Пређи на главни садржај

SARDANAPALOVA SMRT

Postoji slika koja je kada sam je prvi put video u meni izazvala priličnu nelagodu. U pitanju je slika "Sardanapalova smrt" Ežena Delakroa iz 1827.godine. Ako slika i danas, nakon toliko godina izaziva kod posmatrača nelagodu, mogu da zamislim kolika je ta nelagoda bila u vreme kada je slika nastala, a bilo je to vreme romantičarske lepote. Istoričari umetnosti smatraju da je ta slika remek-delo ovog slikara što svakako treba imati u vidu kao nešto od značaja. Postoji verovanje da je Delakroa na stvaranje slike bio potstaknut Bajronovim delom "Sardanapal", koje je objavljeno 1821. godine. Po njemu Sardanapal je bio Asirski kralj koji se suočio s neprijateljima koji su hteli da ga svrgnu sa prestola zbog njegove lascivnosti i apatije. Umesto da se bori, ili u najgorem slučaju da pobegne, on je izvršio samoubistvo. Sada dolazimo do interesantnog detalja a to je da ni u Bajronovim delu, niti u Biblijskom originalu ne spominje se pokolj kraljevih konkubina, što se na slici vidi. Tako ispada da je Delakroa dao neku vrstu dodatka Bajronovim delu. Šarl Bodler je ovaj dodatak nazvao Delakroovom „ljubavlju za krvoprolićem". Bilo kako bilo, dok gledam ovu sliku u njoj vidim muško nasilje i nemoć žene. Valjda iz tog razloga se u meni javlja nelagoda.


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ГОГОЉЕВ „ШИЊЕЛ“ – ПРИЧА О УНИШТАВАЊУ „МАЛОГ ЧОВЕКА“

Основна идеја приповетке „Шињел“ је прича о „малом човеку“, који је осакаћен и опљачкан од стране државе. У једном, усудио би се рећи, сјајном прозном колориту, сатканом од игре речи, Гогољ је скоро до савршенства на светло дана изнео своју запитаност, своју забринутост о страдању „малог човека“ у суровом свету. Прича о Акакију Акакијевичу Башмачкину, главном јунаку, је прича о човеку, о његовом животу и смтри која наступа под налетом друштвених околности. Бирократски државни апарат доводи човека у стање тупости, до тога да човек губи смисао сопственог постојања. Живот човека у бирократском апарату се своди на досадне и смешне државне папире. Своди се на живот без живота. Због тога не изненађује једна врста „просветљења“ којем приступа Акакиј Акакијевич приликом сазнања да је потребно да сашије нови шињел. Тај нови шињел постаје нешто због чега човек почиње да живи, постаје нешто чему се човек, после обиља безнађа, почиње надати, постаје нека ствар којој се човек, услед све муке ...
Постави коментар
Прикажи све

BELE NOĆI – DOSTOJEVSKI

- Memoari sanjara - Podnaslov romana Dostojevskog „Bele noći“ glasi „Sentimentalni roman“. „Bele noći“ jesu zapravo to, sentimentalna priča. Danas, u vremenu u kojem živimo u kojem pojam „sentimentalnost“ ima pogrdnu konotaciju nije na odmet pokušati, kroz čitanje ovog romana, u sebi probuditi, ili otkriti mentalnu organizaciju iskrenog saosećanja. Možda će u nama probuđeno, ili pronađeno to osećanje pomoći da razumemo glavnog junaka  ovog romana, a samim tim da razumemo i mnoge druge „sanjare“ koji obitavaju tu oko nas koje ili ne primećujemo, ili ih ne želimo primetiti. Koje ako i primetimo doživljavamo kao nekog ko nije iz ovog vremena. Na kraju, možda smo i mi sanjari? Iz tog razloga možda nam čitanje ovog romana može pomoći da sami sebe razumemo? Radnja romana je smeštena u Sankt Peterburgu u vreme kad nad ovim gradom lebde bele noći. Ko je glavni junak romana „Bele noći“? To je dvadesetšestogodišnji mladić, siromašni državni činovnik sa malom platom, koji živi u mal...
1 коментар
Прикажи све

KRATKO RAZMIŠLJANJE O ROMANU „MAJSTOR I MARGARITA“

Roman "Majstor i Margarita" centralno je delo u književnom opusu M.A. Bulgakov a . Roman i ma zanimljivu umetničku strukturu: radnja romana se odvija u tri različite ravni. Prva ravan je realistični svet života Moskve tridesetih godina, druga ravan je svet koji čitaoca vodi u daleka vremena i događaje opisane u Bibliji, i na kraju, treća ravan je fantastični svet Volanda i njegovih veština. Karakteristika razvoja zavere u romanu je kršenje uzročno-posledičnih odnosa (iznenadnost, apsurdnost, nedoslednost) likova u romanu. Roman počinje u Moskvi, na Patrijaršijskom ribnjaku, gde se sastaju predsednik upravnog odbora jednog od najvećih moskovskih književnih udruženja MASSOLIT Mihail Aleksandrovič Berlioz i mladi pesnik Ivan Bezdomni. Suptilna Bulgakova ironija prožima svako poglavlje romana. Već u prvim redovima romana postoji parodija na kratice koje su bile u modi u tim godinama i ponekad nespretne skraćenice, a koje naglašavaju pripadnost klasi nepovoljnih književ...
1 коментар
Прикажи све