- Na marginama Unosnog mesta - Dok čitate komediju Unosno mesto, Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog jedno pitanje će vam se svakako početi vrzmati po glavi. To pitanje glasi – Ko vam je bliži Vasilije Nikolajevič Žadov ili Akim Akimovič Jusov? Ne treba brzati sa odgovorom jer odgovor nije nimalo jednostavan. Dok ste sami sa knjigom sigurno je da će vam ideje koje proklamuje Žadov biti bliže. Njegovo razmišljanje o nepomirljivosti sa svim onim porocima i gadostima koji ubijaju veru u čoveka biće vam veoma bliski, čak šta više te misli ćete osećati kao svoje, kao deo svog identiteta. Ali, to je samo dok ste sami sa knjigom, dok ne zakoračita u svet među ljude. Kada zakoračite na pozornicu belog dunjaluka tada ćete uvideti da to što vam je do skora bilo blisko, što ste smatrali za vaše ubeđenje sada će vam se činiti tako daleko od vas. Kada vas pritisne životna svakodnevica onda ćete sebe stavljati pred bezbroj iskušenja. Postavićete tada sami sebi pitanje da li vredi biti vera...
"Počinjem ovu svoju priču, nizašta, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, s dalekom nadom da će se naći neko rješenje kad bude račun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji što čeka kao izazov." Meša Selimović, "Derviš i smrt"