ZAPISI U OSAMI

 

Živeti zarad ljubavi, biti spreman na sve zarad ljubavi - to se često dešava u životu. Ljubav ne može da nestane, zapravo sa Remarkom ljubav nikada ne nestaje. Heroji blede, ali ljubav zauvek ostaje u njihovim srcima. Zajednička lutanja jačaju naklonost, a teškoće očvršćavaju osećanja. “Noć u Lisabonu” je još jedna dirljiva priču u kojoj Remark, još jednom govori da je sreća biti rođen u bilo kojoj državi, osim u Nemačkoj, u kojoj je nacistička ideologija izbacila racionalnost iz ljudi koji su bili brutalizovani zloćudnom hiperinflacijom, spremni da poveruju svakome da će im obećati bolje sutra. Bez obzira kolika je cena tog boljeg sutra. U takvoj situaciji nemoguće je konzumirati bilo šta drugo osim alkohola, pa se ne treba čuditi što Remarkovi junaci mogu da piju bez kao bez duše. A ako odluče da ispričaju priču, onda slušaču ostaje samo da sasluša priću i saglasi se sa njom. „Noć u Lisabonu” je roman koji koloritno opisuje Nemačku tokom početka Drugog svetskog rata, to je priča o pr...

Roman "Očevi i deca" Ivana Sergejeviča Turgenjeva otkriva odjednom nekoliko problema. Jedan problem odražava sukob generacija i jasno demonstrira način da se iz njega izađe, a da se pri tom sačuva ono glavno - porodica. Drugi problem demonstrira procese koji se odvijaju u tadašnjem društvu. Kroz dijaloge i vešto razrađene slike predstavljen je tip javne ličnosti koji je jedva počeo da se pojavljuje, negirajući sve temelje postojeće državnosti i ismevajući takve moralne i etičke vrednosti kao što su ljubavna osećanja i iskrena vezanost. Sam Ivan Sergejevič u radu ne zauzima nijednu stranu. Kao autor, on osuđuje i plemstvo i predstavnike novih društvenih i političkih pokreta, jasno pokazujući da su vrednost života i iskrene naklonosti mnogo veće od pobune i političkih strasti. Glavni junak romana, nihilista Jevgenij Vasiljevič Bazarov, zajedno sa mladim plemićem Arkadijem Kirsanovom, stiže na imanje Kirsanovih, gde upoznaje oca i strica svog druga. Pavel Petrovič je so...

Priča o Dmitriju Nikolajiču Ruđinu je priča o apstraktnom životu, o mentalnim interesima koji imaju malo veze sa stvarnim životom. To je priča i o životu koji je uronjen u poeziju i filozofiju, ostajući na visini apstraktnih spekulacija. Život su uzvišeni ideali, o kojima se mnogo i sa entuzijazmom govori. Ali ti ideali ostaju takvi u svojim rečima i pismima prijateljstva i nemaju uticaja na njihove živote. Oduševljeno verujući u dobrotu i propovedajući svoje moralne ideale, ovi sanjari ne vide kakva je tužna nesloga između njihovog propovedanja i života, njihovog ličnog i okruženja. Ceo njegov život svodi se na to da on, koji zapravo nije zauzet ničim, luta po čudnim putevima, nemajući svoje, i izgovara svoje tirade i propovedi. To daje razlog trezvenom i poslovnom Ležnjevu da u prvom delu romana napravi vrlo kritički stav o Ruđinu, govoreći o njemu u ironičnom tonu. Ruđinova elokventnost i strast uglavnom pogađaju mlade ljude koji veruju svakoj njegovoj izgovorenoj reči, veruju m...

Erih Marija Remark je roman „Tri ratna druga“ napoisao 1936. godine. Radnja romana je smeštena u dvadesete godine prošlog veka u jednom nemačkom gradu, u vreme kada je svetska ekonomska kriza počela da uzima maha. Priča iz romana je u stvari priča o nemačkoj istoriji. Nakon Prvog svetskog rata mnogi ljudi su suočivši se sa krizom bivali rastrzani. Remark je kroz roman pokazao kako rat stvara izgubljene generacije, kako osakaćuje živote nevinih ljudi sa obe strane ratišta. Propadanje svih sfera društva, koje je prikazano u romanu, rezultat je poraza Nemačke u Prvom svetskom ratu. Odatle potiču sve nevolje za trojicu junaka, Roberta, Ota i Lenca, ali i Patricije koja se sasvim slučajno useljava u Robertov život. Potpuni nered, kriza, siromaštvo, nedostatak nade, razočarenja, odanost alkoholu  - sve su to elementi koji prate život ne samo junaka ovog romana, već kompletno nemačko društvo u to vreme. Verovanje je nestalo, a vera je ono što je narod tražio. U romanu Remark prikazuje i f...

“Pozorišni roman“ Bulgakova je autobiografska priča. Zbog toga, da bi razumeli ovaj roman, nepohodno je poznavati piščevo delo, odnosno nepohodno je poznavaki sva događanja vezana za dramski tekst Molijer kojeg je Bulgakov pisao za MHAT. U pitanju je jedan od najznačajnijih epizoda u životu Bulgakova koja ga je, zašto to ne reći, n jedan čudan način trajno vezala za pozorište. Bulgakovljev Molijer je u vreme kada je nastao među književnicima, književnim kritičarima i poklonicima tetara izazvao oštre, polemične tonove. Dok su jedni smatrali da se radi o savremenom dramskom tekstu vrednog pažnje, drugi su govorili da je u pitanju bezvredan tekst opisujući ga kao delo sa spoljnim sjajem ali sa lažnom sadržinom. Koliko je Bulgakovljev Molijer teško ugledao svetlo dana kao pozorišna predstava govori podatak da je u MHAT-u održano 290 proba dok se nije došlo do premijere. Ni nakon premijere u MHAT-u strasti se nisu stišavale, pa je tako u mnogim pozorištima bio obustavljen rad na predstavi...

U romanu „Bela garda“, koji je imao burnu istoriju nastanka i življenja, Mihail Afanasijevič Bulgakov postavlja niz pitanja, problema koji su relevantni za njegovo vreme, ali će u isto vreme, ispostaviće se, biti relevantni i za buduća vremena. Revolucionarni događaji u Ukrajini s kraja 1918, i početkom 1919. godine   su u središtu zbivanja romana, i ti događaji pomažu da se kroz njih pokažu najbolje i najgore ljudske osobine. Kroz čitav roman posmatramo porodicu Turbin, koju čine tri člana Aleksej, doktor, njegova sestra Jelena i njegov brat Nikolka. Većina problema, pitanja koje je Bulgakov u romanu otvorio otkrivaju se na primerima članova ove porodice. Pitanje moralnog izbora zauzima ključno mesto u problematici. Svaki junak bira kako će živeti - po savesti ili uprkos tome. Na primer, Turbini biraju život u svojoj domovini uprkos okolnostima, jer im je čast važnija od života. S druge strane, Jelenin muž Talberg beži u inostranstvo. Beđi iz opasnosti u nepoznato kao pacov. Pro...