ГОГОЉЕВО „БАДЊЕ ВЕЧЕ“

Имајући у виду моју изразиту наклоност ка списатељству Николаја Васиљевича Гогоља узео сам уочи овогодишње бадње вечери да прочитам његову причу „Бадње вече“. Нисам ту причу раније читао па сам се из тог разлога искрено радовао првом њеном  читању.

Одмах ћу кренути од краја па ћу рећи да ми се ова по много чему необична прича допала. Допала ми се из једноставног разлога што су у њој на невероватан начин у пуном књижевном колориту преплићу реалност и фантазија. Радња је смештена у селу Дикањки у којем се упоредо са животом простих сељана, који је описан у персонажи украјинског фолклора, свакодневни живот преплиће са магијом. Читалац ове приче је сведок како се кроз историју оживљавају предања и веровања. Тако на пример постоји предање да у бадњој вечери „нечисте силе“ постају посебно активне и да могу урадити све што науме. Управо од тог предања Гогољ је градио фабулу своје приче „Бадње вече“.

Најупечатљивији представник „нечисте силе“ по писцу је пакао који покушава да разним интригама, сплеткама и другим штетним радњама нашкоди добрим људима. У средишту приче са паклом је ковач Вакул. Пакао краде месец, подиже мећаву у сред ведре зимске ноћи, покушава на сваки могући начин да Вакулу узме душу у замену за папуче за Окасну. На крају оштроумни и побожни ковач Вакул издржао је све „паклене замеке“ па је тако испратио у бадњи сат с осмехом на лицу, али и у срцу у неповрат „нечисту силу“ звану пакао. Биће да је писац преточио у прозну реч јеванђеоску мисао по којој вера спашава човека. У причи „Бање вече“ писац је кроз предање поставио још неколико препрека пред човеком од којих је једна дата у виду прелепе Солохе. Испоставиће се на крају приче да је Солоха вештица. Она лети небом на метли, краде звезде с неба и претвара их у животиње. Онај житељ Дикањки који је видео њен задњи реп, видео је слику црне мачке и свиње. Свакако да је део приче са видаром Пацјуком посебно интересантан а са становишта религије и веома поучан. Ради се о човеку који  је по ономе што је у ноћи господњој радио - сличан ђаволу. Пацјук на бадње вече не пости, у његовој кући се на бадње вече пије млеко и једе сметана. Таквим својим понашањем Пацјук је видео, али и осетио све чини „нечисте силе“ у бадњој вечери. И у овом делу Гогољеве приче може се читати још једна јеванђеоска мисао која каже да је много званих, али мало одабраних.

Оживљена персонажа украјинског фолклора даје целој причи изузетно занимљим тон, а саму причу чини веома читљивом. Овакав начин приповедања којем је Гогољ прибегао у причи „Бадње вече“ помогло је писцу да читаоцу пренесе у пуном сјају богатство и особеност народне митологије.