Dostojevski
svoje snove o “zlatnom dobu” nije vezao za ideal revolucije, niti za ideju
socijalizma najmanje za simbole i vrednosti “carske Rusije”, već za ideal mira
i bratske zajednice svih naroda. Za Dostojevskog je taj ideal temelj zdrave budućnosti čovečanstva. Od “Zapisa
iz podzemlja”, do “Zločina i kazne”. U “Zapisima iz podzemlja” glavni junak,
bežeći od sveta koj ga okružuje, namerno kida sve veze sa ljudima. U toj samoći
on nije srećan, on je duboko usamljen i nesrećan. Iza maske čovekove gordosti
krije se njegova ogromna želja za saosećanjem i ljubavlju. S druge strane složeno
intelektualno traganje za herojem-intelektualcem, koji je duboko tragična
ličnost i koju su neistina i nepravda
izolovali od ljudi je predmet “Zločina i kazne”.
Основна идеја приповетке „Шињел“ је прича о „малом човеку“, који је осакаћен и опљачкан од стране државе. У једном, усудио би се рећи, сјајном прозном колориту, сатканом од игре речи, Гогољ је скоро до савршенства на светло дана изнео своју запитаност, своју забринутост о страдању „малог човека“ у суровом свету. Прича о Акакију Акакијевичу Башмачкину, главном јунаку, је прича о човеку, о његовом животу и смтри која наступа под налетом друштвених околности. Бирократски државни апарат доводи човека у стање тупости, до тога да човек губи смисао сопственог постојања. Живот човека у бирократском апарату се своди на досадне и смешне државне папире. Своди се на живот без живота. Због тога не изненађује једна врста „просветљења“ којем приступа Акакиј Акакијевич приликом сазнања да је потребно да сашије нови шињел. Тај нови шињел постаје нешто због чега човек почиње да живи, постаје нешто чему се човек, после обиља безнађа, почиње надати, постаје нека ствар којој се човек, услед све муке ...
Коментари
Постави коментар