ZAPISI U OSAMI

Nikada čovek o utiscima sa jednog pozorišnog festivala ne može da govori mirno. Čak i ne može da ne govori. Svestan sam da će o festivalu koji je tokom prošle nedelje održan u Senti ljudi od struke i pera izneti jasniju, kompetentniju i društvu važniju sliku, nego što ću to uraditi ja. Osećam potrebu da iznesem svoje utiske svestan da ovo što sam napisao neće biti od koristi drugima. Eto, još jednom se potvrđuje da je potreba jača od razuma. Krenimo redom. Predstava „Hladan suton“ u režiji Kinge Mezei spada u red poetskog pozorišta, koje se inače ne viđa često na našim scenama. No, za razumevanje poetike predstave nužno je poznavanje i pesničkog stvaralaštva Janoša Siverija, čiji su stihovi služili rediteljki kao podloga za predstavu. Isto tako potrebno je, ako ne u celini, ono bar jednim delom, poznavati i likovno stvaralaštvo Jožefa Beneša, čija je likovna poetika takođe bila jedan od kamena međaša ove predstave. Baš onako kako je Siveri bio tvorac poetske inovacije kod vojvođanskih ...

Negde s proleća 2015. godine, ako se ne varam, gledao sam predstavu Novosadskog pozorišta "Ban Bank" u režiji Andraša Urbana. Priznajem da me je gledanju privukla prilično burna dešavanja koja su predstavu pratila, naročito u Mađarskoj (iz Pečuja je predstava prosto oterana a Urban proglašen nekom vrstom persone non grata, dok je u Segedinu predstava ispraćena ovacijama koje se retko viđaju). Kada sam gledao predstavu interesovao me je rediteljski postupak, te je moja pažnja bila u potpunosti fokusirana na pozorišne elemente. O predlošku nisam ni razmišljao.                                                Fotografija:  http://www.uvszinhaz.com Sada, kada sam delo Jožefa Katone upoznao shvatio sam koliko je Urban uspešno priču doveo na kolosek dogadjaja koji korespondiraju s današnjicom, gde je drama doživljena ...

Kada su u pitanju klasici mađarske književnosti, tačnije prozni pisci svakako da se dva imena izdvajaju kao reprezenti. To su: Mor Jokai i Moric Žigmond. Međutim, postoji još nekoliko proznih pisaca klasike čije se pisanje izdvaja po kvalitetu i čiji književni opus predstavlja značajan segment mađarske prozne književnosti. Jedan od tih pisaca je i Kalman Miksat (1847-1910).   U pitanju je pisac čija dela su se pojavila na raskršću romantike i realizma. Miksat se dosta pozno susreo sa modernom varijantom realizma (pod uticajem Jokaijeve romantike i Dikensovog bidermajerskog realizma), gde je uzdigao neknjiževne teme i vrste, pa je tako stvorio bogatu zalihu malih epskih formi koje je kasnije razvijao. Izvorna građa Miksatovih dela su lutajući motivi priča i anegdote. Reprezetativno delo ovog pisca između romantike i realizma je „Kišobran svetog Petra“. U ovom delu Kalman razvija celu skalu osećajno-estetskih dejstava, gde takođe dolazi do izražaja piščev žanr-realizam kao i crtanj...

  „Onome koji pobeđuje daću od skrivene mane, daću mu i beo kamen i na kamenu napisano novo ime, koje ne zna niko sem onoga koji ga prima.“ Otkrovenje Jovanovo U izdanju Biblioteke „Jovan Dučić“ Sečanj i Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin" Zrenjanin izašla je knjiga „Dopisnice iz Varoši“ Novaka Zubca. Novak Zubac nije pisac, on je ekonomista ali mu, kako sam kaže, pisanje predstavlja duševnu hranu. Već sam taj podatak govori koliko duševna hrana može da oplemeni čoveka, a pisanje je u svojoj osnovi plemenito. Knjiga, kroz 64 priče, govori o prošlosti jednog mesta (Jaša Tomić), koje je ne tako davno bilo mesto lepog življenja. Svaka od priča se završava lepom i milozvučnom porukom…”ono naše što nekad bejaše”… Zapravo, ta poruka kojom pisac završava jednu priču, predstavlja u isto vreme i uvod u novo autorovo kazivanje. Novak Zubac putem reminiscencije čitaocu približava jedno vreme koje je ostalo iza nas, ali koje na živopisan način u čitaocu budi želju da se to...

 

Živeti zarad ljubavi, biti spreman na sve zarad ljubavi - to se često dešava u životu. Ljubav ne može da nestane, zapravo sa Remarkom ljubav nikada ne nestaje. Heroji blede, ali ljubav zauvek ostaje u njihovim srcima. Zajednička lutanja jačaju naklonost, a teškoće očvršćavaju osećanja. “Noć u Lisabonu” je još jedna dirljiva priču u kojoj Remark, još jednom govori da je sreća biti rođen u bilo kojoj državi, osim u Nemačkoj, u kojoj je nacistička ideologija izbacila racionalnost iz ljudi koji su bili brutalizovani zloćudnom hiperinflacijom, spremni da poveruju svakome da će im obećati bolje sutra. Bez obzira kolika je cena tog boljeg sutra. U takvoj situaciji nemoguće je konzumirati bilo šta drugo osim alkohola, pa se ne treba čuditi što Remarkovi junaci mogu da piju bez kao bez duše. A ako odluče da ispričaju priču, onda slušaču ostaje samo da sasluša priću i saglasi se sa njom. „Noć u Lisabonu” je roman koji koloritno opisuje Nemačku tokom početka Drugog svetskog rata, to je priča o pr...

Roman "Očevi i deca" Ivana Sergejeviča Turgenjeva otkriva odjednom nekoliko problema. Jedan problem odražava sukob generacija i jasno demonstrira način da se iz njega izađe, a da se pri tom sačuva ono glavno - porodica. Drugi problem demonstrira procese koji se odvijaju u tadašnjem društvu. Kroz dijaloge i vešto razrađene slike predstavljen je tip javne ličnosti koji je jedva počeo da se pojavljuje, negirajući sve temelje postojeće državnosti i ismevajući takve moralne i etičke vrednosti kao što su ljubavna osećanja i iskrena vezanost. Sam Ivan Sergejevič u radu ne zauzima nijednu stranu. Kao autor, on osuđuje i plemstvo i predstavnike novih društvenih i političkih pokreta, jasno pokazujući da su vrednost života i iskrene naklonosti mnogo veće od pobune i političkih strasti. Glavni junak romana, nihilista Jevgenij Vasiljevič Bazarov, zajedno sa mladim plemićem Arkadijem Kirsanovom, stiže na imanje Kirsanovih, gde upoznaje oca i strica svog druga. Pavel Petrovič je so...