Пређи на главни садржај

MOJA PRIČA

- Motivi iz romana Braća Karamazovi -

“Bojažljiv, go i divalj, krio se
Troglodit u stenovitim pećinama
Skitao se nomad po poljima
i polja pustošio.
Grozni zverolovac, sa kopljem i strelama
jurio je po poljima
teško onome koga talasi izbace
na nemile obale.
Sa olimpijskih vrhova silazi mati
Cerera za ukradenim Prozerpinom
divlji svet leži pred njom.
Tamo nige za boginju nema ni skloništa
ni dočeka, niti hramovi svedoče o
poštovanju bogova.
Poljski plodovi i slatko grožnje
ne blistaju se na gozbama
samo se puše ostaci od telesa
na krvavim oltarima.
I kud god se tužnim pogledom Cerera okrene
ona svuda vidi čoveka u dubokom poniženju.
Nemoj misliti, Aljoša, da sam ja samo prostak u oficirskom činu, koji pije konjak i živi u razvrtatu. Ja, baćuška, samo o tome mislim, o tom poniženom čoveku, zato što sam i sam takav čovek.

Da bi se čovek iz niskosti s dušom moga podići, neka s drevnom majkom zemljom stupi u savez večiti. Ali kako ja da stupim u savez sa zemljom zanavek? Ja zemlju ne ljubim. Ja joj ne param grudi. Ja idem, a ne znam da li sam u smrad pao i sramotu ili svetlost i radosti. Eto gde je nevolja, sve je na svetu zagonetka. I kad mi se dešavalo da tonem u najdublji sram razvrata, a meni se samo to i dešavalo, onda sam uvek tu pesmu o Cereri i čoveku čitao. A da li m je ona ispravljala? Nikada. Zato što sam ja Karamazov. Zato što kad ja jednom poletim u bezdan, onda letim strmoglavice, i to sa stopalima naviše, i čak sam zadovoljan što u tako ponižavajućem položaju padam i smatram to za sebe kao nešto lepo.

Neka sam proklet, neka sam nizak i podao, ali neka i ja ljubim porub odeće u koju se oblači Bog moj. Neka u isto vreme idem i đavoljim tragom, ali ja sam ipak tvoj sin, Gospode, volim te, i osećam radoset bez koje svet ne bi moga da postoji.“

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ГОГОЉЕВ „ШИЊЕЛ“ – ПРИЧА О УНИШТАВАЊУ „МАЛОГ ЧОВЕКА“

Основна идеја приповетке „Шињел“ је прича о „малом човеку“, који је осакаћен и опљачкан од стране државе. У једном, усудио би се рећи, сјајном прозном колориту, сатканом од игре речи, Гогољ је скоро до савршенства на светло дана изнео своју запитаност, своју забринутост о страдању „малог човека“ у суровом свету. Прича о Акакију Акакијевичу Башмачкину, главном јунаку, је прича о човеку, о његовом животу и смтри која наступа под налетом друштвених околности. Бирократски државни апарат доводи човека у стање тупости, до тога да човек губи смисао сопственог постојања. Живот човека у бирократском апарату се своди на досадне и смешне државне папире. Своди се на живот без живота. Због тога не изненађује једна врста „просветљења“ којем приступа Акакиј Акакијевич приликом сазнања да је потребно да сашије нови шињел. Тај нови шињел постаје нешто због чега човек почиње да живи, постаје нешто чему се човек, после обиља безнађа, почиње надати, постаје нека ствар којој се човек, услед све муке ...
Постави коментар
Прикажи све

KOCKA, IGRA SUDBINE

- Motivisano romanom „Kockar“ - Teško da se danas može naći neko ko je ljubitelj ruske prozne klasike a da ne zna da je Dostojevski svoj roman   „Kockar“ napisao za neverovatnih 26 dana. Isto tako poznato je da je Fjodor Mihajlovič kroz ovaj roman upoznao svoju buduću suprugu Anu Grigorijevnu Snitkinu, ženu koja će mu tokom celokupnog njegovog života biti siguran oslonac i verni pratilac.   Mnogi su skloni reći, među takve i ja spadam, da je roman „Kockar“ u osnovi autobiografski roman. Tako ga treba i posmatrati i čitati. U svom romanu „Kockar“, ili kako na ruskom glasi „Игрок“ , Dostojevski do savršenstva secira , poput najboljeg hirurga, kockarovo telo, i ne samo telo već i njegovu dušu. Šta se krije iza romana koji ima tako jednostavan naslov? Strast! Strast je inspirisala Dostojevskog da napiše ovaj roman. Strast prema kocki koja je vremenom prešla u pošast. Toj stratsti, toj pošasti Dostojevski je bio slepo odan sve do svoje sedme decenije života. Dug je to per...
Постави коментар
Прикажи све

BELE NOĆI – DOSTOJEVSKI

- Memoari sanjara - Podnaslov romana Dostojevskog „Bele noći“ glasi „Sentimentalni roman“. „Bele noći“ jesu zapravo to, sentimentalna priča. Danas, u vremenu u kojem živimo u kojem pojam „sentimentalnost“ ima pogrdnu konotaciju nije na odmet pokušati, kroz čitanje ovog romana, u sebi probuditi, ili otkriti mentalnu organizaciju iskrenog saosećanja. Možda će u nama probuđeno, ili pronađeno to osećanje pomoći da razumemo glavnog junaka  ovog romana, a samim tim da razumemo i mnoge druge „sanjare“ koji obitavaju tu oko nas koje ili ne primećujemo, ili ih ne želimo primetiti. Koje ako i primetimo doživljavamo kao nekog ko nije iz ovog vremena. Na kraju, možda smo i mi sanjari? Iz tog razloga možda nam čitanje ovog romana može pomoći da sami sebe razumemo? Radnja romana je smeštena u Sankt Peterburgu u vreme kad nad ovim gradom lebde bele noći. Ko je glavni junak romana „Bele noći“? To je dvadesetšestogodišnji mladić, siromašni državni činovnik sa malom platom, koji živi u mal...
1 коментар
Прикажи све