Постови

Приказују се постови за децембар, 2012

KOCKA, IGRA SUDBINE

Слика
- Motivisano romanom „Kockar“ -

Teško da se danas može naći neko ko je ljubitelj ruske prozneklasike a da ne zna da je Dostojevski svoj roman„Kockar“ napisao za neverovatnih 26 dana. Isto tako poznato je da je Fjodor Mihajlovič kroz ovaj roman upoznao svoju buduću suprugu Anu Grigorijevnu Snitkinu, ženu koja će mu tokom celokupnog njegovog života biti siguran oslonac i verni pratilac. Mnogi su skloni reći, među takve i ja spadam, da je roman „Kockar“ u osnovi autobiografski roman. Tako ga treba i posmatrati i čitati. U svom romanu „Kockar“, ili kako na ruskom glasi „Игрок“, Dostojevski do savršenstva secira, poput najboljeg hirurga, kockarovo telo, i ne samo telo već i njegovu dušu. Šta se krije iza romana koji ima tako jednostavan naslov? Strast! Strast je inspirisala Dostojevskog da napiše ovaj roman. Strast prema kocki koja je vremenom prešla u pošast. Toj stratsti, toj pošasti Dostojevski je bio slepo odan sve do svoje sedme decenije života. Dug je to period pun poniranja i uzdizan…

NOVOGODIŠNJA ČESTITKA!

Слика
“Nek vam se u Novoj godini sve želje ispune, svaki pokušaj uspe, a svaka nada donese nešto što ćete zapisati u srcu kao bajku! S neba pada jedna pahulja mala. Istina, mala je, ali je puna želja za Novu godinu. Neka barem jedna takva pahulja padne na vas!”

KMET SIMAN I NJEGOVA PRAVDA

Слика
- U ime zakona... -

Koliko god već čitao dela Ive Andrića, pravi ljubitelj pisane reči teško da će da pogreši ako se iznova lati čitanja nekog od mnogih njegovih dela. Svako novo čitanje Andrićevih dela je zapravo jedno novo otkrovenje, jedan novi susret sa nečim tako poznatim ali, opet tako nepoznatim. Tako sam i ja u osvit ovogodišnje kalendarske zime ponovo uzeo da se kroz pisanu reč družim sa našim, vašim, mojim, tvojim Ivom Andrićem. Uzeo sam da čitam njegove pripovetke. U mnoštvu koloritnih priča za oko mi je zapala jedna koja me je eto naterala da muku sosptevnog razgovora sa samim sobom pretočim i belešku koja ama baš nikome neće ništa značiti, ali koja će opet povrh svega ostati kao trajan beleg mog postojanja na ovom svetu. To je Priča o kmetu Simanu. Priča počinje opisom pucnjave „kakvu dotad nije čulo bosansko uho“, a završava se najavom smrti koja samo što nije došla na „Kozijoj ćupriji“. Iako je veoma tanka nit koja povezuje pucnjavu i smrt, između njih u priči o kmetu Sim…

SEĆANJA

Postoje sećanja koja volimo i sećanja koja nas vole. Sećanja koja su nastala iz ljubavi i sećanja od kojih ljubav nastaje. Postoje sećanja zaljubljenih i zaljubljena sećanja. Sva ta sećanja u nama ponekada postaju istovetna. Tada se u njima na jedan veličanstven način neki naši događaji i doživljaji nastavljaju, traju uprkos protoku vremena.

BELE NOĆI – DOSTOJEVSKI

Слика
- Memoari sanjara -

Podnaslov romana Dostojevskog „Bele noći“ glasi „Sentimentalni roman“. „Bele noći“ jesu zapravo to, sentimentalna priča. Danas, u vremenu u kojem živimo u kojem pojam „sentimentalnost“ ima pogrdnu konotaciju nije na odmet pokušati, kroz čitanje ovog romana, u sebi probuditi, ili otkriti mentalnu organizaciju iskrenog saosećanja. Možda će u nama probuđeno, ili pronađeno to osećanje pomoći da razumemo glavnog junaka  ovog romana, a samim tim da razumemo i mnoge druge „sanjare“ koji obitavaju tu oko nas koje ili ne primećujemo, ili ih ne želimo primetiti. Koje ako i primetimo doživljavamo kao nekog ko nije iz ovog vremena. Na kraju, možda smo i mi sanjari? Iz tog razloga možda nam čitanje ovog romana može pomoći da sami sebe razumemo? Radnja romana je smeštena u Sankt Peterburgu u vreme kad nad ovim gradom lebde bele noći. Ko je glavni junak romana „Bele noći“? To je dvadesetšestogodišnji mladić, siromašni državni činovnik sa malom platom, koji živi u malom neuglednom s…

MAJSTOR I MARGARITA – BAL KOD SATANE

Svet je tako uređen da sve savršeno funkcioniše.

Bog postoji, đavo postoji. Šta se krije između njih? Krije se filozofska misao sa životnim značenjem – Borba između dobra i zla. Za ili protiv. Na šta se onda život svodi? Svodi se na naš izbor.

Sve počinje od razgovora sa strancem. Zato, ako nismo spremni na takvu vrstu borbe nemojmo nikada razgovarati sa strancem.