ЛЕПОТА!?

-
Постоји једно место у роману „Браћа Карамазови“ код којед, кад год се латим читања овог дела, увек застанам, и поново се, безброј пута, њему враћам. То је мисао о лепоти, коју изриче најстарији од браће, Дмитриј. Враћам се прочитаном и размишљам колико истине има у тој исповести. У свакој њеној реченици. Много питања а одговора нема...Као да је свако од нас ту исповест изустио сад, овог тренутка где год да је, и ма ко год да је. Мисао почиње лепотом а завршава се болом. Биће да у лепоти чучи бол, да једно без другог не иде. Човек ће због лепоте и све зарад лепоте учинити све...А лепота је...

„...страшна језива ствар! Страшна је јер је још нико није докучио нити ће то ико моћи, зато што Бог стално ставља пред нас нове загонетке. У лепоти се сусрећу две обавале и све супротности постоје упоредо. Ја нисам учен човек, брате, али сам моного о овоме размишљао. Заиста, тајнама нема краја! Много је у животу непознаница за човекова нејака плећа. Решавамо их како знамо и умемо и опет смо на сувом. Лепота! Неподношљива ми је помисао да човек племенита срца и узвишеног ума, који је кренуо у живот са идеалом Мадоне у срцу, заврши у Содоми. Још је страшније што се човек коме је Содома у срцу, не одриче лако идеала Мадоне и што у дубини душе може да изгара од истинске чежње за лепотом, као у доба младалачке наивности. Да, широко је људско срце, прешироко. Волео бих да није тако. Сам ђаво зна шта све то значи. Оно што је разуму мрско и срамно, често је срцу мило и драго. Има ли лепоте у Содоми? Веруј ми, многим је људима Содома лепа. Да ли си знао за ту тајну? Оно што ме ужасава је да лепота није само застрашујућа, већ пуна тајни. Бог и ђаво се ту боре, а бојно поље им је људско срце. Али, људско срце хоће да прича само сопствени бол...“

Биће да је драж лепоте управо у тој њеној тајновитости. Заправо, у људској немоћи да је докучи, схвати и разуме...На крају зашто би је резумели!...Можда би живот после тога био монотон и досадан. Овако је много слађе. Дође му некако као забрањено воће, загрузеш а ниси сигуран шта ће бити.

Новембар, 2006.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ГОГОЉЕВ „ШИЊЕЛ“ – ПРИЧА О УНИШТАВАЊУ „МАЛОГ ЧОВЕКА“

-
Слика
Основна идеја приповетке „Шињел“ је прича о „малом човеку“, који је осакаћен и опљачкан од стране државе. У једном, усудио би се рећи, сјајном прозном колориту, сатканом од игре речи, Гогољ је скоро до савршенства на светло дана изнео своју запитаност, своју забринутост о страдању „малог човека“ у суровом свету. Прича о Акакију Акакијевичу Башмачкину, главном јунаку, је прича о човеку, о његовом животу и смтри која наступа под налетом друштвених околности. Бирократски државни апарат доводи човека у стање тупости, до тога да човек губи смисао сопственог постојања. Живот човека у бирократском апарату се своди на досадне и смешне државне папире. Своди се на живот без живота. Због тога не изненађује једна врста „просветљења“ којем приступа Акакиј Акакијевич приликом сазнања да је потребно да сашије нови шињел. Тај нови шињел постаје нешто због чега човек почиње да живи, постаје нешто чему се човек, после обиља безнађа, почиње надати, постаје нека ствар којој се човек, услед све муке ...
Прикажи све

KRATKO RAZMIŠLJANJE O ROMANU „MAJSTOR I MARGARITA“

-
Слика
Roman "Majstor i Margarita" centralno je delo u književnom opusu M.A. Bulgakov a . Roman i ma zanimljivu umetničku strukturu: radnja romana se odvija u tri različite ravni. Prva ravan je realistični svet života Moskve tridesetih godina, druga ravan je svet koji čitaoca vodi u daleka vremena i događaje opisane u Bibliji, i na kraju, treća ravan je fantastični svet Volanda i njegovih veština. Karakteristika razvoja zavere u romanu je kršenje uzročno-posledičnih odnosa (iznenadnost, apsurdnost, nedoslednost) likova u romanu. Roman počinje u Moskvi, na Patrijaršijskom ribnjaku, gde se sastaju predsednik upravnog odbora jednog od najvećih moskovskih književnih udruženja MASSOLIT Mihail Aleksandrovič Berlioz i mladi pesnik Ivan Bezdomni. Suptilna Bulgakova ironija prožima svako poglavlje romana. Već u prvim redovima romana postoji parodija na kratice koje su bile u modi u tim godinama i ponekad nespretne skraćenice, a koje naglašavaju pripadnost klasi nepovoljnih književ...
Прикажи све

BELE NOĆI – DOSTOJEVSKI

-
Слика
- Memoari sanjara - Podnaslov romana Dostojevskog „Bele noći“ glasi „Sentimentalni roman“. „Bele noći“ jesu zapravo to, sentimentalna priča. Danas, u vremenu u kojem živimo u kojem pojam „sentimentalnost“ ima pogrdnu konotaciju nije na odmet pokušati, kroz čitanje ovog romana, u sebi probuditi, ili otkriti mentalnu organizaciju iskrenog saosećanja. Možda će u nama probuđeno, ili pronađeno to osećanje pomoći da razumemo glavnog junaka  ovog romana, a samim tim da razumemo i mnoge druge „sanjare“ koji obitavaju tu oko nas koje ili ne primećujemo, ili ih ne želimo primetiti. Koje ako i primetimo doživljavamo kao nekog ko nije iz ovog vremena. Na kraju, možda smo i mi sanjari? Iz tog razloga možda nam čitanje ovog romana može pomoći da sami sebe razumemo? Radnja romana je smeštena u Sankt Peterburgu u vreme kad nad ovim gradom lebde bele noći. Ko je glavni junak romana „Bele noći“? To je dvadesetšestogodišnji mladić, siromašni državni činovnik sa malom platom, koji živi u mal...
Прикажи све