Godinama mi je mađarska književnost ostajala ispod čitalačkog radara. To je bilo sve dotle dok nisam pročitao ISTORIJU MAĐARSKE KNJIŽEVNOSTI, u izdanju Matice srpske, koje su za naše govorno područje pripremili Imre Ban, Janoš Barta i Mihalj Cine. Tada sam uzeo da pročitam mnoga dela mađarskih pisaca kao što su Miksat Kalman, Jožef Katona, Jožef Etveš, Mor Jokai ali i mnogi drugi. U mnoštvu pravih književnih bisera izvdvojio se roman „Zlatni čovek“ (na mađarskom „Az arany ember“) od Mor Jokaia. Prema onome što sam pročitao i čuo ovaj pisac je stvorio čitalačku publiku u modernom smislu. Dela Jokaia su se dugo čitala dobrovoljno, a pre dvadesetak godina njegovi romani su bili na visoko kotirani u anketi Velike knjige. Međutim, sada sledi ono što mi se učinilo interesantnim. U nekoliko razgovora koje sam vodio sa ljudima koji vrlo dobro poznaju mađarsku književnost jasno mi je sugerisano da popularnost Jokaia nestaje, današnjim čitaocima je sve teže da se nose sa njegovim spisima. Ako je tako, onda se sa pravom može postaviti pitanje; Može li se Mor Jokai i danas smatrati modernim piscem, ili „samo” jednim od klasika? Ako uporedimo sa drugim piscima koji su stvarali u XIX velu, Jokaiev jezik je najmanje zastareo među mađarskim pripovedačima. Istovremeno, nema sumnje da vreme izmiče starom piscu, budući da je on predstavljao drugačiji tip svetskog i proznog ideala u odnosu na današnji. Za njega karakterističan veoma spor tempo pripovedanja kažu da je postao teško prihvatljiv bez obzira na kvalitet tog pripovedanja. S druge strane, iako ovog pisca ne čita više ljudi kao ranije, poslednju deceniju i po ponovo se rasplamsa profesionalno interesovanje za ovog pisca. Iz njegovog ogromnog opusa, rani i pozni tekstovi, koji su do sada manje proučavani, deluju sve uzbudljivije. To saznanje celu priču o ovom piscu usmerava ka toma da Jokai ipak ne predstavljo zastareli romantičarski ukus, već je putokaz kako pristupiti pitanjima koja će modernost kasnije pokušati da formuliše poetikom romantičnog romana. Na primer, lik junaka sa podeljenom dušom, koji se može naći u mnogim njegovim kasnijim romanima, ali ga je takođe dobro modelirao Mihali Timar u Zlatnom čoveku. Kako se sve to može preneti čitaocu zavisi ne samo od Jokai, već i od onih koji njegovo delo približavaju čitaocima, odnosno od toga kako se ovaj pisac tretira u književnosti.
Коментари
Постави коментар