ZAPISI U OSAMI

"Ja nisam ptica i ne znam da letim, a sve što mogu je da vas se setim.  Nisam ni dobra vila i nemam njene moći da vam ispunim želje u Novogodišnjoj noći.  Nisam ni Deda Mraz koji poklone deli ali sam neko ko vam sve najlepše i najbolje u životu želi!" Srećna Nova godina!  

- Na marginama Unosnog mesta - Dok čitate komediju Unosno mesto, Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog jedno pitanje će vam se svakako početi vrzmati po glavi. To pitanje glasi – Ko vam je bliži Vasilije Nikolajevič Žadov ili Akim Akimovič Jusov? Ne treba brzati sa odgovorom jer odgovor nije nimalo jednostavan. Dok ste sami sa knjigom sigurno je da će vam ideje koje proklamuje Žadov biti bliže. Njegovo razmišljanje o nepomirljivosti sa svim onim porocima i gadostima koji ubijaju veru u čoveka biće vam veoma bliski, čak šta više te misli ćete osećati kao svoje, kao deo svog identiteta. Ali, to je samo dok ste sami sa knjigom, dok ne zakoračita u svet među ljude. Kada zakoračite na pozornicu belog dunjaluka tada ćete uvideti da to što vam je do skora bilo blisko, što ste smatrali za vaše ubeđenje sada će vam se činiti tako daleko od vas. Kada vas pritisne životna svakodnevica onda ćete sebe stavljati pred bezbroj iskušenja. Postavićete tada sami sebi pitanje da li vredi biti vera...

- Motivi iz romana Braća Karamazovi - “ Bojažljiv, go i divalj, krio se Troglodit u stenovitim pećinama Skitao se nomad po poljima i polja pustošio. Grozni zverolovac, sa kopljem i strelama jurio je po poljima teško onome koga talasi izbace na nemile obale. Sa olimpijskih vrhova silazi mati Cerera za ukradenim Prozerpinom divlji svet leži pred njom. Tamo nige za boginju nema ni skloništa ni dočeka, niti hramovi svedoče o poštovanju bogova. Poljski plodovi i slatko grožnje ne blistaju se na gozbama samo se puše ostaci od telesa na krvavim oltarima. I kud god se tužnim pogledom Cerera okrene ona svuda vidi čoveka u dubokom poniženju. Nemoj misliti, Aljoša, da sam ja samo prostak u oficirskom činu, koji pije konjak i živi u razvrtatu. Ja, baćuška, samo o tome mislim, o tom poniženom čoveku, zato što sam i sam takav čovek. Da bi se čovek iz niskosti s dušom moga podići, neka s drevnom majkom zemljom stupi u savez večiti. Ali kako ja da s...

" Neka vam nova godina obasja dušu, ispuni je najdivnijim osećajima i neka vam bog podari sve što n emate a želi te i sačuva te sve što imate a voli te ."

Radnja romana ”Braća Karamazovi” je višeslojna, njegova sadržina je bogata. Mnogi su skloni reći da je ovaj roman najbolje što je Fjodor Mihajlovič u svom bogatom proznom opusu napisao. Roman obiluje dramtičnim događajima, oštrim sukobima likova, filozofskim sporovima. Iza svega toga se krije intezivno traganje za istinom. Iz usta starca Zosime progovara piščeva vera u moralno poboljšanje čovečanstva na osnovu uvažavanja i poštovanja hršćanske religije. Istovremeno, roman prikazuje nemilosrdno moralno propadanje aristrokratskog – buržoaskog društva. U romanu Dostojevski opisuje fatalnu moć novca, divlju strast kao i pad čoveka u duhovnu prljavštinu. Dostojevski, Fjodora Pavloviča Karamazova koloritno opisuje kao sebičnog despota i cinika za kojeg vezuje koncept “karamazovštine”. Fjodor Pavlovič se u životu rukovodi principom kad bi ceo svet spalili ognjem, to bi za mene bilo dobro. Isti princip, u modifikovanom obliku primenjuju Dmitrij i Ivan Karamazov kao i vanbračni sin Fjodo...

Snažna poruka romana Idiot oličena je u tragičnoj sudbini Nastasje Filipovne. Uloga Kneza Miškina u toj sudbini je velika. Od prvog susreta kneza s Nastasjom Filipovnom - bilo je to u vozu tokom razgovora sa Rogožinim kad je prvi put slušao o toj ženi - pa sve do kraja prema knezu su išle veoma jake poruke nad kojima je knez ostao nem. Stajao je iznad uzdignuta lica kao da je na taj način želeo da kaže da on ne može, i ne želi da bude učesnik grešnog života na zemlji. U odnosu između Kneza Miškina i Nastasje Filipovne ima i tragedije i satire i lirike. Lik ove heroine, za koju se u romanu na jednom mestu kaže „Buduća kraljica“, možda je jedan od najtragičnijih ženskih likova, ne samo u ruskoj već i u svetskoj proznoj književnosti. Ono što je knez slušao o Nastasji Filipovnoj prilikom dolaska u Rusiju potvrdilo se kad je domu Generala Jepančina video portret Nastasje Filipovne. Kneževa nemoć pred onim što je na portretu video dalo je naslutiti u kom pravcu će njihov odnos krenut...

Đavolsko ostrvo na kojem su paukovi mrežom nebo premrežili! “ …To je čitava varošica od zatvorenika i stražara koju Levantinci i mornari raznih narodnosti nazivaju Deposito, a koja je poznatija pod imenom Prokleta avlija, kako je zove narod a pogotovu svi oni koji sa njom imaju ma kakve veze. Tu dolazi i tuda prolazi sve što se svakodnevno pritvara i apsi u ovom prostranom i mnogoljudnom gradu, po krivici ili pod sumnjom krivice, a krivice ovde ima zaista mnogo i svakojake, i sumnja ide daleko i zahvata u širinu i u dubinu. Jer, carigradska policija se drži osveštanog načela da je lakše nevina čoveka pustiti iz avlije nego za krivcem tragati po carigradskim budžacima. Tu se vrši veliko i sporo odabiranje poapšenih. Jedni se ispituju za suđenje, drugi tu odleže svoju kratkotrajnu kaznu ili, ako se baš vidi da nisu krivi, bivaju pušteni, treći se upućuju u progonstvo u udaljene krajeve. A to je i veliki rezervoar iz kog policija probira lažne svedoke, "mamce" i provokator...