ZAPISI U OSAMI

-„Providenca“, režija Egon Savin, Centar za kulturu Tivat - Dok sam boravio u Rusiji, tokom jedne od mnogih šetnji sa jednim mojim poznanikom, inače profesorom književnosti i vrsnim poznavaocem stvaralaštva Čehova, izustih kako je teško razumeti tog pisca. Na tu moju konstataciju, poznanik me je pogledao i sa blagim osmehom na licu reče: “Ne dragi moj, Čehova nije teško razumeti. Ako razumete ovaj narod, razumećete i njega“. Iskreno, odgovor koji dobih nije na mene ostavio neki utisak, ali sa mojim sve dužim boravkom u Rusiji, i kroz svakodnevna druženja sa Rusima shvatih da se u tom odgovoru krije suština razumevanja Čekovljevog skaza. Kada sam pročitao da Egon Savin, pozorišni reditelj velikog renomea, u Centru za kulturu Tivat radi predstavu „Providenca“, koja je nastala kao dramaturška adaptacija Čeholjevog „Ujka Vanje“, istu je uradio Stevan Koprivica, prvo što sam pomislio je to da Savin novom predstavom još jednom baca rukavicu izazova pozorišnoj publici u l...

„ Pozorište je najgeniozniji kompromis čoveka sa samim sobom“ Ronald Harvud Odavno je postalo jasno da pozorište ne može da promeni svet, isto onako kao što ni lepota neće svet spasiti. Ako je to tačno, čemu onda pozorište? U čemu se onda ogleda njegova uloga? Šta pozorište, kao umetnost, može doneti savremenom čoveku? Zašto čovekova pozornost i dalje ište pozorište? Pozorište je povrh svega jedna velika sila. Ta njegova silovitost se ogleda u tome što ono kao umetnost, mimo svih drugih umetnosti, životu gleda pravo u lice. U tom bliskom kontaktu umetnosti i života pozorište stalno proverava životne stavove. Pitanja se otvaraju, a odgovori se traže. U tom proveravanju uvek imamo nova imena, nove predstave, nove festivale – sve to traje i postaje neotuđivi deo savremenog čoveka. Zbog toga je pozorište umetnost koja se ne može ničim zameniti. Ljudi će u pozorištu različito reagovati. To je normalno, jer se radi o ličnom doživaju gledanja u život. Zbog t...