"BELEŠKE MLADOG LEKARA”

Pripovetku  "Beleške mladog lekara" Mihail Afanasijevič Bulgakov je napisao 1925. godine. Iza imena glavnog junaka pripovetke dr Vladimira Mihajlovča Bomgarda, krije se u stvari Bulagkov koji je završio medicinski fakultet i jedno vreme, uspešno, radio kao lekar pre nego što se okrenu pisanju. Navedena pripovetka se može posmatrati i kao autobiografski skaz Bulgakova. U vreme nastanka pripovetke Mihail Afanasijevič nije bio nov u književnom poslu, iza njega je već bio roman “Bela garda”.

Nakon što je objavljena, pripovetka “Beleške mladog lekara” zadovoljila je i kritičare i čitaoce, jer je jednostavna, ali bogata naracijom priča bila svima razumljiva. Mihail Afanasijevič sa posebnim zadovoljstvom, uz značajnu koloritnost u pisanju opisuje sve što se događa u pričama.

Glavni jinak ove pripovetke je mladić koji je odlučio da svoj život posveti medicini. Isprva, on je plah i neodlučan u svojim postupcima, ali vremenom u borbi sa izazovima on stiče iskustvo, on počinje sticati veru u sebe pri obavljanju zadataka koje mu život postavlja. Kako priče odmiču, tako čitalac  vidi rastući profesionalizam kod mladog lekara.
Najvažnija stvar koju Bulgakov saopštava čitaocima je da osoba sa iskustvom u medicini pre ili kasnije ima neku vrstu odgovornosti za svaki korak koji učini. Na kraju krajeva, lekar je odgovoran za pacijente. Lekar uvek mora da ode do bolesnpg i treba da pomoge ljudima bez obzira kakvo je vreme - ništa ne bi trebalo da bude smetnja. Glavni junak u svoj rad ugrađuje ljubav, brigu i toplinu. Takav odnos lekara prema pacijentu, pomaže pacijentima da se brzo oporave i pružaju dokaz da mladić radi pravi posao.

Prema zapletu pripovetke "Beleške mladog lekara", glavni lik s vremena na vreme je veoma uspešan u svom radu, ali ponekad nailazi na ozbiljne poteškoće. Jednostavno, postoje neke stvari pred kojima je je I lekar, bez obzira na posvećenost poslu, nemoćan. Na primer, u jednom trenutku njegov prijatelj i kolega dr Poljakov propada. O njemu je pisano u okvirupriće "Morfijum". U priči "Mećava" glavni junak nije mogao pomoći mladoj devojci koja je bila bliska njemu i njegovim prijateljima.

Glavni junak stalno ostaje moralno stabilan i pokušava da ne uzme srvu ono što mu se dešava. On ne želi da pobegne i sakrije se od nevolja i ne očajava. Glavni lik hrabro napreduje i ispunjava svoju složenu misiju - spašava živote svih kojima je potrebna njegova pomoć.

Ipak, jedan delić glavnog junaka  se plaši - to je mogućnost nemoći kada se suoči sa nepoznatom bolešću. U cilju savladavanja tog straha lekar se se konstantno razvija, proučava nove i nove metode rada, jednom rečju lekar radi naporno i primenjuje veštine i znanja u praksi.

Pripovetka se sastoji od devet priča koje imaju različio značenja. To su: Čelično rlo, Vatreno kršetnje, Mećava, Mrkli mrak, Zvezdana opsa, Peškir sa izvezenim petlićem, Izgubljeno oko, Ubio sam i Morfijum. Svaka priča je nepretenciozna na svoj način, ali otkriva panoramski život  u Nevskoj bolnisi, u Smolenskoj oblasti, u mestu Gorelovo. U mestu za koje bi se moglo reći da se nalazi na kraju sveta.

Ono što je posebno interesantno u vezi pripovetke “Beleške mladog lekara” je socijološka komponenta. Ona se provlači skoro korz sve priče. Najizraženija je u priči “Zvezdana ospa” gde pisac jasno ukazuje da su neke bolesti (u konketnom slučaju je reč o sifilisu) zasnovane na socijalnom karakteru, te da se protiv njih lekar teško može biriti. Zapravo, svaki pokušaj je beskoristan ako ljudi sami ne shvate nužnost tretmana u lečenju, i ozbiljnost zdravstvene kulture.

Isto tako pisac kroz neke priče šalje jasnu pouku čitaocu, kao što je slučaj sa pričom “Mrofijum”. To je tužna priča. Priča je svojevrsni monolog narkomana koji gotovo čitavog života koristi morfijum. Nakon nekog vremena, čovek diže ruke na sebe. Junak ove priče je Bomgardov prijatelj i kolega dr Poljakov. Mnogi tvrde da je junak ove priče bio veoma blizak Mihailu Afanasijeviću, koji je i sam pretrpio bolnu zavisnost od morfijuma, ali, za razliku od heroja priče, našao je snagu u sebi i nosio se sa svojom zavisnošću. Priča je živo oslikanii prikaz sunovrata duše čovekove. Prikazani su svi užasi povezani sa zavisnošću od droge. Osoba koja koristi morfijum (drogu) degradira sebe u društvu, gubi prijatelje i rođake, a njegova ličnost se raspada. Takva osoba postaje teret i sebi, i celom svetu. Konačan epilog je smrt.

Коментари

Популарни постови са овог блога

„IDIOT“, PRIČA O PRELEPO POZITIVNOM ČOVEKU

ГОГОЉЕВ „ШИЊЕЛ“ – ПРИЧА О УНИШТАВАЊУ „МАЛОГ ЧОВЕКА“

BELE NOĆI – DOSTOJEVSKI