ZAPISI U OSAMI

Postoji slika koja je kada sam je prvi put video u meni izazvala priličnu nelagodu. U pitanju je slika "Sardanapalova smrt" Ežena Delakroa iz 1827.godine. Ako slika i danas, nakon toliko godina izaziva kod posmatrača nelagodu, mogu da zamislim kolika je ta nelagoda bila u vreme kada je slika nastala, a bilo je to vreme romantičarske lepote. Istoričari umetnosti smatraju da je ta slika remek-delo ovog slikara što svakako treba imati u vidu kao nešto od značaja. Postoji verovanje da je Delakroa na stvaranje slike bio potstaknut Bajronovim delom "Sardanapal", koje je objavljeno 1821. godine. Po njemu Sardanapal je bio Asirski kralj koji se suočio s neprijateljima koji su hteli da ga svrgnu sa prestola zbog njegove lascivnosti i apatije. Umesto da se bori, ili u najgorem slučaju da pobegne, on je izvršio samoubistvo. Sada dolazimo do interesantnog detalja a to je da ni u Bajronovim delu, niti u Biblijskom originalu ne spominje se pokolj kraljevih konkubina, što se na sl...

Siguran sam da nema čoveka koji nije primetio na crkvi Notr Dam u Parizu, i ne samo na toj crkvi, zastrašujuće figure. U pitanju su figure koje pretstavljaju mitološke zveri: Gargojle. Da li su oni koji su te skulpture pravili smatrali da su one lepe? U odgonetanju na postavljeno pitanje setih se da postoji jedan spis Svetog Bernarda u kojem je zapisano da takve skulpture nisu ni dobre ni korisne pa samim tim ni lepe, ali da vernici vole da ih posmatraju. Čak i Sveti Bernardo je voleo da ih posmatra i pored toga što ih je osuđivao. Sve to ukazuje da takve skulpture poseduju privlačnu moć. Neočekivano proizilazi da je prikaz čudovišta, u vreme kada je Notr Dam zidan, izgledalo lepo. Da li je nešto lepo zavisi od razdoblja i kulture. Da pojasnim. pretsokratovski filozof Ksenofan iz Kolofona je zapisao: "Kada bi volovi (i konji) ili lavovi imali ruke i mogli rukama da slikaju i stvaraju (umetnička) dela, konji bi likove bogova slikali nalik konjima, goveda nalik govedima, a njihova t...

Mermerna bista odvratne, ostarele žene prikazuje jednu od boginja sudbine u antičkoj mitologiji, Lahesis. Tri boginje sudbine prema navedenoj mitologiji su: Kloto koja prede, Lahesis koja meri, i Atropos koja makazama seče nit života. Bistu sam fotografisao prilikom posete Muzeju lepih umetnosti u Budimpešti.

Svet umetnosti često u borbi za slobodu izražavanja ide protiv standarda pristojnosti. Zbog toga su u istoriji umetnička dela često bila ućutkavana. Primera pokušaja ućutkavanja slobode umetničkog izražavanja u slikarstvu ima mnogo. Jedan od primera je i slika "Rolla" francuskog slikara  oderniste Anri Žerveksa. Slika je nastala 1878. godine a žiri (čitaj cenzura) nije dozvolila da slika bude  izložena na Salonu jer je nemoralna. Žerveks je na slici prikazao devojku (negde je navedeno da je u pitanju prostitutka) koja gola leži na krevetu nakon seksa sa partnerom (negde je navedeno sa klijentom). Slika nije bila izložena na Salonu, ali je bila izložena u jednoj privatnoj galeriji. Takav stav cenzora je uticao da je slika postala neviđeno popularna, a karijera slikara, koji je tada imao 26 godina, da krene uzlaznom linijom. Ovde treba dodati da je ova slika poslužila kao inspiracija Emilu Zoli za ženski lik u romanu "Nana". Naravoučenije; Nije moguće slobodu govora i...

Pit Mondrijan u svom ateljeu u Parizu 1937. "Dva plava kvadrata na beloj pozadini. Dva para simetričnih, horizontalnih i poprečnih linija. Zar je to slika? To je ljudski život kome su oduzeli razlog da živi. Ispraznili su mu čitav vitalni sadržaj i sveli ga na čistu formu. Odnosno, na niz rutina: ustane, putuje autobusom, uđe u kancelariju ili fabriku, provede osam sati popunjavajući formulare ili udevajući konac u iglu, izađe na ulicu, putuje autobusom. I tako svaki dan, svake nedelje, svakog meseca, svake godine. Život koji je izgubio inovativnost, nadu, iluzije i dušu. Egzistencija koja se pretvorila u puko ponavljanje, u ludačku košulju, u zatvor. Kvadratići su simbol jednog užasnog života. Koncentracionih logora, ćelija, zaglupljujućih poslova, egzistencija bez smisla, tih nesrećnih, proćerdanih sudbina usled svakodnevnih frustracija, polagana smrt. Da bi Mondrijan stigao do te krajnje forme apstrakcije, do tog slikarstva koje je geometrija - život morao da dođe do stepena de...

Slika "Inspiracija slikara" Jaceka Malčevskog iz 1897. godine duboko uranja u psihu umetnika. Slika predstavlja dramatičan prizor u kojem ženska muza, obučena u poderanu odeću, ali koja, ipak, odiše gracioznošću, stoji ispred štafelaja otelovljujući izvor umetnikove kreativnosti. Njeno držanje i pogled prema gore ukazuju na božansku inspiraciju, dok njen bedan izgled odražava žrtve vezane za umetničko putovanje. Lik slikara, sedi vidno mučen, otkriva emocionalni danak i egzistencijalnu borbu iza kreativnog procesa. Ovo delo živo prikazuje napetost između inspiracije i očaja koji pokreće umetnost.  

Jednom prilikom Milan St. Protić je rekao kako su mu u mladosti dela Tomasa Mana bila strana, da bi kasnije bio opčinjen tim piscem. Nešto slično se i kod mene dogodilo. Uvek rado u ruke uzimam neko delo ovog pisca, kojeg smatram suptilnim majstorom jezika. Poslednji roman Tomasa Mana je „Ispovest varalice Feliksa Krula“. Za razliku od mnogih njegovih dela pisanje ovog romana se proteglo na mnogo godina, a da, opet, roman nije završen. Man je pisanje ovog dela započeo 1905. godine, a okončao je pisanje 1954. godine, godinu dana pred smrt. I pored toga što je roman završen, on ipak nije okončan onako kako je Man u svojim beleškama koncipirao. Roman je ostao širom otvoren. Svestan da roman neće biti završen onako kako je mislio Man je zapisao: „Šta ako roman ostane širom otvoren? Po mom mišljenju to ne bi bila nesreća.“ Kažu da su najbolje knjige one koje nemaju kraj, one koje ostavljaju čitaocu mogućnost da sam domašta šta se na kraju dogodilo. U tom smislu roman „Ispovest varalice Feli...