Постови

Приказују се постови за 2021

ODA DRUGARSTU I LJUBAVI U ZLOM SVETU

Слика
Erih Marija Remark je roman „Tri ratna druga“ napoisao 1936. godine. Radnja romana je smeštena u dvadesete godine prošlog veka u jednom nemačkom gradu, u vreme kada je svetska ekonomska kriza počela da uzima maha. Priča iz romana je u stvari priča o nemačkoj istoriji. Nakon Prvog svetskog rata mnogi ljudi su suočivši se sa krizom bivali rastrzani. Remark je kroz roman pokazao kako rat stvara izgubljene generacije, kako osakaćuje živote nevinih ljudi sa obe strane ratišta. Propadanje svih sfera društva, koje je prikazano u romanu, rezultat je poraza Nemačke u Prvom svetskom ratu. Odatle potiču sve nevolje za trojicu junaka, Roberta, Ota i Lenca, ali i Patricije koja se sasvim slučajno useljava u Robertov život. Potpuni nered, kriza, siromaštvo, nedostatak nade, razočarenja, odanost alkoholu  - sve su to elementi koji prate život ne samo junaka ovog romana, već kompletno nemačko društvo u to vreme. Verovanje je nestalo, a vera je ono što je narod tražio. U romanu Remark prikazuje i fašiz

POZORIŠNI ROMAN

Слика
“Pozorišni roman“ Bulgakova je autobiografska priča. Zbog toga, da bi razumeli ovaj roman, nepohodno je poznavati piščevo delo, odnosno nepohodno je poznavaki sva događanja vezana za dramski tekst Molijer kojeg je Bulgakov pisao za MHAT. U pitanju je jedan od najznačajnijih epizoda u životu Bulgakova koja ga je, zašto to ne reći, n jedan čudan način trajno vezala za pozorište. Bulgakovljev Molijer je u vreme kada je nastao među književnicima, književnim kritičarima i poklonicima tetara izazvao oštre, polemične tonove. Dok su jedni smatrali da se radi o savremenom dramskom tekstu vrednog pažnje, drugi su govorili da je u pitanju bezvredan tekst opisujući ga kao delo sa spoljnim sjajem ali sa lažnom sadržinom. Koliko je Bulgakovljev Molijer teško ugledao svetlo dana kao pozorišna predstava govori podatak da je u MHAT-u održano 290 proba dok se nije došlo do premijere. Ni nakon premijere u MHAT-u strasti se nisu stišavale, pa je tako u mnogim pozorištima bio obustavljen rad na predstavi

BELA GARDA

Слика
U romanu „Bela garda“, koji je imao burnu istoriju nastanka i življenja, Mihail Afanasijevič Bulgakov postavlja niz pitanja, problema koji su relevantni za njegovo vreme, ali će u isto vreme, ispostaviće se, biti relevantni i za buduća vremena. Revolucionarni događaji u Ukrajini s kraja 1918, i početkom 1919. godine   su u središtu zbivanja romana, i ti događaji pomažu da se kroz njih pokažu najbolje i najgore ljudske osobine. Kroz čitav roman posmatramo porodicu Turbin, koju čine tri člana Aleksej, doktor, njegova sestra Jelena i njegov brat Nikolka. Većina problema, pitanja koje je Bulgakov u romanu otvorio otkrivaju se na primerima članova ove porodice. Pitanje moralnog izbora zauzima ključno mesto u problematici. Svaki junak bira kako će živeti - po savesti ili uprkos tome. Na primer, Turbini biraju život u svojoj domovini uprkos okolnostima, jer im je čast važnija od života. S druge strane, Jelenin muž Talberg beži u inostranstvo. Beđi iz opasnosti u nepoznato kao pacov. Problem