Пређи на главни садржај

АНА КАРЕЊИНА ИЗМЕЂУ МУЖА И ЉУБАВНИКА

Такав је свет: нехуман и суров. Судбина Ане Карењине је судбина два човека. Први човек је Алексеј Александрович Карењин, представник вишег сталежа, бирократије Петерсбурга. Толстој је Карењина осмислио као позитивну особу. Кроз Карењина аутор романа говори о важности породичних веза, као и о светости мајчинске дужности. Међутим, није само Карењин страдалник, већ је то и Ана. Она за ту патњу криви мужа. У очима свих јунака романа, осим Ане, Алексеј Александрович Карењинн је интелигентан, образован, и, без сумње, дубоко пристојна особа. Њега осуђује једно Ана. Можда зато што га не воли, и никада га није ни волела, а можда и због тога што га зна боље од других. На једном месту у роману Ана каже "Наравно, он је увек у праву, он је хришћанин, он је великодушан .. Они кажу да је верник, моралан, поштен, интелигентан човек ! Али они не виде оно што ја видим. Они не знају како је задавио осам година мог живота ... да никада није размишљао о томе да поред себе има жену којој је потребна љубав ".

Није истина да њихов однос није био добар. Ана не жели да га се сети. Али Карењин памти. У сцени у којој Ана признаје  мужу све, видимо скамењенио лице Карењина. Сву његову патњу Толстој закључава и само у два наврата отвара душу Карењина пред читаоцем. Тешко обманутом мужу, је порука коју генијално преноси аутор, само у једној речи, коју Карењин не може да изговори: "Пеле ... педе ... пелестрадал". Карењин јесте трагична личност. Карењин дубока осећања према Ани показује док она лежи болесна у постељи. Он је плакао заједно са Вронским, да би следећег дана рекао “Молим Бога да не искористите моју срећу праштања...Могу ме газити у блату, могу да будем предмет подсмеха али никада Вам нећу рећи срамотну реч.”
До тог тренутка гроф Вронски је лако пролазио кроз живот. Представник “златних младића”, сјајан војник, у свом окружењу “морална” личност: јачем мора да плати слабији нека чека; људе не може да лаже, али зато жене може, увреде не може да опрости, али друге може да вређа. Гроф Вронски је волео друштво, каријеру и жене. Ниједан од та три елемента по њему није елеменат брака. Код грофа Врoнског постоји многo лажног сјаја којим је прво преварио Кити, а затим и Ану. Познанство са Аном је доста променило у животу Вронског. За добро Ане он је спреман све да уради осим да буде супруг и отац. То што он не жели, жели Ана. То се најбоље може видети када се у његовој близини нађе Серјожа, Анин син. Присуство тог детета је код Вронског увек изазивало осећај безразложног презира. Љубав према себи је највећа и најдубља љубав коју Вронски у себи носи.

Док лежи у болесничкој постељи Ану највише боли великодушност Карењина. Ко је већи човек – Карењин или Вронски? Карењин је, поред свих мана, и даље муж и отац, Вронски не жели да буде ни једно, ни друго. Са Карењином је породица могућа, са Врoнским није јер он то не жели. Проблем је у томе што Ана није волела мужа, зато није била ни фер према њему. После свега Карењин се окренуо, био је исмејан, посебно након одласка Ане и Вронског у иностранство. Ни Ана, али ни Вронски нису могли да опросте Карењину његову великодушност. Карењин је схватио да ће га људи уништити, исто онако као што пас у болу уништи мачку. На свету није било човеко који би разумео његову патњу. Положај у којем се нашао водиће Карењина до спознаје неважности живота којег је живео. Шта може бити горе? Та мисао ће га морити све до Анине смрти.

Карењин је на сахрани узео дете и није био сам. Шта је са Вронским? Нема сумње да је Вронски волео Ану, али како ју је волео? Након што се Ана разишла са мужем за Вронског је срећа била већ прошла. Више од свега Вронски се плашио губитка самопоштовања. То је био кредит на којем је живео, на којем је градио каријеру и живот. Љубав коју је понудио Ани лишила га је промоције као атрактивног мушкарца, довела га је до тога да је поднео оставку у гарнизону. Та служба је била једна всрта сервиса Вронског због којег је био спреман и да умре.

После смрти Ане гроф Вронски одлази у рат са Турцима. Живот му није више био сладак. Његова мајка сећајући се Ане говорила је: “Она је убила два добра човека. Њеног мужа и мог несрећног сина.” Можда је и у праву. Али мислим да Аниног живота није коштао ни Карењин ни Вронски већ њено не сналажење у свету који је нехуман и суров.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ГОГОЉЕВ „ШИЊЕЛ“ – ПРИЧА О УНИШТАВАЊУ „МАЛОГ ЧОВЕКА“

Основна идеја приповетке „Шињел“ је прича о „малом човеку“, који је осакаћен и опљачкан од стране државе. У једном, усудио би се рећи, сјајном прозном колориту, сатканом од игре речи, Гогољ је скоро до савршенства на светло дана изнео своју запитаност, своју забринутост о страдању „малог човека“ у суровом свету. Прича о Акакију Акакијевичу Башмачкину, главном јунаку, је прича о човеку, о његовом животу и смтри која наступа под налетом друштвених околности. Бирократски државни апарат доводи човека у стање тупости, до тога да човек губи смисао сопственог постојања. Живот човека у бирократском апарату се своди на досадне и смешне државне папире. Своди се на живот без живота. Због тога не изненађује једна врста „просветљења“ којем приступа Акакиј Акакијевич приликом сазнања да је потребно да сашије нови шињел. Тај нови шињел постаје нешто због чега човек почиње да живи, постаје нешто чему се човек, после обиља безнађа, почиње надати, постаје нека ствар којој се човек, услед све муке ...

BELE NOĆI – DOSTOJEVSKI

- Memoari sanjara - Podnaslov romana Dostojevskog „Bele noći“ glasi „Sentimentalni roman“. „Bele noći“ jesu zapravo to, sentimentalna priča. Danas, u vremenu u kojem živimo u kojem pojam „sentimentalnost“ ima pogrdnu konotaciju nije na odmet pokušati, kroz čitanje ovog romana, u sebi probuditi, ili otkriti mentalnu organizaciju iskrenog saosećanja. Možda će u nama probuđeno, ili pronađeno to osećanje pomoći da razumemo glavnog junaka  ovog romana, a samim tim da razumemo i mnoge druge „sanjare“ koji obitavaju tu oko nas koje ili ne primećujemo, ili ih ne želimo primetiti. Koje ako i primetimo doživljavamo kao nekog ko nije iz ovog vremena. Na kraju, možda smo i mi sanjari? Iz tog razloga možda nam čitanje ovog romana može pomoći da sami sebe razumemo? Radnja romana je smeštena u Sankt Peterburgu u vreme kad nad ovim gradom lebde bele noći. Ko je glavni junak romana „Bele noći“? To je dvadesetšestogodišnji mladić, siromašni državni činovnik sa malom platom, koji živi u mal...

KRATKO RAZMIŠLJANJE O ROMANU „MAJSTOR I MARGARITA“

Roman "Majstor i Margarita" centralno je delo u književnom opusu M.A. Bulgakov a . Roman i ma zanimljivu umetničku strukturu: radnja romana se odvija u tri različite ravni. Prva ravan je realistični svet života Moskve tridesetih godina, druga ravan je svet koji čitaoca vodi u daleka vremena i događaje opisane u Bibliji, i na kraju, treća ravan je fantastični svet Volanda i njegovih veština. Karakteristika razvoja zavere u romanu je kršenje uzročno-posledičnih odnosa (iznenadnost, apsurdnost, nedoslednost) likova u romanu. Roman počinje u Moskvi, na Patrijaršijskom ribnjaku, gde se sastaju predsednik upravnog odbora jednog od najvećih moskovskih književnih udruženja MASSOLIT Mihail Aleksandrovič Berlioz i mladi pesnik Ivan Bezdomni. Suptilna Bulgakova ironija prožima svako poglavlje romana. Već u prvim redovima romana postoji parodija na kratice koje su bile u modi u tim godinama i ponekad nespretne skraćenice, a koje naglašavaju pripadnost klasi nepovoljnih književ...