BRAĆA KARAMAZOVI I DOSTOJEVSKI
Radnja romana ”Braća Karamazovi” je višeslojna, njegova sadržina je bogata. Mnogi su skloni reći da je ovaj roman najbolje što je Fjodor Mihajlovič u svom bogatom proznom opusu napisao. Roman obiluje dramtičnim događajima, oštrim sukobima likova, filozofskim sporovima. Iza svega toga se krije intezivno traganje za istinom. Iz usta starca Zosime progovara piščeva vera u moralno poboljšanje čovečanstva na osnovu uvažavanja i poštovanja hršćanske religije. Istovremeno, roman prikazuje nemilosrdno moralno propadanje aristrokratskog – buržoaskog društva. U romanu Dostojevski opisuje fatalnu moć novca, divlju strast kao i pad čoveka u duhovnu prljavštinu. Dostojevski, Fjodora Pavloviča Karamazova koloritno opisuje kao sebičnog despota i cinika za kojeg vezuje koncept “karamazovštine”. Fjodor Pavlovič se u životu rukovodi principom kad bi ceo svet spalili ognjem, to bi za mene bilo dobro. Isti princip, u modifikovanom obliku primenjuju Dmitrij i Ivan Karamazov kao i vanbračni sin Fjodo