Bulgakovljev
roman „Bela garda“ prvi put je u Rusiji, mada ne u celini,
štampan 1924. godine. Interesnatno je to da je ovaj roman prvi put u
celini bio objavljen u Francuskoj 1924. godine. Mnogi će se složiti
s tim da je roman „Bela garda“ zapravo autobigrafski roman
zanovan na ličnim doživljajima samog pisca u Kijevu krajem 1918 i
početkom 1919. godine.
Porodica
Turbin je sa velikim stepenom podudarnosti porodica Bulgakov i to po ženskoj liniji. Bulgakov je roman „Bela garda“ počeo da piše
1922. godine nakon smrti njegove majke. Nažalost originalan rukpisa
romana nije sačuvan. Da li je ovaj roman bio zamišljen kao
trilogije teško je reći, mada postoje indicije da je Bulgakov tako
nešto bio zamislio. Postoje beleške pisca iz kojih se može
naslutiti da je trilogija trebala da nosi naslov „Beli krst“. No,
tako nešto se ipak nije dogodilo. Junaci romana „Bela garda“ su
zapravo drugovi i poznanici Bulgakova. Tako npr. kroz lik poručnika
Viktor Viktorovič Mišlaevskog pisac je opisao svog druga iz
detinjstva Nikolu Nikolajeviča Sigaevskog. Za lik poručnika
Šervinskog piscu je poslužio još jedan njegov drug iz mladosti
Jurij Leonidovič Gladirevski. Pišući roman „Bela garda“
Bulgakov je imao nameru da pokaže narod i inteligenciju u
revolucinarnom kovitlacu kojem je Ukrajna u to vreme bila izložena.
U liku glavnog junaka ovog romana Alekseja Turbina sasvim izvesno da
će čitalac prepoznati samog Bulgakova, normalno sa određenim
odstupanjima. U romanu su suprotstavljene dve grupe oficira. Prva
grupa su oficiri boljševici koji su spremni sa velikim žarom
direktno da uđu u borbu – to su oficiri koji vrednuju
revolucinarni život, dok je druga grupa oficira ona koja se vratila
iz rata i koja na osnovu svega proživljenog i viđenog hoće
ljudski, a ne revolucionarni život. Bulgakov u ovom svom romanu s
neverovatnom preciznošću opisuje društvena gibanja u tom vremenu.
Isto tako u ovom romanu se do nepogrešivosti može videti vekovna
mržnja između seljaka, zemljoposednika i oficira. U toj dubokoj
mržnji jednih naspram drugih, jedni druge doživljavaju kao
okupatore. U beleškama koje je Bulgakov iza sebe ostavio jasno se
može videti da je on kao glavnu crtu romana „Bela garda“ video
nastojanje da se uporno prikaže slika ruske inteligencije po kojoj
je ta ista inteligencija najbolji deo društva u jednoj tako
ostrašćenoj zemlji. Inteligencija je u tim nemirnim vremenima bila
bačena u lager koji je bio obeležen kao bela garda. Zbog toga ne
treba da čudi ako tokom čitanja ovog romana steknete utisak da je
ovaj roman ostao u tradiciji, po odnosu spram inteligencije,
Tolstojevog romana „Rat i mir“.
Definitivno
roman „Bela garda“ je kritika marksizma dvadesetih godina prošlog
veka. Kritika jedne ideologije koja se tad opasno nadvila nad svetom.
Na osnovu ovog, ali nikako samo na osnovu ovog, romana za Bulgakova
se može reći da je bio pisac kod kojeg talenat za pisanje nije bio
toliko dubok, koliko blistav i veliki. Dela koja je Bulgakov napisao
nisu narodna. U njima nema ništa što bi moglo da direktno utiče na
narod u celini. Za Bulgakova fenomen mase, naroda je velika tajna
koja nije lako rešiva.
Коментари
Постави коментар