POSLE TUĐIH PRIČA, VREME JE DA KREIRATE SVOJU

Živeti zarad ljubavi, biti spreman na sve zarad ljubavi - to se često dešava u životu. Ljubav ne može da nestane, zapravo sa Remarkom ljubav nikada ne nestaje. Heroji blede, ali ljubav zauvek ostaje u njihovim srcima. Zajednička lutanja jačaju naklonost, a teškoće očvršćavaju osećanja. “Noć u Lisabonu” je još jedna dirljiva priču u kojoj Remark, još jednom govori da je sreća biti rođen u bilo kojoj državi, osim u Nemačkoj, u kojoj je nacistička ideologija izbacila racionalnost iz ljudi koji su bili brutalizovani zloćudnom hiperinflacijom, spremni da poveruju svakome da će im obećati bolje sutra. Bez obzira kolika je cena tog boljeg sutra.

U takvoj situaciji nemoguće je konzumirati bilo šta drugo osim alkohola, pa se ne treba čuditi što Remarkovi junaci mogu da piju bez kao bez duše. A ako odluče da ispričaju priču, onda slušaču ostaje samo da sasluša priću i saglasi se sa njom. „Noć u Lisabonu” je roman koji koloritno opisuje Nemačku tokom početka Drugog svetskog rata, to je priča o promenama u odnosu vlasti prema nemačkim emigrantima i neočekivanom slobodom kretanja uz razvijenu naviku da se uvek i svuda bude asertivan.

U ovom romanu Remark je ostao Remark, ne menjajući sebe ni u čemu, noseći jednu večnu priču zapanjujući čitaoca nedostatkom svetlih izgleda. Čitajući ovaj roman prvi put, bićete impresionirani. Čitajući ga po n-ti put, pre ćete uzdahnuti.

Posle tuđih priča, vreme je da kreirate svoju. To će učiniti junaci knjige, ali već u Americi. Remarokvi junaci nemaju mnogo opcija - borili su se za život mnogo godina ranije, i nastaviće da se bore. Njihovi postupci su vođeni očajem, a moralna komponenta svake akcije im ne dozvoljava da deluju u suprotnosti sa osnovnim ljudskim vrednostima.