Пређи на главни садржај

NA RASKRŠĆU ROMANTIZMA I REALIZMA

Kada su u pitanju klasici mađarske književnosti, tačnije prozni pisci svakako da se dva imena izdvajaju kao reprezenti. To su: Mor Jokai i Moric Žigmond. Međutim, postoji još nekoliko proznih pisaca klasike čije se pisanje izdvaja po kvalitetu i čiji književni opus predstavlja značajan segment mađarske prozne književnosti. Jedan od tih pisaca je i Kalman Miksat (1847-1910). 

U pitanju je pisac čija dela su se pojavila na raskršću romantike i realizma. Miksat se dosta pozno susreo sa modernom varijantom realizma (pod uticajem Jokaijeve romantike i Dikensovog bidermajerskog realizma), gde je uzdigao neknjiževne teme i vrste, pa je tako stvorio bogatu zalihu malih epskih formi koje je kasnije razvijao. Izvorna građa Miksatovih dela su lutajući motivi priča i anegdote. Reprezetativno delo ovog pisca između romantike i realizma je „Kišobran svetog Petra“. U ovom delu Kalman razvija celu skalu osećajno-estetskih dejstava, gde takođe dolazi do izražaja piščev žanr-realizam kao i crtanje blago grotesknih, komičnih likova. Avanturistička romantika iživljava se u motivu glavnog junaka da dođe do skrivenog bogatstva ekstravagantnog oca. Jedna od piščevih vrlina, koja se jasno razaznaje u ovom delu, je osećaj za opsivanje sićušnog sveta (u tom segmentu Kalman neodoljivo podseća na Jokaija). Nakon što je roman „Kišobran svetog Petra“ objavljen nastupe period laganog preobražaja Miksata ka modernim slikanjem života. Počinje da se razvija jedan realističniji, manje romantični, Miksat. U tom periodu preobražaja je nastalo, možda i najbolje delo ovog pisca „Neobični brak“. U ovom romanu Miksat je u konfliktu privatnog značaja sažeo pokretačke sile razvoja reformi u Mađarskoj. U tom periodu u toku su bile crkveno-političke bitke.  Zahtevao se građanski preobražaj gde je reforma bračnog prava bila u centru zbivanja. Sukob reformista i klerikalnih snaga je bio više nego vidljiv. Između ostalog to je pokrenulo Miksata da se lati pisanja ovog romana. Tako je pisac u romanu, pošao od jedne priče (u ono vreme ta priča je imala sve odlike društvenog skandala) koja je godinama, u raznim oblicima, kružila Mađarskom o razvodu grofa Janoša Butlera, uveličao stvar razvoda do borbe državnog karaktera, u kojoj megdan dele svetlost i tama, čista prava čoveka i država protkana svetskim crkvenim ustrojstvom. U idejnom smislu možda je ovo najznačajniji Miksatov roman. Ima još dela ovog pisca o kojim bi se moglo govoriti, ali to neka ostane za one koje ta tema interesuje. Jednom rečju, Miksatovo književno delo se razvijalo od romantične patrijahalno-plemićke-narodne proze do kritički obojene, ali još uvek u tradicionalnim slikama sveta, izgrađene na graničnoj liniji realizma.


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ГОГОЉЕВ „ШИЊЕЛ“ – ПРИЧА О УНИШТАВАЊУ „МАЛОГ ЧОВЕКА“

Основна идеја приповетке „Шињел“ је прича о „малом човеку“, који је осакаћен и опљачкан од стране државе. У једном, усудио би се рећи, сјајном прозном колориту, сатканом од игре речи, Гогољ је скоро до савршенства на светло дана изнео своју запитаност, своју забринутост о страдању „малог човека“ у суровом свету. Прича о Акакију Акакијевичу Башмачкину, главном јунаку, је прича о човеку, о његовом животу и смтри која наступа под налетом друштвених околности. Бирократски државни апарат доводи човека у стање тупости, до тога да човек губи смисао сопственог постојања. Живот човека у бирократском апарату се своди на досадне и смешне државне папире. Своди се на живот без живота. Због тога не изненађује једна врста „просветљења“ којем приступа Акакиј Акакијевич приликом сазнања да је потребно да сашије нови шињел. Тај нови шињел постаје нешто због чега човек почиње да живи, постаје нешто чему се човек, после обиља безнађа, почиње надати, постаје нека ствар којој се човек, услед све муке ...
Постави коментар
Прикажи све

BELE NOĆI – DOSTOJEVSKI

- Memoari sanjara - Podnaslov romana Dostojevskog „Bele noći“ glasi „Sentimentalni roman“. „Bele noći“ jesu zapravo to, sentimentalna priča. Danas, u vremenu u kojem živimo u kojem pojam „sentimentalnost“ ima pogrdnu konotaciju nije na odmet pokušati, kroz čitanje ovog romana, u sebi probuditi, ili otkriti mentalnu organizaciju iskrenog saosećanja. Možda će u nama probuđeno, ili pronađeno to osećanje pomoći da razumemo glavnog junaka  ovog romana, a samim tim da razumemo i mnoge druge „sanjare“ koji obitavaju tu oko nas koje ili ne primećujemo, ili ih ne želimo primetiti. Koje ako i primetimo doživljavamo kao nekog ko nije iz ovog vremena. Na kraju, možda smo i mi sanjari? Iz tog razloga možda nam čitanje ovog romana može pomoći da sami sebe razumemo? Radnja romana je smeštena u Sankt Peterburgu u vreme kad nad ovim gradom lebde bele noći. Ko je glavni junak romana „Bele noći“? To je dvadesetšestogodišnji mladić, siromašni državni činovnik sa malom platom, koji živi u mal...
1 коментар
Прикажи све

KRATKO RAZMIŠLJANJE O ROMANU „MAJSTOR I MARGARITA“

Roman "Majstor i Margarita" centralno je delo u književnom opusu M.A. Bulgakov a . Roman i ma zanimljivu umetničku strukturu: radnja romana se odvija u tri različite ravni. Prva ravan je realistični svet života Moskve tridesetih godina, druga ravan je svet koji čitaoca vodi u daleka vremena i događaje opisane u Bibliji, i na kraju, treća ravan je fantastični svet Volanda i njegovih veština. Karakteristika razvoja zavere u romanu je kršenje uzročno-posledičnih odnosa (iznenadnost, apsurdnost, nedoslednost) likova u romanu. Roman počinje u Moskvi, na Patrijaršijskom ribnjaku, gde se sastaju predsednik upravnog odbora jednog od najvećih moskovskih književnih udruženja MASSOLIT Mihail Aleksandrovič Berlioz i mladi pesnik Ivan Bezdomni. Suptilna Bulgakova ironija prožima svako poglavlje romana. Već u prvim redovima romana postoji parodija na kratice koje su bile u modi u tim godinama i ponekad nespretne skraćenice, a koje naglašavaju pripadnost klasi nepovoljnih književ...
1 коментар
Прикажи све