PROROČANSTVO ALFREDA ŽARIJA

“ Svaki je čovek u stanju da pokaže svoj prezir prema svireposti i gluposti vaseljene time što će od svog života stvoriti pesmu nekoherentnosti i gluposti.”

Autor citirane rečenice je Alfred Anri Žari, tvorac "Kralja Ibija". Ta rečenica je od esencijalne važnosti kada se govori o dramskom stvaralaštvu ovog nadasve neobičnog čoveka. Jednom prilikom jedan moj pozorišni poznanik je rekao kako treba biti prilično lud, ili fantasično genijalan u pozorišnom smislu, pa na scenu postaviti "Kralja Ibija". Onaj ko ne poznaje ovaj dramski tekst, mada teško da se taj tekst može tako i nazvati, našao bi se u čudu na izrečenoj rečenici o ludosti i/ili genijalnosti za hvatanje u koštac sa scenskim prikazivanjem ovog teksta. Ipak, mesta za čuđenje nema, jer to jeste baš tako kao što je moj poznanik rekao.

Sam tekst” Kralj Ibi”, kojeg je Žari ponudio u okviru trilogije „Kralj Ibi“,„Ibi kukavica, i „Okovani Ibi“, teško da se može nazvati dramskim tekstom u pravom smislu te reči. Pre bi se moglo govoriti o tekstu koji se nalazi u fazi izrade, u fazni nekog ispitivanja, dramskog traganja, o nekoj skici. Znači, već u startu onaj ko postavlja ovaj „dramski tekst“ na scenu treba da zna šta ima ispred sebe. Ima tekst u kojem nema početka i kraja. Bez čvrstog i jasnog dramskog predloška Žarijev „Kralj Ibi”i traži grubu karikaturu, traži preterivanje u svemu. Leksika u ovom tekstu je nekontrolisana, likovi su do izbezubljenosti iskarikirani na momente vas podsećaju na ljude koji su psihički i fizički zaostali u razvoju, dok radnju gledalac teško da može da predvidi. Ako tragate za sadržajem onoga što gledate, to neće naći.

Dok gledate predstavu koja je urađena po ovom predlošku, definitivno ćete steći utisak da je čovek tupav, pokvaren, nečastan, nizak, ohol, podmuko, prepreden, perfidan, pakostan i još mnogo toga negativnog. U suštini to i jeste poruka koju je Žari hteo da pošalje preko “Kralja Ibija”. Čovek je zbog svih tih u osnovi nemoralnih osobina smešan, jadan i nadasve glup. A sve to o čemu Žari u “Kralju Ibiju” govori ne može da se meri. Glupost, pokvarenost, oholost, podmuklost, perfidnost nemaju jedinicu mere, pa ako se ne može meriti onda  ne postoji ni objektivni kriterijum za merenje morala. To je put u nihilizam. Zbog toga mnogi su skloni reći da je Alfred Žari imao nihilisitčki pogled na svet.

U istoriji pozorišta možemo se sresti sa tvrdnjom da je Alfred Žari sa svojom simbolikom rodonačelnik teatra apsurda, teatra koji afirmaciju u pozorištu počinje da doživljava skoro četrdeset godina nakon smrti Žarija. Međutim, ime Alfreda Žarija pre bi se moglo upotrebiti u proročanskom smislu. Žari u svojim delima govori o svetu koji je lišen morlanih vrednosti, o svetu koji je lišen razuma. Ako se osvrnemo oko sebe zar ne vidimo takav svet?