POVOD I IDEJA - “ZLI DUSI”

Povod za roman „Zli dusi“ ( naslov na ruskom glasi „Бесы“ ) Dostojevski je pronašao u događajima vezanim za tzv. „ Nečaevski proces“. O čemu se zapravo radi? Novembra meseca 1869. godine u Moskvi se dogodio zločin, ubijen je student akademije Ivanov. Moskovske novine su prenele da je zločin počinila grupa od pet zaverenika na čelu sa Sergejom Nečaevim. Vrlo brzo policija je rasvetlila slučaj i uhapsila je zaverenike, ali Sergej Načaev je uspeo da pobegne u inostranstvo. Tokom ispitivanja uhapšenih policija je utvrdila da je razlog ubistva želja studenta Ivanova da raskine sa tajnim „revolucionarnim“ bratstvom u kojem je bio član zbog promenjenih njegovih pogleda na osnovne ideje koje je to bratstvo proklamovalo. S obzirom da su članovi tajnog bratstva dali zavet „na krvlju“, Načaev je to iskoristio takvu „revolucionarnu hipnozu“ i ubedio ostale članove bratstva da se izdajnik Ivanov ima ubiti.

Dostojevski je pomno pratio sve ono što je bilo vezano za taj policijsko-sudski proces. S obzirom da je Fjodor Mihajlovič imao izrazito negativan stav prema revoluciji „kao obliku iskazivanja političke borbe“ ovaj proces ga je dodatno zaintrigirao kao potencijalno moguću ideju za novi roman. Dostojevski je čak uzeo da pročita „Катехизис революционера“ delo koje je napisao sam Načaev. U tom delu Načaev je publikovao osnovne principe radikalnih revolucionara koji su bili okupljeni oko tajnog društva. Po Načaevu revolucionar nema porodicu, nema prijatelje, nema domovinu. Celo biće revolucionara, kako Načaev piše u tom delu, je usmereno na postizanje konačnog cilja a to je pobuna. Cilj do kojeg se želi doći, po Načaevu, opravdava sva sredstva pa čak i kriminal. Polazeći od takve ideologije nije za čuditi što je vođa ove tajne organizacije svojim drugovima, članovima tajnog udruženja, predložio ubistvo studenta Ivanova. 

Dostojevski je, kao neko ko je umeo da predvidi razvoj događaja u ruskom društvu, u ovom video simptome društvene bolesti koja će u narednom periodu izazvati destruktivne događaje u ruskom društvu vidu Oktobarske revolucije. Imajući to u vidu Fjodor Mihajlovič je došao na ideju da napiše roman u kojem je želeo da prikaže koliko je opasna ideja koja u sebi nosi negaciju morala, religije, ljudskih odnosa, porodice kao osnovnih temelja društva. To je osnovna ideja romana „Zli dusi“. U ovom romanu Dostojevski prikazuje mali krug zaverenika „nihilista“ kod kojih glavnu reč vodi Pjotr Verhovenskij, cinik, provokator jednom rečju čovek bez morala. On je organizovao ubistvo Shatova, koji je, kao i Ivanov, odlučio da raskine sa takvom ideologijom i da u sebi pronađe druge vrednosti verujući u neku drugu Rusiju, u neku drugu misiju ruskog naroda koja nije revolucionarna. S obzirom da je koloritnost priče u romanu „Zli dusi“ bila izuzetno upečatljiva i verodostojna pisac je morao da da dodatna objašnjenja u vezi svog romana i to da on nije lično poznavao Načaeva, već da je lik Verhovenskog umetnička slika a ne portret odbeglog revolucionara Načaeva. Fjodor Mihajlovič u svom romanu jasno ističe da nihilisti nisu ništa drugo nego šaka „đavola“ koji sprovodeći svoju paklenu ideju u vidu želje da se ostvari revolucija oko sebe seje patnju, strah i smrt ljudi veoma često bez jasnog stava zašto je tako nešto potrebno. Isto tako Dostojevski se u svom romanu osvrće i na samu pojavu „nihilizma“ kao i na njeno poreklo za koju kaže da je to ideja koja se bazira na lažima. Kroz roman „Zli dusi“ Fjodor Mihajlovič je sasvim jasno i krajnje uverljivo istakao da pojava grupe zaverenika nije slučajna, ona je po Dostojevskom nužan proizvod koji je nastao kao posledica velikog širenja u to vreme liberalnog shvatanja da je sve ono što dolazi sa zapada dobro i da se ima prihvatiti bez rezerve kao ispravno i tačno, kao nešto što je Rusiji kranje potrebno i nužno, prenebregavajući svu  štetnost koju u sebi nose takva shvatanja po rusko društvo. Odgovornost za pojavu takve ideologije pisac stravlja na predstavnike intelektualne elite u tadašnjoj Rusiji.  U romanu „Zli dusi“ Dostojevski takvo shvatanje crta kroz lik Stepana Trofimoviča Verhovenskog, oca Pjotra Verhovenskog, kojeg opisuje kao izrazitog liberala zapadnjačkih pogleda koji naivno veruje da sa zapada dolaze samo dobre ideje koje mogu pomoći u reformi Rusije. Takvim shvatanjem otac gura sina u čeljusti nihilizma i od njega stvara prvo potencijalnog, a potom i pravog ubicu. Međutim, centralni lik ovog romana je Nikolaj Vsevolodovič Stavrogin, koji kao izraziti predstavnik aristokratskog reda prijatne i lepe spoljašnjosti u sebi nosi duboki unutrašnji pustoš i nevericu koja će ga na kraju romana odvesti u čin samoubistva. I u ovom liku, kao i kod mnogih drugih likova, Dostojevski se nije zadovoljava spoljašnjom formom lika već je naprotiv tragao za onim unutrašnjim nagonom koji se golim okom ne vidi. Pisac kao da kaže; Eto šta se dogodi kad čoveka koji je bez vere ophrvaju demoni. Tragedija je nužna!

U romanu „Zli dusi“ čitalac uranja u atmosferu opšte sujete, gordosti, gubitka čvrstih moralnih vrednosti, nemanja vere. Roman je zapravo istinska tragedija koja će se kasnije prelomiti sa svom svojom pogubnošću na kompletno rusko društvo.