajuću, kritiku građanskog braka. Čini mi se s punim pravom! Brak i sve zarad braka, rađa jednu ničim izazvanu mržnju koja pritome, s protokom vremena, postaje izuzetno jaka. Edgar i Alica, glavni junaci ove drame besomučno se mrcvare, dok jedno drugo potpuno ne unište a da zapravo niko od njih ne želi to uništenje. Smisao života? Borba se nastavlja i posle njihovog nestanka a nju nastavljaju njihovi potomci. Sin i ćerka. Dajući, od strane pisca, tom muško – ženskom odnosu van vremensku dimenziju, da se zaključiti da ta borba polova traje i da će trajati sve dok postoji ijaedana jedina muška i ženska jedinka. Ta se borba prosto ne da prekinuti. Tu ni smrt ne može ništa da promeni. Takvom zaključku i mom impresumu pročitanog sigurno doprinosi i naslov drame koji spaja dve, naoko, nepomirljive reči. Smrt i ples! Reči koje se toliko dobro nadovezuju na priču, da i same postaju deo priče. U samom naslovu intrigantno, nema šta!

MAGILA

2010-08-03T21:08:00.001+02:00

Juče sam sasvim neplanirano, poslom, doputo vao u Sankt Peterburg. Na dva dana sam došao. Posao je obiman, rok kratak kasno predočen. Ništa gore. Odličan recept za dobijanje stresa...Nemam puno vremena za sebe. Žalosno je, ali istinito da ne mogu otići ni u jedno ovdašnje pozorište. To dođe kao neka kazna za neki zločin. Ali, što ne mogu otići u pozorište, već što ne mogu napraviti ni progulku po ovom prelepom gradu. Voze me autom s jednog na drugo mesto kao mečku po vašaru. Uspevam da ukradem deo lepote bivšeg carskog grada, onako kradomice kroz prozore automobila. Sreća je što su dani dugi...Strašno...To prokleto vreme...U smiraj drugog dana a uoči našeg povratka nazad za Moskvu, uspevam da ukradem, teškom mukom, deo vremena i da odem do Aleksandro-Nevske Lavre do Tihonovskog kladbišća. Neko bi mogao pomisliti da sam taj deo ukradenog vremena mogao bolje iskoristiti od posete groblju ali, za mene kao strasnog ljubitelja ruske književnosti ta poseta ima poseban značaj. Zapravo za mene je to događaj i doživljaj. Na tom groblju je sahranjen Fjodor Mihalovič Dostojevski. Otišao sam da se poklonim tom velikanu svetske književnosti...Dok sam tražio magilu osećao sam se čudno, nestvarno. Kao da letim a ne da hodam...A onda odjednom, posle neme šetnje i nedugogog traganja, ispred mene se ukazao veliki spomenik sa krstom na vrhu i lovorovim vencem na dnu tog krsta. U podnožiju spomenika poprsije velikog pisca...Ispred spomenika pregršt cveća...Ćutao sam u mislima. Nisam znao šta da mislim...Samo sam nemo posmatrao spomenik ispred sebe. Bojažljivo sam položio cveće. Osećaj ponosa, divljenja, poštovanja preplavio je moje telo koje kao da je počelo da gori. Kao da me je obuzeo plamen ali ne onaj običan već onaj Bulgakovljev. Usudio sam se da dodirnem spomenik. Bio je hladan...Kažu da duh preminulog posle nekog vremena izlazi i da lebdi iznad groba. Verujem u to.... Piščev duh i ja na jednom mestu licem u lice. Nedostojan sam ja toga....Nedostojan jer ne verujem u dobru prirodu čoveka.... Nedostojan jer nisam odgonetnu veliku misteriju koja se zove čovek, pa samim tim ni misteriju koja se zove Bog....Nedostojan zato što ne verujem da će ljudi u sebi uspeti pronaći duhovnu vrednost i na taj način približiti se Bogu...Nedostojan jer me obuzimaju strasti na koje ne mogu uticati već im se priklanjam...Nedostojan sam...Fjodore Mihajloviču, voleo bih da kao Knez Miškin u sebi pronađem hrišćansku ljubav, da pronađem veru u veliku snagu čovečijeg srca...Tragaću za tim malim, a u stvari velikim, delom sebe u sebi...Tragaću i tražititi... Počivaj u miru Fjodore Mihajloviču i hvala ti na zvezdama vodiljama...Nebo prepuno zvezda obasjava put...

Pišem, razmišljam i tragam!

Avgust, 2007.

DORUČAK SA ĐAVOLOM

2010-08-03T21:05:00.001+02:00

Da se može neplanirani i nerado primljeni službeni put pretvoriti u prijatno vreme, potvrdio je i moj boravak u gradu Saratovu. Slučajno i ne svojom voljom obreo sam se u tom gradu na četiri dana. S obzirom da sam na taj put nerado krenuo, pretila je opasnost da se ta četiri dana pretvore u pravi košmar. Bio sam spreman na tako nešto. Tako je zapravo i počelo...Doduše i vreme je takvom stanju u velikoj meri kumovalo. Kiša, neki tamni i teški oblaci, kao i mučna tema razgovora sa potencijalnim investitorima uticali su na to da se na mom licu, u prva dva dana boravka u Saratovu, osmeh pojavljivao više kao posledica besa i očaja nego li kao posledica nekog dobrog emotivnog stanja. Na kraju drugog dana, nakon neuspelih pregovora odlučio sam da odem u jedno od pozorišta u ovom gradu i da odgledam neku predstavu. Deformacija iz mladosti je ponovo došla do izražaja...U traganju za tim šta bih mogao odgledati odlučio sam se, iako tekst nisam poznavao, za predstavu „Завтрак у предводителя“ od Turgenjeva u Saratovskom dramskom pozorištu. Inače kod nas se taj tekst prevodi kao „Doručak s đavolom“, sećam se da sam negde pročitao da je davne 1971 godine Mika Antić režirao film pod tim naslovom i napisao scenario za njega. Taj, naš prevod naslova me je zapravo opredelio za tu predstavu, hteo sam poput najvećeg mazohiste da kompletiram moje trenutno stanje prouzrokovano boravakom u ovom gradu.

U pozorište sam ušao nadrkan i bezvoljan, međutim...iz njega sam posle predstave izašao raspoložen i sa neviđenim optimizmom od kojeg me je počeo strah obuzimati. Te amplitude u raspoloženju mogu biti ponekada i neprijatne. Transformacija je nastupila poput Hudinijeve čarolije. Čarobni štapić novonastale čarolije je ležao u tome što sam prisustvovao jednoj urnebesnoj komediji koja me je prožela u potpunosti. Nisam ni primetio kad je grč nestao. Smejao sam se kao dete. Ovde je osmeh bio posledica prave duševne relaksacije. Vrcava, duhovita i neodoljiva igra glumaca na sceni, šareni kostimi, koloritna scenografija kao i vraški uhu prijemčiva muzika koja se sastojala od kompilacije violončela i harmonike doprineli su takvom stanju. Sve je bilo tako lepo upakovano. Delovalo je kao bajka. Ali kao bajka koja je pragmatična i ima pozitivan pogled na život. Daleko od toga da je ovo bila pučka predstava, imala je ona u sebi i duboku i veoma smišljenu poruku koju je reditelj, pročitah u afiši da se zove Igor Konjaev, briljatno osmislio. Ono što je Turgenjev opisao kao podelu imanja, reditelj je predstavio kao mapu bivšeg SSSR-a i njegovu podelu. Urađeno je to pametno i hladne glave, potvrđujući misao da distanca od nekih događaja mora da postoji u teatru.

Posle odgledane predstave promenio se i moj pogled na grad u koji sam došao a iz kojeg ću uskoro otići. Zapravo, ispred mene se pojavio prelepi grad u kojem sam video i nemački Saratov, i prelepu arhitekturu, i mnogobrojne spomenike kulture, i Volgu nebo plave boje, i most na njoj koji je ponos ovog grada, i video sam sve one lepote koje nisam video, a u koje sam gledao prva dva dana. Nikolaj Ivanovič Balagalaev u predstavi „Завтрак у предводителя“ kaže: „ Stanite, gospodo, slušajte...Izvinite, mislim da je u mojoj glavi vrtlog...“. Ja dodajem: ...idem u pozorište.

Maj, 2007.

ČUVSTVOVATI U BEZ DNU

2010-08-03T19:08:00.001+02:00

Kao čovek koji je, poodavno, stupio na put kojim hode svi oni koji su postali poklonici “Talijinog hrama“ a šetajući, ne uvek svojom voljom, zemaljskim šarom imao sam priliku da, u potrazi za onim što se na tom putu zove „hrana za dušu“, posetim mnoga mesta i gradove i da u njima vidim „mnoga pozorišna čudesa“, za koja ne bih ni znao da su se desila, i da se dešavaju. Poput nevernog Tom, grešnog li mene, tražio sam uvek potvrdu onog što sam viđao. Izmeriti, ukalupiti, dati mu pravo ime, definisati. Može li se to, zapravo uraditi kada je pozorište u pitanju? Sve što sam stariji i sve što manje znam o pozorištu, sve sam više ubeđen da se ne može, jer je pozorišta umetnost neuhvatljiva, amorfna i ono što je najvažnije da je ona duboka, kao „bez dno“. Da je njeno shvatanje povezano sa onim što rusi nazivaju „čuvstvovanje“.

Zašo je to „čuvstvovanje“ pozorišta toliko važno? Zato što jedino tako možete razumeti glasove koji dopiru do vas iz Talijinog hrama; Zato što jedino tako možete uživati u lepoti tog hrama, u lepoti njegovih hodnika, svečanih sala pa čak i najzabitijih njegovih mesta; Zato što će vas pomoću njega svetlost koja dopire iz hrama obasjati, a ne oslepeti; Zato što se pomoću njega nikada nećete izgubit u gustom lavirintu puteva koji krivudaju po njemu, otvarajući bezbroj otvora koji prete da vas odvedu u nepovrat; Zato što će te se pomoću njega odbraniti od svih glasova obmane koji vas, poput glasa „nimfi“, prizivaju da stupite svojom nogom u privid lepote; Ako uspete da u sebi razvijete takav odnos prema pozorištu, onda ste uspeli da stupite u red odabranih od mnoštva zvanih. Kada uspete, ako uspete, da sebe preobratite u red odabranih tada će te sami sebi reći, povrh svih godina gledanja u pozorište - koliko sam malo video i koliko sam željan pozorišta.

Nije uvek lako sa sebe zbaciti ne pozorišne haljine sa kojima ste se godinama ogrtali, nije nimalo bezbolno oprati svoje „Prljave ruke“ kojima ste, po pozorištu šarali, nije lako otrgnuti se od zabluda koje su vas godinama pratile, nije lako…Jer kad sve to uradite tada postajete, što bi rekao Meša Selimović „Go čovijek“. Taj osećaj slobode, sa kojim se odjednom suočite i koji vam u početku biva nelagodan i stran, će vam omogućiti da sasvim spokojno bez predrasuda i grča, i ono što je najvažnije sa uživanjem, budete u pozorištu. Tada se možete predati čarima lepote koju vam priređuje „Dobri čovek iz Sečuana“, shvatiti „Hamletovsku dilemu“ i „ Zapise iz mrtvog doma“ u sebi istinski poput Dostojevskog tragati za bogom i đavolom, saosećati sa „Poniženim i uvređenim“, razumeti “Braću Karamazov” i taktove “Mrtvačkog plesa", ostaviti na miru „Mrtve duše“, ne bojati se „Revizora“. Svi se oni zajedno, sa nebrojeno mnogo ostalima, nalaze u toj dubini u tom „bez dnu“. Sa takvim svojim „čuvstvovanjem“ pozorišta sigurno je jedno, da se više nećete uklapati u „svraćajuće goste pozorišta“ i uvidećete da iz „Proklete avlije“ ima izlaza.

Jedan moj poznanik sa kojim sam imao priliku i čast da jedno vreme sarađujem u pripremanju pozorišnih predstava, u jednoj od afiša za svoju predstavu je napisao: „...Pozorišna predstava je lov na leptira i zato, svako tumačenje predstave išlo bi na uštrb lepote tog lova“. Koliko istine u toj rečenici ima! Kao da je u njoj sažeta cela priča o „čuvstvovanju“ pozoričta. Moram priznati da tada, tako napisanu rečenicu nisam razumeo, nisam razumeo na pravi način. S protokom vremena i sa rađanjem osećaja da đavoslko ostrvo ne može biti moje ubežište, ta mi je rečenica postala jasna. Čudno, ali istinito! Zbog toga ako hoćemo istinski uživati u tom lovu onda se samo, bez bojazni i straha, treba prepustiti da nas pozorični jezičak iz „bez dna“, uhvati i uvuče u svoja njedra predstavljajući nam tamo sve lepote „Talijinog hrama“.

”Rekao bih, pozivajući za svedoka vreme, početak i svršetak svega, da…” nije svaki čovek uvek na gubitku.

ČEHOV – MAJSTOR PRIČE

2010-08-03T19:05:00.001+02:00

Ponukan ni sam ne znam čime uzeo sam pre izvesnog vremena u ruke Čehovljeve priče da pročitam. Posle izvesnog vremena ponovo sam se vratio Čehovu. Ranije sam čitao njegove drame koje su svima manje – više poznate, ali sada sam se odlučio za priče ovog velikog ruskog i svetskog pisca. Spomenuću samo neke priče koje sam pročitao: „Brak iz računa“, „Siromaštvo“, „Nemirni gost“, „Zahvalni“, „U vagonu“, „Kvasac“, „Dama s psom“, „Dobri poznanik“, „Ženska sreća“, „Kleveta“, „Krst“,“Ogrozd“, „Zakuska“, „Zadatak“, „Zli dečak“, „Knjeginja“, „Dečaci“, „Što bolje“, „Hirurgija“. Koliko sam usepo da izbrojim Čehov je napisao preko dvestotinečetrdeset priča. Kao što sam bio impresioniran njegovim dramskim tekstovima ništa manje taj impresum nije bio ni posle pročitanih njegovih priča pa se iz tog razloga latih pera da zapišem ono što mi u pamet dođe nakon čitanja priča jer se nikada ne zna šta donosi dan, a šta noć.

U stvaralačkom opusu Antona Pavloviča Čehova priče bez ikakve sumnje zauzimaju posebno mesto. Zbog toga se zasigurno može reći da je Čehov jedan od najpopularnijih pisaca tog žanra. Karakterisitka priče kao književnog žanra jeste ta da se u malom kaže, ispriča suština. Zbog tog, formom određenog, ograničenja pisci koji se late pisanja priče moraju biti u mogućnosti da u tako malom prostoru prenesu sve umetničke detalje. Upravo ti detalji poput medaljona izdvojili su Čehova kao književnog virtuoza i dodelili mu epitet gospodara naracije.

Tema mnogih priča koje je napisao Čehov je potkazivanje, ismejavanje ljudskih poroka. Njegovi likovi su postali simboli pokornosti i poštovanja a imena tih likova generička imena. Interesantno da je Čehova kao čovek iz dna duše mrzeo ljudsko sitničarenje za kojeg je smatrao da razara i ubije u čoveku sve ono što je ljudsko. Zbog toga i ne čudi što je taj porok bio jedan od centralnih tema Čehovljevih priča. Ono što je Čehov lično mislio on je to kroz reči stavio u usta dr Astrovu u „Ujka Vanji“. U tom tekstu na jednom mestu dr Astrov kaže: “ Kod čoveka treba da bude sve u redu: njegovo lice i odeća, i duša i misli“.U Čehovljevim pričama otkriva se strašna nekroza ljudske duše uronjene u blato sitničarenja koje uništava lepotu ljudskih odnosa. Osuda duhovne stagnacije konstantno provejava u pričama ovog rukog klasika, ali i našeg savremenika. Nesumnjivo da se radi o velikom misliocu i realisti čoveku koji je tokom celog svog života bio najžešći kritičar ljudske vulgarnosti i malogrđanštine. Ali, isto tako Čehov je imao veliku veru u budućnost. Tolstoj, jedan od ruskih klasika koji je takođe svojim književnim radom obeleležio svetsku književnost, Čehova naziva „neuporedivim umetnikom života“. I to je istina. Čehov lično a i kroz svoje priče ne opravdava pasivan stav čoveka spram života. Ne! On se tome odlučno protivi. Interesantno je videti da Čehov za oživljavanje sitničarenja, tog malograđanskog sindroma, okrivljuje izraženu čovekovu želju za sticanjem bogatstva pokušaj da se krivac za neuspeh u životu nađe u drugima a ne u sebi nespremnost čoveka da u sebi pronađe i uspostavi ravnotežu duhovnog stanja, prepuštanje uobičajenim pogledima na život i ljude. Srednja klasa kod Čehova ima značajnu ulogu. On tu klasu kroz svoje priče afirmiše kao jedinu valjanu za razvoj jednog društva. Taj, srednji sloj želi da živi mirno i lepo. Predstavnici te klase u sebi ne nose onaj revolucionarni bunt i borbu. Oni nisu avanturisti. Ali, upravo zato taj srednji sloj biva najviše maltretiran od strane vlasti pa se često dešava da predstavnici ovog sloja društva prerastaju u siromahe i prosjake. Taj pogled ne samo da je bio izuzetno prisutan u pričama Antona Pavloviča Čehova već i dominira.

Prošlo je mnogo vremena od smrti Čehova, stopedeset godina, ali svaka nova generacija koja dolazi prepoznaje u svom vremenu neke od junaka Čehovljevih priča. Izgleda da je sindrom malograđanskog ponašanja oličen u sitničarenju opstao do danas. Zbog toga Čehov jeste klasik, ali je u isto vreme i naš savremenik

Maj, 2010.

УРБАНИЗАЦИЈА БАНОВИЋ СТРАХИЊЕ

2010-08-03T19:00:00.001+02:00

Представа „Бановић Страхиња“ у извођењу Народног позоришта из Суботице у режији Адраша Урбана је, још једна у низу представа, која недвосмислено показује да је данас у нашем театру све дозвољено, све могуће. Такав либералан став спрам театра је последица општег стања у нас. Рекао бих помодарства...О томе сам раније негде већ нешто и забележио...Али оно што је битно јесте то да такав став у својој основи не мора бити рђав, под условом да у себи носи, има елементе позоришне конструкције а не деконструкције. Овде намерно рекох позоришне, јер се расчлањавање текста подразумева код се ради поставка једне представе.

Елем, код Урбановог „Бановић Страхиље“ имамо један позоришни парадокс. Редитељ није радио декомпозицију текста, текст је остао у огромној мери интегралан, већ је посегнуо за разградњом позоришта доводећи у питање с једне стране појам естетике у театру, и с друге стране његову етику као човека из света позоришта. Комплетна прича о Бановић Страхињи према виђењу Андраша Урбана почела је од интригантног, а доведена је до вулгарног дотичући рубове увредљивог. Овде се више не ради о спорењу око позоришног аксиома по којем је доживљај представе лична перцепција онога који гледа у односу на оно што види, већ о спорењу око осећања која у нама буди оно што видимо и чујемо поготову ако је оно што гледамо дубоко повезано са национом којем припадамо. Значи једна, изузетно осетљива димензија. О Михизовом тексту „Бановић Страхиња“ се нема шта ново рећи. О њему су мого паметнији људи довољно тога рекли а и сам Михиз кроз текст. Постоје довољно добре смернице куда и како треба ићи када се овај текст користи као драмски предложак за једну представу. Љубав, политика, историја, религија, породица....Толико великих области овај текст дотиче да се чини као непресушан извор за његову инсценацију позоришну, филмску или било коју другу. Области су толико велике и емотивно дубоке да њихово просто сценско збрајање у једно јединствено виђење, просто не бива. Међутим, да би се те непресушне теме могле обрадити постоји један услов без којег се не може. Не бар код овог текста...А то је да народ којег је Михиз у свом тексту „Бановић Страхиња“ анализирао, дајући широку лепезу ликова и карактера, морате добро познавати. Овом тексту „морате“ приступати без икаквих предрасуда у односу на народ о којем Михиз говори, пише. Овде осећања играју веома важну улогу. Разлика између пљувања у вис и пљувања у лице и те како постоји. Осети! У том односу вис – лице у Урбановој поставци „Бановић Страхиње“ видео сам следеће: Сцену попут ринга мада ме је више подсећала на простор предиђен за борбе паса; Југовиће као младе крвожедне псе лишене сваког емотивног осећаја жељни крви и свежег људског меса; Старог Југ Богдан ноторног алкохоличара који се ниједног тренутка не одваја од чаше који је далеко био од карактерне смернице која се намеће кроз текст који изговара, да се ради о човеку који више разуме него што може; Црвене и црне фантомке у камповима за обуку где се учи како се справља Молотовљв коктел; Цара Лазара са фантомком на глави који чита, боље речено сриче „Симбол вере“ на староцрквеном језику; Неписмену и некултурну српску властелу; Страхињину мајку са језиком змије и погледом злобнице; Мајку Југовића која по Урбану представља персонификацију сентенце - „небески народ“; Двор српске властеле на којем се одржавају баханалије и којекакве мантре и у којем се уместо плеса види „глуво гламочко“ које у складном ритму одзвања, попут ратних бубњева; Влах Алију, одметника и безбожника, који делује неупоредиво културније у односу на Југовиће; Жену Страхињину изгубљену у простору и времену код које је црта женске тајновитости, мистичности и личног незадовољства скрајнута; Бановић Страхињу....њега овде скоро да није ни било нормално гледано у целини. Опрост, кључни камен овог текста сведен је на бесконачну малу величину. Све у свему видео сам урбанизованог „Бановић Страхињу“ у којем вулгарност сценског приказа, ипак, није успела да убије лепоту овог Михизовог текста.

Потпуно се слажем са свима онима који кажу да редитељ ради представу онако како осети текст који користи као предложак...Такав став, бар за мене, није био никада предмет расправе...Међутим, оно над чим никада не остајем равнодушан је покушај да се из текста извуче, исцеди као из суве дреновине, нешто што текст у себи не носи. Или оно што је још горе када се ефемерне појаве, нуспродукти текста прикажу као доминантне. Андраш Урбан јесте редитељ посебног сензибилитета, представник једног сасвим другачијег погледа на театар на његову улогу и функцију. Ради се о човеку који на свет и људе гледа једном посебном, њему својственом визуром....То је његово право које му нико не може оспорити...Постоје људи који такав став одобравају, који на њега гледају са одушебљењм и одобравањем....Али, ипак слобода редитеља није да није ничим одређена. Окретање текста на главачке...Нико се не може некажњено бавити кажњавањем!

Април, 2010.

ЧЕХОВЉЕВ МОРАЛНИ КОДЕКС

2010-08-03T18:58:00.001+02:00

Пре неког времена латих се, поновног читања Чеховљевог „Галеба“. Но када сам га завршио увидех да ми ту подоста ствари није било јасно. Заправо отворила су се нека нова питања која се раније нису појављивала. Узех затим „Три сестре“ утисак скоро да је идентичан. На крају да бих комплетирао, сад већ рекао бих експеримент, узех „Вишњик“ и схватих да сва та нова питања, која ме понекада обесхрабрују, заправо нису ништа необично. Она су саставни део личности која се зове Антон Павлович Чехов. Тачније речено зову се „Чеховљев морални кодекс“....

Верује се да је време дестабилизације културе дубоко повезано са процватом „комплексности“ коју је у својим делима тако добро и саджајно обрадио Ф.М.Достојевски. Али исто тако се верује да је стваралаштво А.П.Чехова контратег тој комплексности. Људска аксиоматика, којој Чехов у својим делика поклања пажњу је у исто време и једноставна и природна. Она не лежи у равни верских или филозовских спекулација , као што је то случај код Достојевског, већ она своје корене налази у практичном моралу. Чехов пише:“ Моја светиња над светињама је – људско тело, здравље, интелигенција, таленат, инспирација, љубав и апсолутна слобода. Слобода која је лишена силе и лажи.“ Разумети Чехова значи разумети основне карактеристике људских потреба уопште. По Чехову лепота није „ван“ живота већ у њему, у животу. Зашто се, тако, често дешава да Чехов остаје неразумљив? Питање је тешко и сложено. Чини ми се да је питање над питањима, кад говоримо о Чехову, не у формулацији питања о томе шта је добро, већ како људи у свом животу гледају на моралне вредности. Колико су оне једноставне, оригиналне и непроменљиве. Колико год се враћао читању његових дела не могу се отргунти утиску да Чехов своје јунаке не приказује ни као анђеле, али ни као злочинце. Код њега је све дубоко повезано са деперсонализацијом и вулгаризацијом права појединца у хијајрархијским друштвима. Због тога, бар је то мој утисак, никада нисте сигурни колико његови јунаци говоре искрено или не, тачно или неистинито, мудро или лудо...Колико су заправо јаки или слаби, добри или зли. Због тога читаоцу увек остају отворена питање везана за судбини његових јунака. Његови јунаци су ексцентрични, збуњени, промискуитетни. Јунаци у делима Чехова свој карактер не граде на својој снази, већ на својим слабостима због чега се често стиче утисак конфузије живота и слабости сопственог идентитета његових јунака. Друштевни живот и менталитет народа су кључни елементи разумевања овог писца. Чеховљеви јунаци бораве у заробљеништву прича „рекла-казала“, у заробљеништву мисли, у заробљеништву идеја које окружеље намеће, у заробљеништву моћи доминантних друштвених институција, традиције, правила и конвенција. Живот у таквом заробљеништву, по Чехову, штети појединцу. Ствара стереотипе и механичка правила понашања. Све то води у поробљавање човековог идентитета, води ка уништавању његовог идеолошког и етичког духа...Тада нема ни слободног човека...У писми које је Чехов упутио В.С. Мирољубову између осталог пише: „...Заборавља се на идеализам, на чистоту свести, на слободу душе. Све се то запоставља. Ми морамо веровати у Бога, а ако нећемо да верујемо у веру, оно бар верујмо у своју савест...“ Илузија да код човека треба да буде све лепо никада није напуштала Чехова иако су друштвене прилике налагале један сасвим други след корака и размишљања. Чехов је својим јунацима давао способност да развију промену и кретање свог лика јер по њему то води духовном здрављу и лепоти поједница. Међутим, лепота коју Чехов корист није „божанска“ она је животна, обасјава пут појединцу. Лепота по Чехову је врховни смисао човековог битисања која води срећи. А срећа је ако је човек задовољан. Ако је свестан своје моралне исправности. Чехов преко својих јунака није трагао за истином, Богом, душом. Не! Он је истраживао манифестације људског духа и моралне слабости, трагао је за моралним падовима појединца и смислом живота. У „Три сестре“ Маша каже: „ Мислим да особа мора бити верник, или бар да тражи веру, јер у супротном његов живот бити празан, празан...Да живимо а да не знамо зашто су деца рођена, зашто звезде сијају на небу...Или да не знате зашто живимо....Била би то велика глупост, Трн-трава“. Морални и естетски захтеви су врховни суд вредновања човека. Чехов на једном месту каже: „Живот нам је дат и треба га живети храбро, интелигентно и лепо. Хоћу да у својим делим истакнем независна и племенита лица, желим да направим историју...“

Да ли је Чехов направио исторују не знам. Али знам да је у светској драмској књижевности оставио неизбрисиви траг. И после толико година овај драмски писац је остао увек, једнако загонетан и никада до краја размљив. Морални кодекс овог писца се и даље дешифрује...

Новембар, 2007.

У ПОСЕТИ ВЕЛИКАНИМА

2010-08-03T18:55:00.001+02:00

Данас сам, шетајући Москвом потпуно непланирано учинио једну визиту због које ми је неизмерно драго. Најлепше ствари се дешавају случајно. Заправо мој план за данас је био да посетим Новодевични манастри у Москви. Ради се о једном од најтаријих манастира у овој метрополи. Женски манастир...Одмах ту близу реке Москве. Време је било променљиво, смењивали су се облаци и сунце. Но, без обзира на то, да ли је сунце или облачно, овај манастир увек сија оном исконском лепотом због чега ме уопште није чудио велики број туриста које сам данас овде срео. Манастир је опасан великим, боје цигле окреченим, зидом а у њему се налази ...неколико цркава од које једна заузима центално место, гробови игуманија које су водиле овај манастир у његовој прошлости и прегршт уређених цветних површина. Ту су и конаци за жене, девојке које су свој мир нашле у вом манастиру. Које су себе изопштиле из овог, грешног, света и одлучиле да се до краја свог живота окрену Богу и његовом служењу. Док сам посматрао монахиње како пролазе поред мене, неке од њих имају лица попут Афродите, помислио сам колико човек треба да има храбрости у себи да се одлучи за такав корак. Вредно дивљења и поштовања...Али и нерзумевања...

Након посете манастиру упутио сам се низ улицу ка стадиону Лужњики, без одређене намере, онако тек да прошетам да прекратим време... Кад тамо одмах иза манастира наиђох на кладбишће. Зове се Новодевично и припада манстиру. Касније сам сазнао да Руси ово гробње зову меморијално. Решио сам да свратим и обиђем га...На тај корак сам се одлучио пошто увидех да у њега улази велики број туриста. Радозналост шта се крије на том месту је преовладала. Да, онај немирни авантуризам...И дефинитивно нисам погрешио јер сам тим уласком учинио, и не знајући за то, посету великанима руске културе, књижевности и театра. Шетајући овим, пре бих рекао спомен парком него ли гробљем, посетио сам Константина Сергејевича Станиславског, Владимира Владимировича Мајаковског, Николаја Васиљевича Гогоља, Антона Павловича Чехова, Михаила Афанасјевича Булгакова, Дениса Васиљевича Давидова, Павела Михајловича Третрјакова. Утисак који је ова посета произвела у мени је био импресиван...Мртви људи а живе душе...Осећај да стојим на местима где су сахрањени људи којима се дивим, чија дела радо читам, са чијим јунацима саосећам и о којима размишњам, које често у разговорима и писању спомињем, који ми служе као узор у мени је изазвао јак емотивни набој. Слике догађаја и јунака се смењују...Реченице и мисли се сусрећу и преплићу...Не стидим се да то кажем...Не плашим се да ће неко ко ово прочита једног дана рећи, да сам луд...Ако нека и каже, нека и помисли - то сам ја и није ме стид због тога. Посета је потрајала...Уморан од летњег сунца, емотивне истрошености и узбуђења сео сам да се мало одморим испод једног дрвета на клупи окруженој бршљеном. Хладовина ми је пријала...Само мало да очи одморим...Санак ме лагано попут музике нимфи освајао...Сви они које сам данас посетио немо су пролазли поред мене, и уз благи наклон отпоздрављали смо један другом. Као да су се захваљивали на посети човеку који је дошавши донео љубав и дивљење. Само погледи и немушти језик. Довољно. Непролазна лепота...Леп санак...Недосањан...

Нека зима ми је прошла кроз тело и очи су се отвориле. Око мене није било никога. Сам сам. Самоћа уме да буде и лепа.Чула се тишина. Сунце је увелико већ грабило ка свом коначишту, а ја сам се лагано упутио ка свом. Осећај среће и задовољства. Ћутање!

Јул, 2007.

СПОРЕЊА ОКО ЧОВЕКА

2010-08-03T18:53:00.001+02:00

Завршио сам поновно читање драме Максима Горког „На дну“. Латио сам се поновног читања овог дела пошто сам скоро имао једну расправу с једним мојим познаником управо на ту тему. Расправа је била изузетно интересантна и отворила је нека нова питања, неке нове погледе. Та расправа ме је и понукала да се латим поновног читања ове драме. С обзиром да на маргинама текста бележим, обично, утиске о прочитаном, увидех читајући те белешке да су моја запитаност и размишљања остала иста као и код првог читања. Ова драма је настала пре више од осамдесет година и за све те године њеног постојања није престајала да изазива полемике. Можда ту полемику могу објаснити проблеми, које је сам аутор поставио, а који у разним етапама историјског развоја друштва имају нову актуелност. То објашњава и сложену, противуречну позицију самог аутора. Философски недорађена идеја писца невероватно је добро упрошћена практиком. Крилатица „Човек...то звучи гордо“, узета је из званичне пропаганде времена у којем је писац живео и стварао. То време је прошло али...Данас се ово дело дефинитивно може читати на нови начин, са новим погледом на његову персонажу, пажљиво размишљајући о речима и поступцима који из дела произилазе. У томе и јесте драж данашњег изазов бављења овим текстом.

Централно питање драме „На дну“ није човекова судбина, већ судар идеја, спор о човеку, о смислу живота. Упоредо са тим проблемом иде и проблем правде и лажи, живљење живота таквог какав јесте са свом својом безизалжношћу за људе са „дна“, или живота са илузијама у свакојаким формама у којима је представљен. Већ на самом почетку драме избија у први план проблем о којем драма говори. Квашњаја теши себе илузијом да је она – слободна жена а Настја машта о великим осећањима. У старту имамо лажи живота. Све се то после надовезује и надограђује уласком Луке и остаје све до краја. Лука теши људе...Али, како се могу утешити људи који су избачени из живота, који су опустошени, који су на дну, који се не могу више ничему добром надати у животу. Како их је могуће утешити? Лажима! Управо Лука томе и прибегава, као наркотику као безболном средству. Он тачно осећа, зна шта је коме потребно рећи. Какву илузију треба пружити човеку. Чак његово играње са људима иде до тих граница да Ани обећава спокој на оном свету, а пропалом уметнику, алкохоличару бесплатно лечење од алкохолизма. Као да нечастиви говори из Луке, као да он својим обманама искушава људе. Потврду такве тезе нашао сам у смрти уметника. Многи ће лик Луке окарактерисати као негативан. Да, у околностима кад је драма писана то је неспорно...Јер, спасилачка лаж никога не може спасити, нити ишта спашава. Око ове мисли се не споре само Лука и Сатин, већ и сам аутор драме. Порука је јасна: немогуће је вечито живети у илузијама јер то неминовно води трагичности. Живећи у таквом утешитељном свету маште, уљуљкивајући се у свету обмане губи се веза са реалношћу... Међутим, из данашње перспекиве лик Луке се може и текако другачије тумачити...Може јер су и историјске прилике другачије...Интелектуална мекоћа лишена револуционарног авантуризма...Борба за јасну и светлу будућност...

Како год било да било драма „На дну“ Максима Горког представља трагичану слику која би се могла сасвим слободно назвати и „Дно живота“. Било би веома добро кад би се овим тексом и практично, на сцени могао позабавити. Можда једног дана?!

„Лаж – религија робова и сељака...Истина – бог слободног човека!“

Мај, 2008.

МИНУТА БИЋА А ВИЈЕЧНОСТ НИШТАВНОСТИ

2010-08-03T18:51:00.001+02:00

Дуго сам се припремао за један позоришни подухват али никако нисам успевао да га реализујем. Ради се о монодрами коју је за сцену уприличио Гојка Шантића. Зборење, опроштајно поведаније једног од најмудријих Петровића. Нисам имао храбрости да се раније ухватим у коштац са таквим подухватом. С друге стране ни животно искуство ми није дозвољавало да се латим тог посла...Заправо, све треба радити у своје време. Мислим да сада имам довоњно животног наученија за тако што, па самим тим ми се и кураж појавила. Једно с другим иде... Изазов је велики. О обавези да и не говорим...Режија је поверена жени. Ово је први пут да радим са женским редитељем. Једном је и то морало да се деси. Према женама немам никаквих предрасуда...Али ми није било свеједно. У почетку је било не баш угодно, али је временом све дошло на своје место. Сарадња је више него добра. Почели смо да се јако добро разумевамо и да не сметамо једно другом, а опет да идемо заједно ка циљу. Верујемо једно другом!

Иако је рад на представи ђаволски тежак и исцрпљујући у исто време је и неодољиво пријатан. Пробе су невероватно напорне...Тешке...Али ипак уживам...Волим кад глумац размишља о ономе што изговара. Кад је активан...Кад у изреченој реченици проналази смисао и суштину изреченог...Кроз овај текст покушавам да пронађем одговоре и на сопстева животна питања и дилеме...У овом тексту је тога на претек. Дуго сам се, као припрему за рад на овој представи, бавио текстом „Луча микрокозма“. Јако дуго...Не жалим због тога. Мислим да ми је то помогло да одгонетнем на многе непознате које сам текст, који сам на даске претакао, у себи носи. Колико фолософије али и истине у себи носи мисао: „Ја сам минута бића а вијечност ништавности. Ако сам уистину немирни атом трунака занијешен из некаквог вишег свијета, зашо сам онда том ништавношћу заробљен...Зашто...“. Мислим да сам одговор нашао...Види се на сцени...Како рече један мој познаник: „Види се спој бола и стамене туге али и жеље за животом“. И редитељ и ја осећамо да смо на правом, добром путу. У томе су нам помогли људи добре воље и искрених осећања. Хвала им од срца на томе! Интересантно је да неки људи који су око нас са страхом исчекују како ће „представа испасти“. Разумем их...Боље речено трудим се да их разумем...Неки од њих су дубоко емотивно везани за једног од најмудријег Петровића...Страх од разочарења...Страх од неуспеха...Недостатак поверења...У томе лежи још већа драж...А ја осећам да ће после свега бити задовољни и срећни. У ову представу сам унео целог себе, сву своју љубав и веру, а то су речи које отварају врата успеха. Вјерују јер у себи пронађох и упалих искру ...Малену искру...

„Ево слабе и малене искре

међу сунца пламтеће свјетове

што богатством лучах бесмртнијех

потапају простор и мирове!

Да, искра је свјетлост породила,

океан су капље саставиле;

свети творац величеством сјаје

у искрама како у сунцама,

у смртнима ка у божествима -

све му скупа свемогуће слави!“

Август, 2005.

ЖЕНА СУГЕСТИВНЕ ПРИЧЕ

2010-08-03T18:48:00.001+02:00

Управо сам завршио читање текста Људмиле Разумовске “Драга Јелена Сергејевна“. После драме „Кући!...“ ово је други текст од овог драмског писца који сам имао прилике да прочитам. Морам искрено рећи да ми се оба текста дојме. Оставила су на мене утисак. И то онако баш јак. Нећу крити сузе су биле гост у мојим очима.

Међутим, у овом свом осврту сачињеног мојом мастионицом и мојим пером нећу писати о текстовима Људмиле Разумовске о њима ће паметнији људи од мене имати много више шта да кажу. Мене је више заинетресовала она као индивидуа... Спој жене и драмског писца...Док сам боравио у Русији имао сам прилику да погледам један интервју који је са њом урађен. Оно што је интересантно јесте то да се ради о великом сањару који је постао драмски писац. Додајем овоме још женски писац као отежавајућу ствар пошто није баш чест случај да се сусрећемо са женама као драмским писцима. Ради се о жени која је у себи успела да помири нимало лаке задатке а то је да у исто време буде женствена, шармантна, насмејана и мудра, смирена и да у сито време кроз своје текстове прича тешке приче. Сурове до крајњих граница људског трпљења, људске издржљивости. Каже да је хтела да буде глумица, али ето судбина јој није то допустила, отишла је у дрмаске писце. Имам осећај да би била и сјајна глумица...Нашла је, каже смисао свог живота у писању драма. У њеним драмама смех до суза се претама у смех кроз горчину и тугу. Људмила Разумовска у својим делима не спори постојање добра и зла. Не! Она својим причама сугерише да се сада зло шири, само да људи сада не праве разлику између добра и зла, греха и праведности, злочина и казне...Када слушате Људмилу Разумовску док говори ви пред собом гледате особу код које су емоције више него видљиве, а онда када узмете њене драме да читате видити заправо колико у њеним делима, њени јунаци су људи окамењене и осушене душе. Људи који не могу и не знају да плачу. Управо то даје јачину њеним драмама. Сећам се једне приче коју је Људмила изговорила у том интервјуу: „У Букурешту се премијерно играла представа „Кући!...“. Након представе један утицајни бизнисмен погођен причом коју је на сцени позоришта видео поклонио је нову, велику кућу у самом срцу Букурешта за децу коју је она у тој својој драми тако страшно, за човечанство, поражавајуће описала.“ Питање морала и моралних принципа су увек били у средишту интересовања Људмиле Разумовске. Можда зато што је жена, жене су по природи осећајније, она је успевала да у својим драмама та питања тако добро, дубоко и силно осветли. Њене приче су толико сугестивне да се ви као читалац не можете, све и да хоћете, отргнути осећаја увучености у ту причу и да кроз себе, из једне посебне визуре не пропустите, осећај раскољниковског мучеништва. Читалац има осећај кривице, само зато што су Људмилине приче толико реалне и свакодневне...Људи не воле тај осећај. Дефинитивно. Тај осећај боли. Није ни чудо што је ова врсна драмска списатељица на самом почетку била проказана и жигосана од стране руских власти као „опасни елемент који подрива друштво“. Међутим, она је имала уз себе људе из позоришта који су схватили сву јачину њеног писања. Један од њих је био Товстоногов.

Данас је Људмила Разумовска познат и признат драмски писац. Њене драме се играју у позориштима широм света. С успехом се играју....А ја...Ја се спремам да кад успем у себи да направим такав ментални склоп да могу поново кренути раскољниковим мученичким трагом да узмем да прочитам њену драму „Врт без земље“.

ЈЕЛЕНА СЕРГЕЈЕВНА хоће КУЋИ где је чека ВРТ БЕЗ ЗЕМЉЕ.

Јул, 2008.

MAJSTOR LJUBIMOV

2010-08-03T14:21:00.001+02:00

Biti u Moskvi, a sebe smatrati za ljubiteljem pozorišta i ne otići odgledati predstavu „Majstor i Margarita“ u Teatru na Taganjki je tolika greška da će te se zbog nje celog života kajati, bez obzira da li volite Bulgakova ili ne, bez obzira da li ste čuli za Jurija Ljubimova ili ne. Zašto? Zato što je ta predstava postala sinonim, zašto ne reći u svetskim okvirima, za pozorišni spektakl u pravom smislu te reči. Ako tom aksiomu dodam da sam, kao što jesam, rusofil kada je u pitanju kako prozno, tako i dramsko rusko stvaralaštvo, onda bi greška bila nenadoknadiva. Pošto sebi ne bih mogao da oprostim takvu grešku otišao sam da pogledam ono što je, kako su ga ruski mediji nazvali, „patrijarh ruskih reditelja“ uradio. Otišao i posle viđenog danima nisam znao šta da kažem. Ostao sam nem pred onim što sam video. Mom prijatelju Darku, inače velikom pokloniku Bulgakova nisam mogao, bolje rečeno nisam umeo da prenesem sve te utiske koje sam poneo sa predstave „Majstor i Margartita“. Za ovu belešku sam smogao snage da je napišem tek nakon nekoliko dana od kad sam predstavu odgledao bez pretenzija da ću u njoj nešto pametno reći, već samo kao jedan mali pisani trag o onome što sam video, doživeo.

Šta sam te lepe majske večeri video? Video sam prepuno pozorište uprkos činjenici da je premijera predstave bila, sada već sasvim davne, 1977. godine. Video sam predstavu uz koju odrastaju nove generacije. Video sam teatar koji je prvi postavio ovo Bulgakovljevo delo. Video sam slikovitu priču iz romana koja je pretočena na scenu, i ne samo to već predstavu u kojoj su heoroji bili i sam autor i njegov roman. Video sam predstavu koja je trajala kratko, iako je trajala skoro četiri sata, možda i više. Časovnik ovde ne igra ama baš nikakvu ulogu. Video sam kako se cela sala pozorišta pretvara u jednu jedinstvenu scenu zajedno sa akterima na sceni. Video sam, u punom sjaju vrednom divljenja, rusku školu glume koju su predvodili Šćerbakov, Kolpikova, Staburov, Rižkov, Visockij, Lukin...Video sam zašto je predstava ostala i opstala na repretoaru pozorišta uprkos svemu, prenoseći se sa ekipe na ekipu kao zaveštanje kao amanet. Video sam umetničku grandioznost od koje zastaje dah, pred kojom ste nemi. Video sam, sada već vremešnog Ljubimova sa šeširom, šalom i sedim vlasima koji poput „anđela čuvara“ bdi nad ovim pozorištem prkoseći vremenu i godinama. Video sam da je za prikazivanje Bulgakovljevih čarolija potreban „talentovan, božijim darom darivan reditelj“. Video sam puni sjaj estetike i pozorišne etike.Video sam legendu o kazni Hrista i tragičnoj sudbini Majstora. Video sam zašto je stvaralačka misao besmrtna. Video sam da se „pozorišna čuda“ mogu desiti, pogotovu ako su tvorci tog čuda Ljubimov i Denisov. Video sam umetnost! Osetio sam takvo uzbuđenje viđenim da više nisam bio siguran da li sanjam ili sam i sam, kao gledalac, postao akter cele te priče.

Posle svega viđenog i doživljenog osetio sam neodoljivu potrebu da budem sam. Da ćutim. Trebao mi je, preko potrebni mir. Te večeri sam, posle predstave, dugo skoro do pred zoru šetao gradom, koji inače živi svih 24 sata, i ponovo odmotavao filmsku pantljiku sećanja svega doživljenog i viđenog. Stigao sam i do Presnenskog reona, do Patrijaršijskog ribnjaka. Dosta dugo sam tu sedeo, valjda očekujući da ću sresti Mihaila Aleksandroviča Berlioza i Ivana Nikolajeviča Ponirjova. Nisam razgovarao sa nepoznatima. Praznina je bila prisutna. Kao da me je jedan deo, mene samog, napustio i otišao zajedno sa legenom koju sam video. Nije mi žao. Za tako vredi živeti, vredi „ljubiti“ pozorište.

Maj, 2007.

HAMLET - VEČITA DILEMA

2010-08-03T14:17:00.001+02:00

Juče sam gledao „Hamleta“ u Koljadinoj režiji. I...? Nakon onoga što sam video nisam siguran da sam ovakvo rediteljsko tumačenje, ovog Šekspirovog dela razumeo. Bolje bi bilo reći da ga nisam skoro ništa razumeo...Kad ovo kažem mislim na scenski jezik. Od Šekspira, onako kako ga je Koljada isčitao, nije ostalo ni kamena na kamenu. Čak i slovo „Š“ u imenu pisca je dovedeno u pitanje...Već prva rečenica koja se sa scene čula „Ko ide?“ dala je naslutiti kakva će predstava biti. Bila je to potpuna razgradnja ovog dela u svim segmentima. Umesto klasične predstave video sam altenativno pozorište u bitefovskom stilu. Predstavu u kojoj je igra zamenila govor u dobrom delu predstave. Jedan potpuni ekscentrični pristup. To nije sporno, reditelji imaju prava na tako nešto, ali se postavljalo pitanje čemu sve to i zašto sve to? Moja potajna želja da ću videti jedno novo tumačenje hamletovske dilete, pretvorila se u spoznaju da sam posle predstave imao ispred sebe sada Koljadinu pozorišnu trilemu. Sve ono što je u samom tekstu oduvek bilo nerazumljivo, Koljada je učinio još nerazumljivijim. Detalji iz predstave su mi nebitni, važna mi je celina...Ono što je najinteresantije u svemu ovome je to da ja nisam video nikakav smisao ovakvog pozorišnog galamatijasa. Ama baš nikakav smisao...! A „smisao“ je suština problema viđenog. Zapravo, možda je smisao i postojao, ali ga ja ne videh.... Na kraju sve ovo što napisah o ovoj predstavi, kao svedočanstvo jednog događaja, svakako mogu pripisati svojoj intelektualnoj ograničenosti i nedovoljnoj pozorišnoj edukovanosti ali je to tako delovalo, bar iz moje vizure. Razočarenje ili jedno novo otkrovenje!? A nadao sam se...

Septembar, 2007.

ЛЕПОТА!?

2010-08-03T14:13:00.001+02:00

Постоји једно место у роману „Браћа Карамазови“ код којед, кад год се латим читања овог дела, увек застанам, и поново се, безброј пута, њему враћам. То је мисао о лепоти, коју изриче најстарији од браће, Дмитриј. Враћам се прочитаном и размишљам колико истине има у тој исповести. У свакој њеној реченици. Много питања а одговора нема...Као да је свако од нас ту исповест изустио сад, овог тренутка где год да је, и ма ко год да је. Мисао почиње лепотом а завршава се болом. Биће да у лепоти чучи бол, да једно без другог не иде. Човек ће због лепоте и све зарад лепоте учинити све...А лепота је...

„...страшна језива ствар! Страшна је јер је још нико није докучио нити ће то ико моћи, зато што Бог стално ставља пред нас нове загонетке. У лепоти се сусрећу две обавале и све супротности постоје упоредо. Ја нисам учен човек, брате, али сам моного о овоме размишљао. Заиста, тајнама нема краја! Много је у животу непознаница за човекова нејака плећа. Решавамо их како знамо и умемо и опет смо на сувом. Лепота! Неподношљива ми је помисао да човек племенита срца и узвишеног ума, који је кренуо у живот са идеалом Мадоне у срцу, заврши у Содоми. Још је страшније што се човек коме је Содома у срцу, не одриче лако идеала Мадоне и што у дубини душе може да изгара од истинске чежње за лепотом, као у доба младалачке наивности. Да, широко је људско срце, прешироко. Волео бих да није тако. Сам ђаво зна шта све то значи. Оно што је разуму мрско и срамно, често је срцу мило и драго. Има ли лепоте у Содоми? Веруј ми, многим је људима Содома лепа. Да ли си знао за ту тајну? Оно што ме ужасава је да лепота није само застрашујућа, већ пуна тајни. Бог и ђаво се ту боре, а бојно поље им је људско срце. Али, људско срце хоће да прича само сопствени бол...“

Биће да је драж лепоте управо у тој њеној тајновитости. Заправо, у људској немоћи да је докучи, схвати и разуме...На крају зашто би је резумели!...Можда би живот после тога био монотон и досадан. Овако је много слађе. Дође му некако као забрањено воће, загрузеш а ниси сигуран шта ће бити.

Новембар, 2006.

SVE SE OSLOBODILO, SVE SE PREOBRAZILO

2010-08-03T14:09:00.001+02:00

Sad posle svega mogu reći da ne pamtim da sam nekada imao toliku želju, potrebu da jedan lik koji tumačim svojim igranjem na sceni toliko branim, kao što je to bio slučaj sa likom Bega Pintorovića u predstavi “Hasanaginica“...Želja, potreba ali i neizmerno zadovoljstvo...To je bilo prosto fascinantno...Ali ta želja, potreba nije povezana samo sa zadatkom glumca da na sceni ima obavezu da lik koji tumači odbrani, već je ona mnogo dublje povezana sa dubokim, ličnim osećanjem da ako niste u stanju da odbranite lik onda niste u stanju ni da odbranite sebe. Ako niste u stanju da razumete druge, onda ne možete ni sebe razumeti niti očekivati da vas drugi razumeju...Ako ne možete da razumete postupke drugih, tada ne možete da shvatite ni svoje postupke.

Nema isključive podele na crno – bele ljude, na dobre i loše, na pozitivne i negativne. Nema!...Sve je to nekako prošarano. Te podele su toliko uslovne da ukoliko ih prihvatite kao gotovu formu onda ste upali u veliku zabludu...„Sve ima veze sa svim“...Čvrsto verujem da se čovek ne rađa da bi bio loš. To je prosto nemoguće...Kako čovek može reći za bebu ili dete uzrasta od dve tri godine da je ono loše...Ili da će ono biti loš čovek....Ne, nemoguće...Ako neko i postane loš, crn, negativan onda se postavlja pitanje šta ga je dovelo do tih osobina. Puno elemenata ima koji čoveka mogu dovesti do takvog stanja...Vaspitanje, društveni rituali, obmane i zabrane, zabune,...Sve to zajedno i tekako utiče na formiranje čoveka i njegov odnos prema drugima, prema životu i njegovim vrednostima...Dok sam radio na liku Bega Pintorovića razmišljao sam o njemu. Za mene je taj lik bio živ, postojao je...Postoji...Dobro smo se upoznali...Imao sam opravdanja za njegove ambicije, za njegove strahove, za njegov identitet, za njegove želje...Nalazio sam opravdanja za njegove postupke...Nije to bilo pravdanje bez argumenata. Ne, naprotiv ti argumenti su se nalazili u saosećanju sa njim. Nalazili su se u traganju za tri beskonačne linije koje se celog života približavaju i udaljavaju ali se nikako ne dodiruju...Onoga što je čovek želeo da bude, onoga što je mislio da je i onoga što jeste. Čak i nove okolnosti koje je reditelj tokom rada na predstavi pred ovaj lik postavljao nisu mogli da umanje svu snagu iskrenog saosećanja sa tim likom...Znaj Beže Pintoroviću da ništa nije moglo da otupi oštricu moje odbrane tvojih reči ....

"Svi otišli na spavanje...

Ne moram više ni s kim da razgovaram,

nikog da gledam, da trpim, da nadmudrujem!

Ne moram da budem ni brat, ni beg, ni podanik,

ni dovitljiv, ni razuman, ni jak!

Sve mi je konopce s ruku odrešio mrak!

Nema ljudi, samo drveće,

osećam u sebi drugi razum, druge moći,

ništa me ne steže,

dišem punim plućima,

slobodno letim preko vode,

sijam, ko da sam s mesečinom u braku!

Sve se oslobodilo, sve se preobrazilo, u mraku!

Noćas sam snažan, svemoćan,

i slobodan po drugim zakonima!

Kako sam samo lep

u času kad me niko ne vidi!

Tuđi mi pogledi menjaju lice,

daju mi drugi oblik,

trpaju mi drugi jezik u usta!

Sutra ću opet ustati kao glupak,

koji se upinje da se pokaže pametan,

ko slabić koji bi da se pokaže jak!

Gde zorom nestaju blaga koja nam donosi mrak?

Samo noću mogu od sebe da odahnem!

Ovo carstvo noću nije sultanovo,

miris cveća je jači od njegove konjice!

Noću ni Bagdad nije daleko, ni Indija,

ni ljudi iz drugih vremena!

Noću nema ni mene, ni Hasanage!

Je li Hasanaga Hasanaga i kad spava?

Je li Pintorović Pintorovićeva maska?

Svako u svom budžaku;

svukli smo odela, izuli cipele,

dunuli u sveću, legli, izašli u vrt,

i odmaramo se od svojih lica,

u mraku..."

Sećam se da je na jednom festivalu, jedan od članova žirija nakon odgledane predstave u toku razgovora rekao: „Nisam više siguran da lik Bega Pintorovića treba mrzeti“...Boginjo Talijo zadatak sam ispunio...Primi me pod tvoje skute do nekog novog izazova i zadatka. Do neke nove spoznaje.

Oktobar, 2004.

KAMIJEV DOSTOJEVSKI

2010-08-03T12:59:00.001+02:00

Sinoć sam se ponovo družio s Dostojevskim. Druženje nam je upriličuo Andžej Vajda u Moskovskom teatru „Savremennik“. On je govorio o „Zlim dusima“ a ja sam nemo posmatrao kako se pozorišna čarolija odigrava pred mojim očima...U pozorište sam došao namerno dosta rano. Nikada ranije nisam bio u ovom teatru pa sam hteo da ranije dođem i da posedim u njemu onako neobavezno, opušteno čisto da osetim atmosferu u ovom pozorišnom hramu. Do početka predstave sedeo sam, gde drugo do u pozorišnom bifeu. Atmosfera je bila baš ona boemska. Klubom se širila muzika ruskih šansona, oko mene nasmejana lica gostiju, dim od cigareta je stvarao blagi osećaj izmaglice, na stolovima stakančiki i butilke piva. Bilo mi je nevereovatno lepo. Taj osećaj me je pratio do početka predstave. Bila je to dobra uvertira za ono što ću videti.

Ovaj put kupio sam karte za najlepša mesta u pozorištu. Blago izdignuti parter. Mesto je bio takavo da je obezbeđivalo potpunu prglednost i čujnost. Prelistavajući afišu za predstavu, pripremajući se za ono što ću da gledam, pročitao sam nešto što me je baš onako iznenadilo. Dramatizaciju romana „Zli dusi“, kod Rusa ovaj roman nosi naziv „Бесы“, uradio je Alber Kami. On stranac, reditelj stranac Dostojevski u pitanju, rusko pozorište - ruski glumci. Interesantno će biti za pogledati tu kombinaciju. Misli su počele, kako se početak predstave približavao, da se sve više roje. Lagao bih sebe i druge kad bih rekao da nisam bio uzbuđen. Zapravo kad god je Dostojevski u pitanju tada u meni uzbuđenje ne manjka. Naprotiv...Pomislio sam u jednom trenutku da tako ustreptalih osećanja teško mogu pratiti ono što ću gledati. Počeo sam da sređujem misli. Od svih misli koje su mi se javile jedna je bila najtačnija a to je da pred lepim treba ćutati i uživati. Tako je i bilo. Predstava je počela a ja sam istinski uživao...Posle predstave uputio sam se ka gostionici gde sam smešten. Dak sam se vraćao razmišljao sam o spektaklu kojem sam prisustvovao. Šta god da sam u svojim mislima hteo da kažem sve se završavalo konstatacijom da se tu ama baš nema šta reći. Sve je bilo onako kako to mili Bog zapoveda. Sve je bilo dostojno gledanja Boginje Talije. Puna koloritnost, igra svetla koja je fascinantna, likovnost za poželeti, epoha očuvana i dočarana a gluma e ona je bila takva da sam samo gledao, ćutao i divio se. Bilo je očaravajuće gledati kakao Vladislav Vetrov igra Starogina, Lera Motina dočarava lik Matrjoše, kako Ilja Drevnov superiorno brani lik Kirilova, kako Marina Aleksandrovna do granica perfektnosti tumači Lizavetu Nikolajvenu Drozdovu ili kako Sergej Garmaš velelepno tumači lik Kapetana Ljebjadkina...Zapravo kompletan, trideset glumaca je u pitanju, ansambl je bio fantastičan. Međutim, ono što me je posebno impresioniralo jeste dramatizacija koju je uradio Kami. Ona je bila neverovatno dobra, verna u svim elementima romanu Dostojevskom. Sve ono što je Dostojevski u tom svom delu dotakao kao tačke uporišta Kami, iako stranac, to je toliko dobro osetio i verno pretočio u dramski tekst da je to bilo prosto neverovatno. Taj neponovljivi jezik Dostojevskog je dočaran. Reči Dostojevskog, monolozi, dijalozi koji su u romanu tako dobri i jaki u Kamijevoj dramatizaciji su ostali do kraja. Bili su ne samo prisutni već i jasni sa svom onom silinom po kojoj se Dostojevski prepoznaje kao pisac. Kad na tako dobru dramatizaciju dodam i sjajnu Vajdinu režiju, njegovu neverovatno ispoljenu rediteljsku poetičnost, onda ugođaj ne može biti rugačiji nego što jeste.

Po povratku u svoj stan dugo sam razmišljao o onome što sam u teatru "Savremenik" video. Zapravo, pre bi se moglo reći da sam se prepustio čulnostima viđenog. Slike završene predstave su i dalje išle pred mojim očima. Bio sam neizmerno srećan što sam eto još jednom imao priliku da vidim predstavu koja mi je priuštila tako veliko i silno zadovoljstvo. Još jedno druženje s Dostojevskim. Jedinstveno i neponovljivo.

Maj, 2007.

ŽIVI LJUDI DOSTOJEVSKOG I MRTVE DUŠE GOGOLJEVE

2010-08-03T12:52:00.001+02:00

Pre nekog vremena imao sam priliku da odgledam predstavu „Mrtve duše“ u režiji Ljubosava Majere. Dugo sam posle toga razmišljao o viđenom, ali ne o tome kakva je predstava bila, mada bi se i o tome moglo govoriti, već o rediteljevoj ideji da se u predstavi spoje ideje Dostojevskog i Gogolja u jedno. Cela priča mi se učinila veoma inetresantnom.

Problem čoveka? Kako da se on razume? Šta je istinito u čoveku – večno u ljudima? Samo su neka od pitanja na koja nam nauka malo šta može pomoći u traženju odgovora na njih. Put do tih odgovora vodi nas od Dostojevskog do Gogolja. Bar ja tako misli. Dostojevski, kako ga je nazvao Š.Cvajg „psiholog nad psiholozima“ uspeo je da osvetli čoveka do najsitnijih njegovih psiholoških pora, bežeći od konformizma, dajući odgovore kako razmeti čovekovu prirodu. S druge strane Gogolj je pokazao svetu ljude koji u sebi gase Božiju iskru, ljude s mrtvom dušom.

Kad kažem da je Dostojevski težak za čitanje ništa novo nisam rekao. Težak je zato što njegovi junaci na svom životnom putu idu iz krajnosti u krajnost. U njegovim delima čovek juri samog sebe izlažući se psihološkim lomovima, mučenjima koja idu do granice sopstvenog samouništenja. Ruku na srce niko od nas ne voli bol i strah. Niko od nas nije spreman na oduševljeni zanos mučeničkog niza, život, osećanja i strašni haos u sebi – sve u isto vreme. Naučne norme tu ne mogu pomoći. Heroji Dostojevskog su u svojim postupcima i nelogični i razdvojeni i mučenici koji se u isto vreme bore sami sa sobom, koji ne žele živeti po jednoj ustaljenoj formuli života, koji se rukovode principom „sitosti“, koji žive život svih. Ali oni su istiniti. To je ono što se meni čini interesantnim i strašnim. Istina i život! Po toj istini nije vredno pokazivati čoveka po nekom tamo standardu, civilizacijskom ili bilo kom drugom, već razgolićenog bez maski i maskiranih kostima. Istina o nama. Lepotu i dostojanstvo čoveka Dostojevski nije video u konkretnim životnim ispoljavanjima. Naprotiv, lepota se po Dostojevskom čuva kada se posle mnogobrojnih borbi sa nečastivim duša očisti i sačuva. Unutrašnji dijalozi, spor čoveka sa samim sobom, menjanje pozicija u tom sporu, odlaganje pronalaženja tačke preloma su upravo elementi koji vode porčišćenju duše i njenom spasu. Protivurečnosti su sastavni delovi te borbe i one upravo usložnjavaju čitanje dela Dostojevskog. Svega toga ima na pretek i kod svakog od braće Karamazov i kod Raskoljnikova i kod Katarine Ivanovne i kod Kneza Miškina i kod Nastasije Filipovne i kod Rogozina i kod Stavrogina i kod Darje Pavlovne i kod Smerdjakova i kod Sonje i kod mnogih drugih junaka iz dela Dostojevskog. Borba različitih misli i motiva, postojanje samospoznaje su muke svih junaka Dostojevskog. Ko uspe da te muke preživi dolazi do zdravog i harmoničnog života duše svoje, do glavne ugodnosti čovekove. Dolazi do „duševnog mira“!Ima li lepše ugodnosti od te? Nema! Dostojevski je svetu pokazao da se do „iskre Božije“ dolazi korak po korak. Da put nije nimalo lak. Da je svako rešenje, rešenje za sebe. Da je ta iskra nepresušna samo je treba u našoj duši pronaći i upaliti.

S druge strane, drugi genij Gogolj, tu „Božiju iskru“ u svojim delima kroz svoje junake gasi. On prikazuje ljude u kojma obitava mrtva duša. On to tako jako i surovo prikazuje da nije ni čudo što njegovu poemu „Mrtve duše“ cenzura nije dopustila. Čak i sa stanovišta pravoslavlja sam naslov deluje provokativno. Duše ne mogu biti mrtve. Jevanđelje kaže da je to „bogohuljenje“. Kontrapunkt Dostojevskom je odmah primetan. Međutim, sam Gogolj se potrudio da kroz svoje heroje poeme opravda njen naslov. I, činimi se da je uspeo u tome. Sobakevič, Pljuškin, Korobočka, Nozdrjov, Manjilov, Čičikov a uz njih i junaci drugih Gogoljevih dela kao što su Hljestakov, Akakij Akakevič, Ivan Ivanovič, Ivan Nikiforovič,Dobčinski i Bobčinski kao i mnogi drugi predstavljaju zlosutne beživotne voštane figure koje predstavljaju oličenje ljudskog ništavila. Svi oni su večni Gogoljevi mrtvaci! Kod Gogolja nema ljudskih likova, kod njega se pojavljuju „njuške i ružna lica“. Zasigurno da je na ovakav odnos prema ljudima uticalo i njegovo užasno detinjstvo. Ponešen uspomenama iz takvog detinjstva nije ni čudo što kod njega nema pozitivnih likova. Sa takvim svojim stavom Gogolj je sam sebe doveo do samog ludila i stradanja u isto vreme nemoćan da tu može išta promeniti. Pokušaj da u svojoj poemi „Mrtve duše“ drugi tom, kojeg je sam zapalio i uništio, kod svojih junaka unese elemanat pozitivnog, optimističnog ostao je bez uspeha Njegovo mentalno stanje nije dopuštalo tako nešto. Personaža po kojoj je Gogolj otelovljenje demona često puta se može čuti. Za mnoge ona i danas ima jako značenje. U takvu krajnost ja nisam spreman ići. Postojanje jake volje, ali i nemoći za promenama je zla kob koja je ovog genija pratila do kraja njegovog života.

Ako kod Dostojevskog mogu da kažem da je on kroz duboko stradanje spoznao i uvideo ćud čovekovu i njegovo aktivno delovanje ka pronalaženju „duševnog mira“, kod Gogolja se sve urušava osim bezdušnosti. Duše nema! Dostojevski je bio ubeđen da u čoveku ipak postoji dobrota. Po njemu zlo je u drugom planu, ali sa željom da izbije u prvi plan i da dominira u čoveku. Život stvara, budi to zlo u čoveku. Tu leži ta borba između dobra i zla. Borba između Boga i demona. Kod Gogolja su ostali samo poročni ljudi koji formalno žive. Gogoljevi živi mrtvaci! On se nije zadržavao na njegovom vremenu već je išao ka budućem periodu. Predskazanje!.Zbog toga me i ne čudi osećanje, koje je sve više karakteristično za savremenog čoveka po kojem smo formalno živi dok nam duša lagano umire.

GLUMAC ILI KURTIZANA?

2010-08-03T12:48:00.002+02:00

Sve što sam stariji i što duže obitavam u pozorištnom svetu, sve više razmišljam o onoj balzakovskoj sintagmi koja glumca poput najboljeg zavodnika približava kurtizani. Gledajući na televiziji raznorazne serije, filomove, političke nastupe ili neke šou emisije često, rekao bih prečesto sebi postavljam jedno te isto pitanje; Prodaje li glumac svoj dar, svoj talenat? Ili ga, jednostavno rečeno, stavlja na izvolte kao prostitutka? Čvrstog i jasnog odgovora nemam. Odgovora nemam, ali postavljam sebi pitanje; Od kuda da se u meni javilo jedno takvo razmišljanje? Mora da postoji razlog...biće da je jedno takvo razmišljanje proisteklo iz saznanja da u glumcu podjednako obitava i ličnost i bezličnost. Da!...Postojanje ta dva stanja stvaraju mogućnost da se podilazi, korumpira, ponižava, prostituira. A sve to zarad zabavljačkih, ideoloških, pomodnih i glamuroznih potreba. Aplauzi i salve smeha koje glumci ponešeni tim potrebama dobijaju, svojim nastupom na masovnom tržištu pretvaraju ih u protagoniste „Psećeg valcera“. Sve zapravo počinje od akademija koje su nam takve kakve jesu. Pojela ih taština. Na njima se uči jedan novi predmet, legalizovana kupoprodaja mode na estetskom tržištu. „Vi ste platili i ja vam dugujem sebe“ kao što Balzakova Estera piše svome baronu bankaru. Sjaj i beda...

GOGOLJEV BULGAKOV

2010-08-03T12:45:00.001+02:00

Kada je počeo rad na roman-poemi “Mrtve duše“ Gogolj je svojevremno zapisao: „ Cela Rusija će biti u njoj“. Sa koliko ozbiljnosti se Gogolj pripremao za pisanje ovog dela svedoči i to da je kao pripremu za rad pristupio izučavanju istorije ruskog naroda, od samih početaka. Rezultat takvog rada pretočio se u živu, poetičnu formu romana „Mrtve duše“. Ni na jednom svom delu koje je napisao, računajući i komediju „Revizor“, Gogolj nije radio s takvom verom u ono što stvara kao što je to radio u pisanju „Mrtvih duša“. Ni jednom svom drugom delu on nije posvetio toliko dubokog stvaralačkog razmišljanja, vremena i napornog rada.

Osnovna tema poeme-romana je Rusija. Njena sadašnjost i budućnost. Njena sudbina. Strasno verujući u bolju budućnost Rusije, Gogolj bespoštedno kritikuje „seoski život“ smatrajući sebe jednim od nosilaca visoke istorijske svesti i tvorca duhovnih vrednosti. Način pisanja potvrđuju gore izneto: junaci poeme nisu toliko ništavni, koliko predstavljaju otelovljenje moralnih čudovišta. Sama tema – kupovina i prodaja mrtvih duša - dozvolila je piscu da pored koloritnog oslikavanja unutrašnjeg sveta aktera priče oslika i njihove karaktere, njihove crte kao i duh epohe. Oslikao je tadašnju Rusiju ne ostavljajući nikoga po strani. Niko nije ostao pošteđen njegovog oštrog pera.

S obzirom na nesporni kvalitet ovog Gogoljevog romana, spada u sam vrh ruske i ne samo ruske klasike, ne čudi želja mnogih pisaca i dramaturga da isti pretoče u dramski tekst. Jednu od naboljih, ako ne i najbolju dramatizaciju Gogoljevih „Mrtvih duša“ uradio je Mihail Afanasjevič Bulgakov. Zašto sam sve ovo napisao? Zato što se ta dramatizacija i dan danas koristi kao predložak za inscenaciju ovog dela; Zato što je Bulgakov bio do kraja posvećen i prvržen svojoj dramatizaciji; Zato što je prilikom dramatizacije pažljivo i detaljno proučavao tekst poeme „Mrtve duše“; Zato što je prilikom dramatizacije koristio i drugi priručni materijal, kao što su Gogoljeva pisma i dela nekih Gogoljevih savremenika; Zato što je aktivno učestvovao u postavljanju predstave u kojoj je kao predložak korišćena njegova dramatizacija. Jednom rečju Bulgakov je razumeo na pravi način sve ono o čemu je Gogolj u svojoj poemi-romanu pisao. Koliko je Bulgakov težio da se njegova dramatizacija „Mrtvih duša“ pravilno isčita, između ostalog, svedoči i pismo koje je uputio Vladimiru Nemiroviču-Dančenku. U tom pismu Bulgakov između ostalog piše:“...Naknadna analiza moje dramatizacije, a naročito scene sa Pljuškinom, pokazala je da se može pokušati da se uloga Prvog u predstavi proširi kako bi se organski uklopila u sve scene predstave i kako bi se Prvi u pravom smislu reči učinio voditeljem predstave“. U tom pismu Bulgakov dalje nastavlja“...Već sada počinje da biva jasno da se ova izuzetno teška uloga može konačno formulisati tek za vreme proba...Valja dodati da će, po svoj prilici, drama dobiti u značaju ako se uvede uloga Deklamatora ili Prvog, ali pod neizostavnim uslovom da Deklamator, pošto otvori predstavu, neposredno i živo povede radnju zajedno sa ostalim likovima, to jest ako učestvuje ne samo u „deklamovanju“ nego i u razvoju radnje.“ Ono što je veoma interesantno je to da Bulgakov nije bio ravnodušan ni prema podeli uloga koja se pripremala za njegov tekst. Čak šta više imao je običaj da i sam kroz sugestije i primedbe utiče na nju. Tako npr. u pismu Nemirovič – Dančenku Bulgakov piše: „...Povodom Gripkova u ulozi Mižujeva: dodeljujući Gripkovu tu ulogu, reditelji su izvanrednoprecizno imali na umu okolnost da će Nozdrjova igrati Moskvin. Izgled Ivana Mihajloviča je takav da je, po mišljenju reditelja, za njega nezgodno da njegov bliski partner bude visok ili nezgrapan. Okolnosti, koje u predstavi vezuju Nozdrjova i Mižujeva su sledeće: svojom voljom Nozdrjov guši volju Mižujeva, vuče ga svuda sa sobom. Samo se po sebi nameće da je Nozdrjov krupniji od Mižujeva. Rediteljima se čini da je Ivanu Mihajloviču za partnera potreban upravo komičar manjeg rasta i bogate tehnike (Gripkov). I.M.Moskvin deli ovo mišljenje. Možda ćete naći za shodno da još jednom razmotrite ovo pitanje Mižujeva, uzevši u obzir razloge koji su ovde naloženi. Zaboravio sam da dodam da je pri podeli uloga umetnički savet vodio računa o Gogoljevoj instrukciji (plavokos, visok – Mižujev ), ali da se pribojavao ponavljao Hlinova ( junak drame A.Ostrovskog „Strastveno srce“) i Gospodina s brcima. To je važan razlog.“ Koliko je Bulgakov ozbiljno shatio šta znači dramatizovati Gogoljeve „Mrtve duše“ kao i to kakve zamke taj prozni tekst u sebi nosi prilikom njegovog pretakanja u dramski tekst najbolje svedoči pismo koj je uputio Pavlu Sergejeviču. U tom pismu Mihail Afanasjevič piše „...“Mrtve duše se“ ne mogu dramatizovati. Primite to kao aksiomu čoveka koji dobro zna to delo. Izvestili su me da postoji 160 dramatizacija. To možda nije tačno, ali se u svakom slučaju „Mrtve duše“ ne mogu igrati. A ja sam se toga ipak prihvatio?“. U istom pismu Bulgakov na kraju konstatuje: „...Stvar je u tome što su za prikazivanje Gogoljevih čarobnih fantazmagorija u Teatru potrebni reditelji talenti“. Koliko je Bulgakovu bilo stalo da predstava „Mrtve duše“ uspe svedoči i pismo koje je uputio Stanilavskom nakon prisustva na jednoj od proba. U tom pismu on između ostalog piše: „...Cilj ovog nezvaničnog pisma jeste da Vam izrazim oduševljenje koje me obuzima svih ovih dana. Za tri sata Vi ste na moje oči onu ključnu scenu, koja je zamrli i nikako nije išla pretvorili u živu. Ipak postoji pozorišno čarobnjaštvo. U meni to pobuđuje najbolja nadanja i daje mi snagu kada mi klone duh...Ne brinem za Gogolja kad ste Vi na probi. On će doći kroz Vas. On će doći u prvim slikama predstave – kroz smeh, a u poslednjoj će otići, prevučen pepelom dubokih razmišljanja. On će doći.“

Ova i mnoga druga pisma u kojima Bulgakov iznosi svoja viđenja oko samog posla dramatizacije „Mrtvih duša“, njegove strahove i nadanja, njegova slaganja ili neslaganja po pitanju rada na predstavi gde se kao predložak koristila njegova, ipak urađena, dramatizacija govori o njegovom dubokom poštovanju prema onome što je Gogolj uradio kao i želji da se cela priča iz poeme-romana na daske pretoči u punom sjaju, onakvom kakvim sija ovo prozno delo. Populizmu, izobličavanju, proizvoljnom tumačenju, ili bilo čemu drugom, u inscenaciji „Mrtvih duša“, nije bilo mesta. Prošlo je skoro 80 godina od kad je dramatizacija urađena. Njen sjaj je ostao netaknut sve do danas. Zbog toga neka mi bude dopušteno da kažem, svestan da možda neću biti pravilno shvaćen, da kad govorimo o dramatizaciji „Mrtvih duša“ da tada govorimo o Gogoljevom Bulgakovu.