ZAPISI U OSAMI

Minaret u Egeru nekada je bio deo džamije, koja više ne postoji, koja je sazidana tokom vladavine Osmanskog carstva na tim prostorima. To je jedan od tri preživela minareta iz osmanskog doba u Mađarskoj, i najviši i najbolje očuvan. Visok je 40 metara i izgrađen je od crvenog peščara u ranom XVII veku. Ovaj minaret smatra se najsevernijim minaretom preostalim iz osmanske vladavine u Evropi. Unutrašnjost minareta ima spiralno stepenište sa 97 stepenica koje vode do balkona na visini od 26 metara, nudeći panoramski pogled na grad i Egeraku tvrđavu. Danas je minaret očuvan spomenik i značajna turistička atrakcija ovog grada.

Kada sam u januaru ove godine posetio izložbu "Svetla Karavađa. Zora modernosti u evropskom slikarstvu, remek-dela iz kolekcije Roberto Longi" koja je bila organizovana u Nacionalnom muzeju umetnosti Temišvara, u mnoštvu vrednih slika koja posmatrača ostavljaju bez daha, jedna koja je na mene ostavila jak utisak je slika "Poricanje Svetog Petra". U pitanju je delo Hendricka ter Brugghena, jednog od holandskih karavađista. Na slici je prikazan Sveti Petar kako se tri puta odriče Hrista. U pitanju je religijski događaj koji je opisan u sva četiri Jevanđelja. Veruje se da je slikar sliku uradio nakon 1625. godine, u poslednje tri godine svog života. Slika se odlikuje naglašenom igrom svetlosti, baroknim kvalitetom i rešenom senzibilnošću. Sve navedeno predstavlja značajno odstupanje od Ter Brugghenovih ranijih radova. Upravo u potonje rečenom leži draž ove slike.

Mnogo je primera u ljudskoj istoriji koji govore o pogubnom delovanju nestručnih ljudi po društvo i pojedince. Isto tako mnogo je primera gde se takvo delovanje želi sakriti od javnosti. Obično je to slučaj kada politika i lični interesi umešaju prste. S druge strane umetnost kao neumorna potreba čovečanstva, svojim delima i umetničkim izrazom, maše čovečanstvu zastavicom upozorenja na te pogubnosti, na te pojave. Društveno angažovanim delom skreće pažnju javnosti na ono što drugi hoće da sakriju od nje. Jedan od takvih primera je slika „Splav Meduza“ francuskog slikara Teodora Žerikoa.   Žeriko je na ovoj slici ovekovečio stvarni događaj koji se dogodio. U pitanju je sudbina broda „Meduza“ koji je nastradao kod obala Senegala. Kapetan tog broda je bio Šumare. Na brodu je bilo oko 400 putnika i 14 topova. Kapetan, nakon što je brod zadesila nesreća, nije hteo da žrtvuje topove (da ih baci u more) u korist ljudi, i pored toga što je to bila jedina racionalna opcija, već je izdao nar...

U Senti, gradiću na severu Vojvodine, od pre neku godinu je otvorena Mala gradska galerija. Ništa čudnog u tome ne bi bilo, da se sve to ne dešava u vremenu kada na sve strane se isti, ili slični objekti kulture gase. Para za kulturu je sve manje, a ono što se iz državnog budžeta izdvaja namenjeno je za poslušne kulturne radnike, za politički podobne umetnike. Mala gradska galerija u Senti ne dobija sredstava iz državnog budžeta, a još manje se radi o ljudima za koje se može reći da su politički podobni. Zbog toga je potez ljudi koji su osnovali ovu galeriju, i redovno organizuju izložbe u njoj, poduhvat vredan divljenja. Humanistička kultura rođena je onoga dana kada je Terencije izjavio:"Ništa što je ljudsko nije mi strano." Dvadesetak vekova kasnije, flamanski slikar Rubens dao je ovoj misli još dublji smisao:"Ceo svet smatram svojom otadžbinom." Ovu poruku galerije i muzeji prenose svim ljudima sveta služeći se međunarodnim jezikom umetnosti. Tako i Mala gradska...