ODA DRUGARSTU I LJUBAVI U ZLOM SVETU

Erih Marija Remark je roman „Tri ratna druga“ napoisao 1936. godine. Radnja romana je smeštena u dvadesete godine prošlog veka u jednom nemačkom gradu, u vreme kada je svetska ekonomska kriza počela da uzima maha. Priča iz romana je u stvari priča o nemačkoj istoriji. Nakon Prvog svetskog rata mnogi ljudi su suočivši se sa krizom bivali rastrzani.

Remark je kroz roman pokazao kako rat stvara izgubljene generacije, kako osakaćuje živote nevinih ljudi sa obe strane ratišta. Propadanje svih sfera društva, koje je prikazano u romanu, rezultat je poraza Nemačke u Prvom svetskom ratu. Odatle potiču sve nevolje za trojicu junaka, Roberta, Ota i Lenca, ali i Patricije koja se sasvim slučajno useljava u Robertov život. Potpuni nered, kriza, siromaštvo, nedostatak nade, razočarenja, odanost alkoholu  - sve su to elementi koji prate život ne samo junaka ovog romana, već kompletno nemačko društvo u to vreme. Verovanje je nestalo, a vera je ono što je narod tražio. U romanu Remark prikazuje i fašizam u nastajanju, a žrtva socijane kataklizme je Lenc koji je stradao od metka iz pištolja jednog od onih kjoji su počeli da veruju u ideju fašizma. Ideja romana je antimilitaristička, sa humanitarnom porukom iz koje izbija opomena budućim generacijama o tome kako rat može ne samo uništiti, čoveka, već ga i trajno unakaziti.

Roman nesumnjivo ima tragičan prizvuk sa dubokim značenje, koje dolazi otuda što poruka koju šalje ni do dan danas nije izgubila na značenju. Robertova ljubav prema Patriciji umire zajedno sa Patricijom. Pojava Patricije na početku romana sasvim slučajnu, je zapravo pojavljivanje nade da se čovekov život, posle svega što je proživeo i doživeo u Prvom svetskom ratu i osećaja izgubljenosti, može promkeniti. Nakon smrti Patricije Holman umire i nada u bolje sutra, u spasenje čovekovo te ostaje osećaj da je čovek ponovo zaronjen u mrak i beznađe. Patricija je bila oaza usred haosa. U njenom društvu su se i Robi, i Oto, i Lenc, i Ferdinad, i i gospođa Zaposlovska i svi ostali junaci romana osećali sretno, spašeno i veselo. Ali njima nije bilo suđeno da nađu mesto u svetu koji je nastajao. Nije bilo mesta za njih u svetu koji će za par godina ponovo zakoračiti u ratne strahote. Robert i Oto nisu uspeli da izgrade novi život. Ostali su na sredokraći vremeni. Ostali su ljudi koji pripadaju vremenu kojeg više nema, a sadašnji svet ih nije hteo. Kraj romana je nagovestio novu tragediju, ali ne direktno već kroz osećaj i Robertove reči: „Svanuo je novi dan. Sve je isto samo nje više nema.“

Ono što ovaj roman posebno čini lepim jeste privrženost tri ratna druga jedan drugome. Bila su to tri tela, ali sa istom dušom. Ako bi koristio Dimine reči onda bi se taj odnos mogao opisati rečenicom. „Svi za jednog, jedan za sve.“ Zapravo, Remark je na jedan način prozno ispisao odu drugarstvu, a uvođenjem Patricije u njihov život, pogotovu Robertov i odu ljubavi. Oda ispevana u zlom svetu. 

Razvijanjem fašističkog pokreta u Namečkoj i dolaskom nacista na vlast Remarkova dela nisu bila poželjna. Nacisti su smatrali da jedan vojnik Vermahta ne sme da ima emocije onako kako to opisuje Remark, te je ovaj pisac bio prokazan i oduzeto mu je nemačko državljanstvo.