Knjiga "Psiha i Eros" Lune Maknamare čitaoca uzbudljivo vodi kroz izmaštanu priču o ljubavi, koja svoje korene povlači iz grčke mitologije, mada je po izvoru oslonjena na priče Metamorfoze i Zlatni magarac Lucija Apuleja iz drugog veka naše ere. Sudar svetova bogova i smrtnika, carstva živih i carstva mrtvih. Spisateljica vešto kroz fabulu čitaoca suočava, poput sopstvenog lika u ogledalu, sa tri izraza koja Grci imaju za ljubav; filia, agape i eros.
Mitovi nisu zapisani, oni se prenose sa kolena na koleno, iz veka u vek, iz milenijuma u milenijum pa je tako i Luna Maknamara dala sebi spisateljsku slobodu da ljubavnu priču između Psihe i Erosa dodatno izmašta, dajući toj priči, pored nama poznatih bogova, ljudski oblik. Kao da nam Maknamara poručuje da prava ljubav nije nešto što se hoće ili neće, već da je ona nešto što se mora ili ne može. Svakako treba dodati da je stil kojim je roman pisan učinjen značajan korak da čitalac stranice prosto guta, da sa nestrpljenjem, zašto prećutati i uzbuđenjem, čeka svaku narednu situaciju, nove okolnosti koje stoje na putu ljubavi Psihe i Erosa. Na jedno mestu u romanu Luna Maknamara kaže: "Onaj ko nije spoznao patnju, taj ne zna šta znači voleti." Možda se u potonje iznetom citatu krije ključ za odgonetanje velike tajne koja se zove ljubav, ali ne ona ljubav koja ruši, koja svojom zlobom pustoši, koja ubija, već ona ljubav koja čoveka nadahnjuje lepim, boljim. Možda je i samozaljubljenost, onako kakva je Afrodita bogilja ljubavi, najveća prepreka ostvarenju prave ljubavi. Knjiga "Psiha i Eros" Lune Maknamare svakako ne spada u red vrhunskih dela svetske književnosti, ali je svakako knjiga koju treba pročitati, ako ni zbog čega drugog ono zbog toga što se čovek nakon što zatvori poslednju stranicu knjige oseća, nekako, lepo.
Коментари
Постави коментар