BUNTOVNA LEPOTA NASTASJE FILIPOVNE

Snažna poruka romana Idiot oličena je u tragičnoj sudbini Nastasje Filipovne. Uloga Kneza Miškina u toj sudbini je velika. Od prvog susreta kneza s Nastasjom Filipovnom - bilo je to u vozu tokom razgovora sa Rogožinim kad je prvi put slušao o toj ženi - pa sve do kraja prema knezu su išle veoma jake poruke nad kojima je knez ostao nem. Stajao je iznad uzdignuta lica kao da je na taj način želeo da kaže da on ne može, i ne želi da bude učesnik grešnog života na zemlji. U odnosu između Kneza Miškina i Nastasje Filipovne ima i tragedije i satire i lirike. Lik ove heroine, za koju se u romanu na jednom mestu kaže „Buduća kraljica“, možda je jedan od najtragičnijih ženskih likova, ne samo u ruskoj već i u svetskoj proznoj književnosti.

Ono što je knez slušao o Nastasji Filipovnoj prilikom dolaska u Rusiju potvrdilo se kad je domu Generala Jepančina video portret Nastasje Filipovne. Kneževa nemoć pred onim što je na portretu video dalo je naslutiti u kom pravcu će njihov odnos krenuti. Taj prvi susret s lepotom je porazio Kneza Miškina. Ne samo porazio već i usmerio pravac njihovog odnosa. Za Kneza Miškina, Nastasja Filipovna je žena izuzetne lepote s očima duboko zamišljenim i tužnim, ali iz kojih izbija velika strast. „Neverovatna lepota“  - govorio je knez gledajući portret Nastasje Filipovne. „Uveren sam da njena sudbina neće biti obična. Lice veselo, a opet tako mnogo stradalo. Ovo je strašno ponosno lice, a ja ne znam da li je to dobro. Kad bi bilo dobro, svi bi bili spašeni.“ Iz ovih reči Knaza Miškina kao da izlazi nasluta njene sudbine, po kojoj Nastaja Filipovna ima i ponos i dobrotu, ali da to ipak neće uspeti da sačuva.  

Ne samo za Kneza Miškina, već za sve junake ovog romana Nastasja Filipovna je u isto vreme žena puna ponosa, prezira i mržnje ali, i dalje nekako čudesno naivna. Njena čudna lepota je čak nepodnošljiva. Prateći opise njenog lika čitalac uviđa da se iza te lepote krije ogromna patnja. Dok u svojoj uobrazilji stvaramo sliku lika Nastasje Filipovne uviđamo da je to priča o lepoti, lepoti koja je osramoćena i uvređena. To je priča o lepoti koja je raspeta. To je ružna priča o spajanju nespojivog – lepote i novca. To je priča o lepoti koja u svoje ime zove na osvetu. To je priča o preziranju sramote, ali i priča u kojoj lepota moli za milost. To je priča o „buntovnoj lepoti“! Za Adelaidu Jepančinu lepota Nastasje Filipovne je snaga koja može svet da preokrene.

„Lepota će spasiti svet!“ je jedna od misli Kneza Lava Nikolajeviča Miškina. Ali, kao i druge misli Kneza Miškina tako je i ova misao u dubokoj suprotnosti s realnošću. Lepota ne da neće spasiti svet, već će ga uništiti. Bunt Nastasje Filipovne je njen nemoćni pokušaj osvete prema društvu. Nastasja Filipovna završava u bezumlju. Osećaj nepodnošljivog mešanja lepote i bezumlja ne lomi samo srce Kneza Miškina, već i svakog čitaoca. Zbog lepote čovek postaje ljut na sve oko sebe, postaje lud od besa.

Nastasja Filipovna je sve oko sebe dovela do ludila. Nju je počeo da ubija baron Afanasij Ivanovič Trocki, a završio Rogožin njen kupac. Ubijena lepota, odgovara prelepoj statui. Moć novca trijumfalno maršira Iplitovim i našim svetom. Moć novca rađa i množi zločine. Sve se kupuje i prodaje: slava, moć, hrabrost, ime. Sve, sem lepote. Lepta se ne može ni kupti, ni prodati.

Lepota je nepodmitljiva i neuhvatljiva velika tajna!